„Jeste teško, ali hajde da ostanemo“

„Teško nam je, što bi rekli – spasa nam nema, propasti nećemo, trpimo pritiske pogotovo od vlade u Prištini koja gleda da nas sve ‘dobrovoljno’ raseli sa Severa, ali istrpeli smo gore situacije. Hajde da istrpimo još ovo“, kaže Dejan Nedeljković. „Jeste teško, ali hajde da ostanemo“, poručuje ovaj meštanin Severa svojim sugrađanima.

Inat ga je naterao da ostane, kada se kao neko ko se našao na udaru Srpske liste, usled nemogućnosti i sopstvenog rada i svoje porodice, što i dalje traje, spremao da se odseli.

„Sada da dođu tenkom ispred moje zgade, ja neću da idem. Iz inata. Zato što nas i Srbija, a pogotovo Priština tera da napustimo Kosovo. Pa nećemo! Jeste teško ali i nije teško. Možemo da preživimo. Onaj ko nema, pa daćemo mu“, ovako razmišlja.

U senci visoke politike o normalizaciji odnosa, poslovično vidljive građanima na terenu isključivo kroz urušavanje kvaliteta njihovog svakodnevnog života, u stalnoj krizi koja traje već godinama, retko se čuje glas onih na koju se upravo takva politika obrušava.

Posle dokumenata, lekova, glasačkog prava, sada se i po još jedno pravo državljana Srbije na Kosovu – mora ići u Rašku, Pazar, Vranje, Kuršumliju: Po zarade i druga davanja, uključujući i socijalna.

U jeku problema koji život znače, retki su baš oni glasovi koji smeju na glas da promišljaju o tome šta nam se događa, i to uglavnom preko društvenih mreža. Kako razmišlja jedan od građana Severa, koji deli mišljenje možda i većine stanovnika ovog dela, ali ih za razliku od te većine javno iznosi, razgovarali smo sa građanskim aktivistom Dejanom Nedeljkovićem.

Dinar mora da ostane, makar do konačnog rešenja za Kosovo

Onemogućavanje dinarskog platnog problema, što trenutno predstavlja goruće pitanje za srpske državljane na Kosovu, Nedeljković vidi kao dvostruki problem kada je reč o građanima koji iz Srbije primaju zarade i socijalna davanja. U pitanju je i politički problem jer se onemogućava srpska zvanična valuta, ali i sprečavanje građana na ostvarivanje svog prava na dohodak i pomoć, kaže.

„Za mene kao građanina Kosova i Metohije, nije rešenje ni da je i prelaznog perioda. Međunarodni predstavnici, pogotovo u Prištini, moraju da insistiraju na tome da dinar i dalje ostane kao valuta, pa barem dok ne budemo imali neko konačno rešenje po pitanju Kosova i Metohije“, navodi Nedeljković.

Ekspoziture moraju da budu na prelazima

Nedeljković pozdravlja otvaranje ekspozitura Poštanske štedionice u blizini prelaza Jarinje, Brnjak, Končulj i Merdare.

Za to se prvi zalagao, ali naglašava da bi mnogo bilo bolje da su oni postavljeni neposredno iza prelaza. Time bi građanima bilo znatno lakše jer bi svoj automobil ostavili u blizini prelaza sa kosovske strane, pešice prešli, podigli novac i vratilli se nazad. Nije mu jasno zašto se donela takva odluka koja ne omogućava još lakše funkcionisanje.

Međutim, potvrđuje da ne bi bilo dobro ukoliko je odluka da bankomati ne budu neposredno kod prelaza, doneta pod svojevrsnim pritiskom, odnosno ukoliko srpska vlada nije mogla samostalno da donese odluku.

ZSO kao lovačko društvo, pregovori kao blef

Sve ukazuje, navodi Nedeljković, na to da će formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom Srbima „biti kao neki spas“.

„Za mene to svakako nije spas, ali vodi ka tome, ako je i bude“, kaže.

