Depopulacija – bekstvo sa „bureta baruta“

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Poštovani prijatelju,

Vidim da su se građani Kosova na izborima oslobodili „oslobodilaca“ i pobedili strah koji je širila vladajuća garnitura „komandanata u Armani odelima“. Želim da verujem (iako nisam optimista) da na Kosovu, ali i u regionu, više ništa neće biti isto, da će novi ljudi politiku podrediti životu, a ne, kao do sada, život građana žrtvovati zarad svoje politike i bogaćenja.

Novi kosovski lider je u svom pobedničkom nastupu na trgu u Prištini poslao mnoge poruke, ali je i narod njemu poslao poruku. Dok je govorio, gledao je u jedini transparent na kojem je pisalo „Lopove u zatvor“. Možda je to simbolika za početak obračuna sa kleptokratama u čitavom regionu.

U toku predizborne kampanje, videli smo skupe „vratolomije“ PR stručnjaka, agencija za „opipavanje pulsa naroda“, slogana koji su vređali inteligenciju (koji bi se mogli čitati kao „kriminalci protiv kriminala“…) fotografije iz arhiva tajnih službi, fizičke obračune… sve iz „balkanskog predizbornog arsenala“. Ali, građani su, rekao bih, pokazali zrelost i, nadam se, zaustavili propadanje. Posle izbora brojni analitičari se utrkuju da „odrede“ prioritete nove vlasti. Dijalog sa Srbijom, borba protiv korupcije i kriminala, sud u Hagu… to je teret koji se unapred stavlja na leđa novih vlasti.

Na žalost, ni na Kosovu, niti u regionu, to nisu najteži problemi. Verujem da je najteži problem čije ćemo posledice tek osetiti – depopulacija.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno izneo podatak da, samo po osnovu prirodnog priraštaja, Srbija godišnje „izgubi grad veličine Kikinde“ i da minus od 38.680 ljudi stvara razlika između više 100 hiljada umrlih i 63.175 rođenih. U Srbiji ovu pojavu nazivamo „bela kuga“. Po toj računici Srbija je u poslednjih 20 godina „izgubila“ gradove veličine Niša i Novog Sada. Tome treba dodati da, prema zvaničnoj evropskoj statistici, Srbiju godišnje napusti više od 51 hiljada ljudi koji se isele u inostranstvo. Taj broj je nešto veći jer odlaze i građani Srbije koji imaju mađarske i bugarske pasoše. Dakle, Srbija godišnje „gubi“ ne jednu, već – tri „Kikinde“. Poraznu statistiku upotpunjava podatak da od srčanog udara u Srbiji godišnje umre 52.663 građana. Da ostanemo u maniru odomaćenih poređenja – to je „grad“ veličine Užica.

„Bela kuga“ i „odliv mozgova“ opustošili su čitav region.

Iz Albanije je do 2010. godine emigrirala svaka četvrta visokoobrazovana osoba, tvrdi UNESCO. U 2010. i 2011. godini migracija obrazovnih iz Albanije je porasla za 223 odsto. Po imigraciji obrazovanih i ljudi iz nauke Albanija se našla među prvih 15 zemalja u svetu. Godišnje se iz Albanije iseli oko 62 hiljade stanovnika. Šokantno i gotovo neverovatno zvuči podatak da je ovu zemlju poslednjih decenija napustilo 42 odsto stanovnika.

Da je u pitanju „infekcija“ regionalnog tipa svedoče i statistika iz Rumunije. Brzinomer iseljavanja iz Rumunije pokazuje da ovu zemlju napuštaju – 24 osobe na sat! Vlasti tvrde da je iz Rumunije do sada emigriralo 4 miliona stanovnika. U Nemačku je otišlo da živi 700 hiljada Rumuna, u Italiju preko milion. U toku leta iz Rumunije ode još dodatnih milion sezonskih radnika, mahom poljprivrednika, konobara i građevinaca.

Prošle godine je 300 hiljada radnika sa Zapadnog Balkana promenilo mesto boravka. Za nekoliko godina Bugarsku je napustilo više od pola miliona ljudi. Iz Mađarske godišnje odlazi skoro 40 hiljada ljudi. Hrvatsku je za tri godine napustilo 250 hiljada ljudi. Oni, uglavnom „beže“ u Nemačku (skoro 60 hiljada) u Austriju (75 hiljada) a u poslednje vreme Hrvati sve češće „bacaju sidro“ u Irskoj. U Hrvatskoj je za pet godina „izgubljeno“ 12 hiljada osnovaca, a manje je 32 hiljade srednjoškolaca. Crnu Goru godišnje napusti oko 3.000 građana. Severna Makedonija je prošle godine evidentirala 24.300 pečalbara. Sa Kosova se godišnje iseli (uprkos tome što još nema bezviznog režima kretanja) 34.500 građana. Od toga skoro 19. hiljada svake godine novu adresu potraži u Nemačkoj.

U Bosni i Hercegovini trenutno živi manje od tri miliona stanovnika, što je u odnosu na popis 2013. godine manje za – pola miliona, upozorio je nedavno lider tamošnjeg HDZ-a Dragan Čović. Samo u Nemačku, Sloveniju i Hrvatsku, prošle godine je otišlo skoro 70 hiljada građana iz BiH. Formirana je Fejsbuk grupa „Pokret za odlazak“ i planira da preraste u udruženje koje će pomagati građanima Bosne i Hercegovine. Njihov slogan je „Živjeti, ne preživljavati“ i na Fejsbuku već okupljaju deset hiljada posetilaca.

Iz našeg regiona se više ljudi iseljava u miru, nego iz Sirije u ratu.

Statistika je „kao kupaći kostim – sve otkriva, a najvažnije pokriva“. Pustoš koju iza sebe u regionu ostavlja masovni odlazak na rad u inostranstvo, ne uzbuđuje vlasti. Naprotiv, njihova statistika ovaj problem prikriva – kroz podatke o „smanjenju“ nezaposlenosti. Šta vlasti dobijaju iseljavanjem? Najpre – smanjuje se broj „gladnih usta“. Zatim – odlaze nezadovoljni i spremni da demonstriraju protiv vlasti. Pored toga – ti koji odlaze ionako bi glasali za opoziciju i promene. Potom – odlazak ljudi otvara prostora za stranačko zapošljavanje, po principu – kad odlaze stručni, njihova mesta zauzimaju lojalni ( naravno, kvalifikacija je partijska lojalnost).

Više od polovine onih koji odlaze ne rade to zato što nemaju posao. Odlaze jer su nezadovoljni zaradom, uslovima rada i života, zbog toga što imaju previše obaveza za koje nisu dovoljno nagrađeni… Većina njih u anketama navodi kao važne razloge – besperspektivnost, sistemsku korupciju i kriminal, ali i manjak demokratije.

Sa Balkana je od 1990. godine otišlo između 9 i 10 miliona ljudi! Odlaze najbolji. Niko ne pokušava da zaustavi ovo „gubljenje supstance“ i „demografskog potencijala“ ili „nestajanje prave elite“. Niko, čak ni u izbornim kampanjama kada je sve dozvoljeno, nije pomenuo ovaj problem makar i kao lažno obećanje. Vlast je vlast – makar i u „praznoj kući“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.