Deo kosovske opozicije protiv Zakona o dijalogu – šta Zakon predviđa?

Ljimaj Špendi
Foto: Gazeta Express

Vlada Kosova je na 81. sastanku u ponedeljak odobrila „Zakon o zadacima, odgovornostima i nadležnostima državne delegacije Republike Kosovo u procesu dijaloga sa Republikom Srbijom“ i prosledila ga skupštini na razmatranje. Ovom zakonu, kao i Rezoluciji o dijalogu i imenovanju pregovaračkog tima koji mu je prethodio, protive se dve najveće opozicione stranke u kosovskoj skupštini, LDK i Samoopredeljenje. Sam Zakon zabranjuje predsedniku i bilo kojoj instituciji da se sastaje sa tzv. fasilitatorima dijaloga bez prisustva kopredsedavajućih, a i nalaže da svaku odluku Vlade Kosova prema Srbiji treba da usvoji i pregovarački tim.

„Za dijalog nemam mnogo vremena, ima problema s vremenom. Bio bih više zadovoljan kada bi Avni Arifi otišao, jer je pokrio profesionalni deo ili bih mogao da pošaljem jednog od mojih zamenika. Nemam realno toliko vremena za ovo,“ ovako je krajem avgusta o svojoj ulozi u dijalogu govorio kosovski premijer, Ramuš Haradinaj.

Tada je Haradinaj na konferenciji za novinare izjavio i da nije u sukobu sa predsednikom Hašimom Tačijem iako imaju svoje stavove; odnosno, pozicije kada je dijalog u pitanju.

„Istina je da svako od nas ima određene pozicije, mi smo na pragu dogovora za pravac kojim ćemo zajedno ići kao institucije,“ rekao je tada.

Ipak, tri i po meseca kasnije, Haradinaj je pronašao vreme da provede subotnje popodne u skupštini pokušavajući da prikupi potrebnu podršku za izglasavanje Rezolucije o dijalogu, kao i imenovanje pregovaračkog tima koji bi trebalo da preuzme glavnu ulogu u dijalogu sa Srbijom. Uz apsolutni minimum prisutnih za ispunjenje kvoruma, Rezolucija je izglasana uz pomoć glasova opozicionih NISMA-e i PSD, čiji su lideri, Fatmir Ljimaj i Špend Ahmeti, imenovani za kopredsedavajuće tima.

Ipak, premijer nije deo ovog tima, već, kao što je i u avgustu najavio, svoju ulogu u tom procesu prepušta savetniku, Avniju Arifiju.

Sama sednica na kojoj je rezolucija izglasana održana je bez prisustva najvećih opozicionih partija na Kosovu – LDK i Samoopredeljenja koje će kasnije i uputiti pismo visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federiki Mogerini, kako bi ukazali na nelegitimnost tima u kom opoziciju predstavljaju dve partije sa neznatnom podrškom glasačkog tela, a kojoj se, u isto vreme, protive dve opozicione partije koje su na parlamentarnim izborima 2017. osvojile 50 odsto glasova izašlih birača.

Sada se iste dve partije protive i nacrtu Zakona o dijalogu, tvrde da na način na koji vladajuće partije pokušavaju da nametnu usvajanje zakona, neće uspeti da obezbede  jedinstvo.

„Na ovaj način nećemo stvoriti jedinstvo oko dijaloga ili sprovođenja zakona. Zato smatram da treba da tražimo izbore i na osnovu poverenja građana zemlje preuzmemo odgovornost. Imajući u vidu dosadašnji pristup i transparentnost dijaloga, naravno da smo zabrinuti,“ rekla je Besa Gadžeri (Besa Gaxherri) iz LDK za Radio sloboda Evropa.

I poslanici Samoopredeljenja su poručili da neće podržati nacrt Zakona o dijalogu, a Aljbuljena Hadžiu iz ove partije je najavila i da će oni preduzeti institucionalno predviđene mere protiv ovog zakona.

Šta stoji u nacrtu Zakona o dijalogu

Zakon o dijalogu namerava da definiše institucionalnu hijerarhiju i proces donošenja odluka u toku trajanja dijaloga. Predviđa mu se i lex specialis status, što znači da u slučaju neusaglašenosti sa nekim drugim zakonom, odredbe ovog zakona imaju prednost.

Zakon predviđa formiranje jedanaestočlanog tima koji mandat dobija od skupštine, i to prostom većinom, i koji je „jedini organ ovlašćen za upravljanje Dijalogom“.

Predviđa se i da deo tima bude i osoba iz civilnog društva, ali ovu osobu predlažu i konsenzusom biraju dva kopredsedavajuća tima, ne i skupština.

Tim ima pravo na formiranje radnih komisija koje bi se bavile specifičnim temama, a članovi ovih komisija mogu biti i politički predstavnici koje delegiraju parlamentarne stranke ili stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Zakonom je predviđen i kontrolni mehanizam u vidu jedanaestočlanog ad hoc skupštinskog odbora koji bi nadgledao proces dijaloga i koji bi bio sastavljen od predstavnika svih parlamentarnih stranaka.

Pozicije pregovaračkog tima definisane su „državnom platformom“ i „pregovaračkom strategijom državne delegacije“. Ekskluzivno je pravo pregovaračkog tima da „objavljuje i prosleđuje“ postignute sporazume.

Neke od nadležnosti tima su da vodi proces dijaloga, da predstavlja Kosovo u dijalogu, koordiniše agendu dijaloga u skladu sa platformom zajedno sa „fasilitatorima dijaloga“, koordiniše sastanke sa predstavnicima drugih institucija (predsednik, premijer, predsedavajući skupštine, ministri), izveštava skupštini posle svakog sastanka, itd.

Takođe se eksplicitno zabranjuje učešće bilo koje druge institucije (predsednika, premijera, predsedavajućeg skupštine) na sastancima koje organizuje posrednik u dijalogu, osim ako nisu prisutni i oba ko-predsedavajuća pregovaračkog tima.

Zanimljivo je i da prema trenutnom nacrtu, svaku odluku kosovskih institucija prema Srbiji treba da usvoji i pregovarački tim.

Tim odlučuje sam u prisustvu polovine, plus jednog člana tima, a odluke se donose ili konsenzusom, ili 2/3 većinom ukoliko je nemoguće ostvariti konsenzus. Sastanci su po pravilu zatvoreni za javnost, osim ukoliko polovina članova ne zatraži da sastanak bude javan.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.