Podsetivši na nespremnost kosovskog premijera da istu i formira u bilo kakvom obliku, kao i na mišljenje Srba na Severu – da se to neće desiti, odnosno da je ZSO „loša odluka“, Nedeljković poručuje da implementacija ovog sporazuma podrazumeva nezavisnost Kosova koju će Srbija prihvatiti.

Srbija je pokušala da Zajednicom veže deset srpskih opština koje postoje u kosovskom sistemu, podseća Nedeljković na svrhu ZSO, ali dodaje da postoje i druga mesta gde žive Srbi a koja nisu zajednicom kategorisana.

Jedan od primera je Prilužje gde on radi, i za koje su već postojale ideje da i ovo mesto postane 11. opština, što se nije dogodilo.

„Generalno kada govorimo o Zajednici, ona znači uvezivanje Srba, ali u mnogo manjoj meri nego što to govore kosovski političari. Ne da to neće biti nova Republika Srpska, nego sva ovlašćenja koja će ta Zajednica imati je na nivou lovačkog društva“, smatra Nedeljković.

Propuštene šanse

Srpska lista je, ocenjuje, imala dve odlične šanse da formira ZSO:

„Onog dana kada su dali kvorum da se Hašim Tači izabere za predsednika Kosova, mogli su svoju podršku da uslove formiranjem ZSO i onda kada je Ramuš Haradinaj postao premijer“.

Nedeljković tvrdi da čelnici Srpske liste to nisu učinili usled „ličnog interesa“.

„Dok god imate lov u mutnom, da pljačkate novac i od Srbije i od Kosova i međunarodne zajednice, bolje je da bude status kvo na terenu. Kad vidimo koliko je novca ušlo na Sever Kosova od ’99 do sad, onda bi u najmanju ruku kazali prelaskom Jarinja – ‘jesmo li u Las Vegasu'“.

Siguran je da srpska vlada, odnosno predsednik Aleksandar Vučić „blefiraju“ u dijalogu sa kosovskim političarima.

„I da stalno potencira na toj zajednici, znajući da sa druge strane ima, možda ću se izraziti ružno – ali znajući da ima budalu koja to neće da prihvati, jer svaki drugi političar bi to prihvatio zato što to ništa ne znači za Srbe“, kaže, dodajući i to da je siguran da ni Srbija sama ne želi da se ZSO formira, baš zato što je poznato da ona za Srbe nema značaj.

Za Sever samo autonomija, ZSO za jug

Iako ZSO ne vidi kao „spas“, Nedeljković podržava formiranje ovog tela, ali za opštine na jugu, ne i na Severu.

„Da sam ja političar koji odlučuje o nečemu, tražio bih od međunarodnih predstavnika, ako već moram, da Srbi sa juga dobiju zajednicu a Srbi na Severu autonomiju. Sve ispod autonomije za Sever Kosova nama ne znači ništa“, navodi.

Na pitanje da li su Srbi u poziciji trenutnoj da mogu da zahtevaju tako nešto, Nedeljković kaže, da ne, ali dodaje:

„Ustupci koje mi pravimo Kosovu su i te kako veliki. Ako dozvolite Kosovu da ima stolicu u UN, radili ste protiv Ustava“.

Mogućnost da se to možda dogodi vidi ukoliko bi se KFOR angažovao na terenu u nekoj situaciji koja bi bila „poput Banjske“, iako ne zna da li bi moglo da dođe do takve pozicije u kojoj bi Srbija umela da se „obračuna sa kosovskom stranom“.

„Ako bi se desila takva situacija, moj scenario je da bi se i te kako KFOR umešao na Severu, da bi se pregovori vratili na novi nivo, i da bismo možda u tim novim pregovorima, gde ne bi priznali Kosovo, ne bi branili da uđu u INTERPOL, druge evropske organizacije, niti da budu deo UN. A ako to prihvatimo, onda da tražimo ovo. Kosovo je imalo autonomiju unutar Republike Srbije“.

Smatra da ovaj scenario jeste realan, ali je problem „političar koji je na čelu Srbije“, premda ne vidi ni rešenje među opozicionim liderima.

Status neće biti rešen skorije

Tvrdi da uprkos žurbi, status Kosova „neće biti rešen ni ove godine, možda ni sledeće“.

Smatra da će Srbija biti pod velikim pritiscima da prizna Kosovo i možda da uvede sankcije Rusiji. Podseća na izbore koji očekuju SAD i EU.

„Ako uspemo sve te pritiske nekako da neutrališemo, a vidimo da kosovska strana uopšte nije zainteresovana za dijalog i bilo kakvu vrstu dogovora, koliko god da sam protiv ove vlasti na svim nivoima, mislim da ni predsednik Vučić, ni Vlada Srbije, neće pristupiti ovim dogovorima sa kosovskom stranom, iako oni to stalno ističu da su konstruktivna strana. I jesu, jer u ovoj situaciji jesmo“, naglašava naš sagovornik.

Na podsećanje da su se na primenu prošlogodišnjeg sporazuma, koji su međunarodni zvaničnici predstavili kao de fakto priznanje Kosova, obavezali pregovarači, bez obzira na to što nije potpisan, Nedeljković kaže da iako se strane jesu složile na usmenu primenu:

„Pa nije sve još uvek rešeno. Nije rešen status Kosova i nije rešen u tom delu da Kosovo bude zvanično nezavisna republika. To što neko od političara danas nešto dogovori u pregovorima, ne obavezuje nekog narednog. Iako to jeste obavezujuće za državu, ne obavezuje nekog narednog političara koji bude došao na vlast da tu odluku sprovodi“.

Na opasku da deo srpske opozicije drugačije govori o tome, upravo potvrđujući obaveze koje Srbija kao država preuzima, Nedeljković ponavlja:

„Ubeđen sam da status Kosova neće skorije da se reši i da skorije postane nezavisna država, ali opet, ubeđen sam da promenom političara, može da dođe do promene, iako to možda sada izgleda nerealno“.

Kao argument za to navodi promene koje su na Kosovu nastale 2013. godine, donošenjem Briselskog sporazuma, kada to niko nije očekivao.

Srpska lista – interesna sfera

Za Srpsku listu kaže da se radi o interesnoj sferi, te da je ista situacija u Srpskoj naprednoj stranci.

„Tu se ne radi o ideologiji. Oni su stvoreni samo na interesu i svako ko se nalazi tu je iz nekog interesa. Bilo da li je to zbog posla, stana, kuće, nekih sitnih stvari. Oni su tu iz interesa i oni su interesna sfera“.

Na pitanje kako je došlo do toga da nekadašnji koalicioni partneri – stranka na vlasti u Prištini i Srpska lista više to nisu, Nedeljković odgovara da se radi o, za Srpsku listu, prestanku dotoka novca sa aktuelnim Samoopredeljenjem:

„Iz tog razloga, kada nemate mogućnost da novac koji je stizao sa svih strana, a tu se radi o ogromnim ciframa. Mi tek sada to vidimo. Nedavno je zamenik ministra Rašića – Radoica Radomirović u opštini Leposavić počeo sa objavljivanjem dokumenata za opštinu Leposavić i onda možemo da vidimo koliko je tek tu novca ušlo i od Vlade Kosova i od Vlade Srbije za iste projekte – dupli iznos novca… Tako da se cela njihova politika patriotizma svela na profiterizam, lično bogaćenje, a ne interes naroda koji tu živi“, navodi Nedeljković.

Okupirani Sever

Za trenutnu situaciju na Severu kaže da nema sumnje da ona ide u prilog kosovskoj strani, odnosno Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju.

„Onog trenutka kada su se Srbi odlučili da se dezintegrišu i napuste kosovske institucije, odnosno i pre toga, od samih barikada koje su bile, jasno je da to sve ide u korist Vlade Kosova. (…) Uzurpirali su Sever na sve moguće načine. Srba nema više u kosovskim institucijama, mislim, imate ih, ali je to jako malo, nešto malo u policiji, administraciji, ali je to i dalje jako malo. Imamo Sever Kosova koji je okupiran specijalnim jedinicama Kosovske policije, desila se Banjska prošle godine, a nakon toga je naš položaj možda i najteži od ’99 godine na ovamo jer sa onim što se tamo desilo, politika Prištine se još više zaoštrila prema nama“, ovako Nedeljković opisuje trenutnu situaciju.

Napravio je paralelu načina ophođenja kosovskih specijalaca prema Srbima, sa onim što su Albanci doživljavali devedesetih od strane policajaca Miloševićevog režima:

„Znam šta se dešavalo devedesetih i znam koliko je policija Srbije bila okrutna prema Albancima, običnim građanima, ne možda toliko na Severu, koliko južno od Ibra i to svi znaju. Svaki policajac koji je bio u našoj uniformi će vam reći da su radili ovo isto što oni rade sada nama“.

Kaže da mu smeta prisustvo specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu.

„I to mi je smetalo i pre Banjske, i pre barikada. Ne znam šta je trebalo vladi u Prištini da budu i na delu starog puta na Jarinju i Brnjaku, tako da postave i dodatne snage kosovske policije, ako već imaš na prelazima svoju policiju“.

Ne razumem odluku Srba da napuste institucije

„A pogotovu ne razumem odluku Srba da napuste institucije. Ja sam neko ko je hiljadu puta tražio od Srpske liste da napuste institucije ali sam mislio na vladu, skupštinu, gradonačelnike i odbornike, jer to je promenljiva kategorija, to uvek možes da biraš na izborima. Policija, pravosuđe, administracija – jesmo izabrali 2013. da budemo deo toga?! Šta sada hoćemo?! Jer, znate, kada imate 700 policajaca u uniformi koji imaju pištolje, pa neka je 1,000 specijalnih kosovskih, neka se odupre sa 700 policacaja, imaćeš građanski rat na Kosovu, a to neće niko! Najlakše je bilo kao policajac Filipović da dođes i kažeš – dosta je bilo, skineš kravatu i onda dođes u Rašku i kažeš – ‘loviće nas kao zečeve!’ Pa loviće nas zbog tebe i takvih koji su kao ti, koji su rekli – ‘da napustimo institucije'“.

Ono što se na Severu dešava – prećutni dogovor

Govoreći o aktuelnoj situaciji, Nedeljković, međutim, ukazuje na mogućnost koordinacije, odnosno „prećutnog dogovora više strana“, i to navodno u saradnji sa međunarodnom zajednicom.

Na opasku da Nedeljković nije prvi građanin Severa koji veruje u takvu mogućnost, sagovornik KoSSev-a je pomenuo to kako je Vučić 26. maja „odveo 5,000 ljudi sa Severa Kosova“ na svoj kontramiting u Beogradu, koji je inače i doživeo debakl, nakon masovnih protesta u Beogradu, 19. maja, posle ubistva dece u Ribnikaru, a potom u Duboni.

Instaliranje albanskih gradonačelnika u opštine na Severu uz pomoć specijalne policije, Nedeljković tumači kao de fakto gašenje privremenih opštinskih organa koji funkcionišu pri srpskom sistemu.

Vlada Srbije htela da ugasi privremene organe?

„Da li je neko sa namerom hteo da zatvori opštine, odnosno privremene organe? Pa verovatno jeste. Ja sam u više navrata predlagao da umesto što (zaposleni u privremenim organima) sede pod onim šatorima u Leposaviću i Zvečanu, da u tim šatorima oforme mesta u kojima će opština da radi u srpskom sistemu, da izdaju dečje dodatke, socijalna davanja, potvrde za matične knjige, šta god, da rade u tim improvizovanim mestima, da upravo pokažemo da ne želimo da se opštine ugase. Međutim, sve što se iz toga izdešavalo mi govori suprotno, da je neko sa namerom želeo da se te opštine ugase. Kome je to išlo na ruku? Ja daleko sumnjam u Vladu Srbije na žalost, jer su na sve načine pokušali da ne samo da obezglave Sever Kosova, već da nas oslabe i oslabe položaj Srbije – i te kako jesu“, smatra Nedeljković.

Mi smo obezglavljeni ubistvom Olivera Ivanovića. Mi nemamo lidera od ubistva Olivera Ivanovića

To je, dodaje, učinjeno i protestima ispred opštine, jer se radi o građanskom kapacitetu koji je zapravo mogao da pruži otpor.

„Kad kažem otpor, ne mislim sada da pucaju. Ali da se odupru, da stanu na put. Ako neko od mene očekuje da ja stanem na put kosovskom policajcu, neću zaista, koliko god da jesam hrabar. Ali momci koji su bili ispred opština i na barikadama na kraju krajeva koje su bile, to jesu bili hrabri momci. Dobar deo je bio tu hrabrih momaka. Oni od tih barikada i protesta ispred opštine ne žive više na Kosovu. Naročito zato što je jedan deo njih učestvovao u samoj Banjskoj i što za njih povratka na Kosovo više nema. Tako da mi nemamo bilo koga ko će pružiti otpor kosovskim vlastima“.

Govoreći o sukobu Srba i pripadnika KFOR-a 29. maja prošle godine ispred zgrade Opštine Zvečan, Nedeljković naglašava da su kapuljače nosili i mladići zbog straha od hapšenja usled ranijih iskustava, odnosno, kako kaže, hapšenja svakog čije je lice bilo vidljivo na prethodnim protestima.

„S jedne strane mogu da razumem te momke koji žele da se sakriju, da ih ne vide kamere, da ne bi bili uhapšeni zato što su protestovali. Da li je među tom grupom ljudi bila i neka grupa koja je pružala fizički otpor i mogla da pruži i neki drugi otpor osim da podigne ruke – verovatno da“, navodi dalje Nedeljković.

Kao model otpora ističe protest građana 26. maja na kojem je učestvovao u Zvečanu, ali potvrđuje da nije bio na protestu 29. maja na istom mestu.

„Na svaki protest i na svako dešavanje gde ima veze sa Srpskom listom, ja ne idem. Nisam ni jedan dan otišao na barikade. Ne želim politizaciju na takav način, jer znam da barikade neće doneti ništa dobro. Na kraju krajeva, nisu ni donele dobro. Dobili smo još jedan punkt na Bistrici koji nama Srbima sa Severa Kosova i te kako pravi problem, gde nas svakodnevno šikaniraju kosovski specijalci. Gde god je organizovana grupacija, mene tu neće da vide“.

Na pitanje kako se desilo da u „zapadnoj priči“ od „dobrih momaka“ 26. maja, Srbi danas ponovo postanu „loši momci“, Nedeljković odgovara:

„Dvadesetšestog maja jesu bili dobri momci. Dvadesetdevetog maja je bila organizovana grupa ljudi. Grupa ljudi, koju je organizovala Srpska lista. Ovi koji su ih vodili na kontramiting, koji su tog dana verovatno bili u Beogradu toga dana“.

Nedeljković i ovaj događaj posmatra kroz mogućnost koordinacije spoljnih elemenata, upirući prstom na Veliku Britaniju pre svega.

Tvrdi da su povrede vojnika KFOR-a nastale iza leđa, dok se ispred vojnika nalazila masa srpskih demonstranata.

„Dobar deo prijatelja koji je bio tu, ima sumnju, ali to niko još uvek nije ispitao, a treba da ispita, jer sam ubeđen da su par eksplozivnih naprava bacile upravo policijske jedinice Kosova sa prozora opštine Zvečan. Jako ozbiljna otužba i ja je nisam izneo po prvi put. Izneo sam je i pre oko 8 meseci na debati u EU kući – da bi trebalo da se ispita taj deo, da li je neko sa namerom napravio da se to desi. Pogotovu što dan nakon toga je specijalna jedinica dovela komunalno preduzeće iz Vučitrna da pokupi sve što je imalo na licu mesta, umesto komunalne službe u Zvečanu. Ja bih voleo da to neko ispita“.

Iako kaže da i dalje ima najveće poverenje kao građanin Kosova u KFOR, navodi da nema poverenja u podatke KFOR-a za ono što se dogodilo u Zvečanu, to jest u to da je povrede izazvala grupa militantnih srpskih demonstranata, u masi onih koji su mirno protestovali – kako su sami rukovodioci KFOR-a to istakli više puta.

„Ono što je KFOR bio 1999, 2000…gde su zaista bili neko ko je branio nas Srbe na Kosovu, pogotovu od nadiranja na mostu, imali smo francuske vojnike, mi smo jedino tada imali poverenja u KFOR. KFOR tada nije bio treći u prstenu, već je prvi. Sada su treći. I te kako imam sumnje da su se postavili malo više na kosovsku stranu nego što bi trebalo. Pogotovu kada imamo događaj u Banjskoj, gde nisu reagovali nego su reagovali tek nakon par sati pucnjave a trebalo je da reaguju mnogo pre“.

Kerns i britanska služba „uradili posao“, Srbija „poslala ekipu“

Iako za dešavanja u Banjskoj navodi da će ostati zagonetka, nema sumnju da se upravo i kod ovog slučaja radi o instruisanom scenariju i koordinaciji međunarodnog elementa sa Beogradom.

„Da je neko sa namerom upravo poslao te ljude da to urade, na način na koji su uradili, da bi se položaj Srba oslabio što više i da bi na kraju krajeva lakše mogao to da uradi“.

Na pitanje ko bi iz Srbije mogao da tako nešto poželi da uradi protiv sopstvenog naroda i zemlje, Nedeljković odgovara:

„Pa može na kraju Vučić. Mene od njega ne čudi ništa. Čovek je zaista spreman na sve. On je neko ko ljude koristi, dok mu trebaju super su. Kad mu ne trebaju, on ih (s)makne i to je to.“

Ulogu međunarodne zajednice vidi u ovom slučaju, upirući prstom na Veliku Britaniju još jednom.

„Ovo nije prošlo bez koordinacije sa međunarodnim faktorom. Nema tu dileme, taj neko ko je dao mig Vučiću da krene i da pošalje ekipu. Ja i dalje verujem da je Srbija poslala ekipu. Koliko god da je Milan (Radoičić) prihvatio odgovornost za to, nije neko ko može sam da odluči da se šeta sa tolikim naoružanjem kroz Srbiju a da to niko ne primeti. Dakle, ja sam negde ubeđen da je država Srbija imala udela u tome, a i da je i te kako dogovor sa tim nekim međunarodnim predstavnicima, imajući u vidu sve te nekakve predstavnike koje imamo u svetu, koji su nam prijatelji i neprijatelji, kako god“.

Podsetio je na ono što je članica britanskog parlamenta, Ališa Kerns, govorila nekoliko meseci pred sukob u Banjskoj, a što je Nedeljković okvalifikovao kao objašnjenje scenarija Banjske.

„Na kraju se to upravo i desilo. Mislim da je i te kako britanska služba uradila posao i rekla Vučiću, ‘ok, kreni, imaš podršku od nas. Ako bude KFOR upao na Sever, Sever će neko vreme da ostane, jer očito je da Kurtiju ne mogu ništa i da je Kurti pošao da Sever, na kraju krajeva, uvede u ceo taj kosovski sistem“.

Nedeljković ukazuje da se na ovakav stav odlučio na osnovu analiziranja situacije, i da to čini sve vreme od septembra.

„Taj koji je prodao informaciju, ko je rekao Vučiću da krene je istu informaciju prodao i Kurtiju. Jer tek sada kada vratimo priču unazad, pa sednemo na svadbi, slavi i u kafani, ljudi dođu i kažu – ej, pa ja sam prošao, u 10 sati uveče na tom mestu, bilo je preko 50 – vrvela su vozila, a sve u blizini Banjske, što znači da su oni i te kako čekali“, kaže.

Na pitanje da li isključuje mogućnost da su kosovske obaveštajne strukture dovoljno „probile Sever“ da su unapred imale obaveštajne podatke, Nedeljković navodi da nije dovoljno nadgledanje dronovima.

„Jesu probili Sever dosta, ali ne toliko da bi to znali. Oni su bili spremni. Kod fabrike su već čekali ujutru“.

Primetio je i to da je čuo da je zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, nedavno kazao na jednoj od debata, kako su sa ubijenim Afrimom Bunjakuom, na teren te noći otišla i dva mlada srpska pripadnika KP, da je jedan od njih ranjen i da se ne otkriva njihov identitet, dok je sam Afrim Bunjaku, bio policajac koji je sa srpskom zajednicom u Zvečanu održavao dobre odnose.

Izvukli Kurtija iz blata, a nas zakopali

„Za Kurtija to nije bila šteta. Ako pogine Afrim Bunjaku, poginuo je neko ko voli Srbe – ‘ne treba nam’. Na kraju krajeva, to je njegov brat, koliko sam video da se spominjalo u nekim kosovskim medijima – da je poslat namerno a ne slučajno. Ako poginu Srbi, poginula su još dva srpska policajca, ubili su ih Srbi. Tako da je tu Kurti bio u win-win situaciji. I ubeđen sam da tu negde stoji istina i da je i te kako imao situaciju, jer u tom trenutku, do Banjske, Kurti je bio klinički mrtav. Prsti svih zemalja bili su upereni u njega. On je bio loš momak, mi smo bili dobri, falilo je nekoliko dana da njegova vlada padne. Ko ga je izvukao iz blata i zbog čega je pitanje, ali i te kako tvrdim da su tu međunarodne obaveštajne službe, i tu najviše mislim na Veliku Britaniju – i te kako tu umešale prste i nekako njega izvukle iz blata a nas zakopale“, na glas razmišlja ovaj stanovnik Kosova.

Krivicu za događaj vidi u državi Srbiji:

„Ako su uopšte poverovali nekom da će u 21. veku neko da te pusti da uđeš na Kosovo sa oružjem od 5 miliona evra. Pri tom, pošalješ momke koji nisu služili vojsku, nemaju veze sa vojskom, koji ne znam uopšte da li su nekad držali oružje… Sada kada vidimo sve te snimke i kako se izdešavalo, vidimo koliko je to prošlo amaterski“.

Naglasio je da je sam Vučić „od njih oprao ruke“, rekavši da su se sami organizovali.

Radoičić –  hrabar čovek ili onaj ko mora da odradi

„Svi znamo da se čovek pita za sve na severnom Kosovu za sve“, ovako vidi ulogu Milana Radoičića.

Na pitanje da li je to dobro, kaže: „Naravno da ne“.

„Nije dobro. Dobro bi bilo da svaki predstavnik ima u svom lancu odlučivanja moć da odlučuje. Na žalost ovde nema. Ali kada imamo na nivou države Vladu Srbije koja se ništa ne pita, pita se sve predsednik Srbije, na isti način se to prenosi na manje delove vlasti. Tako da kada u tom narativu gledamo, ne gledamo na Milana kao nekog ko je odgovoran, nego gledamo predsednika Vučića“, smatra Nedeljković.

„Radnik Vlade Srbije“

„Milan zaista jeste radnik Vlade Srbije. Sada, da li se bavi poslovima ovakvim ili onakvim, to nije moja stvar. Ako se bavi nelegalnim poslovima, to je za policiju Srbije, i Policiju Kosova i međunarodnu na kraju krajeva – kako će to da reše“.

Na pitanje ‘ako vidi sliku u kojoj se neko ko se kolokvijalno smatra „radnikom Vlade Srbije“ pojavljuje noću u paramilitarnoj uniformi, sa teškim naoružanjem’, Nedeljković odgovara:

„Nesporno da je hrabar i da ima snagu, ali i dalje ne verujem da je njegova dobrovoljna odluka da sam organizuje grupe i da krene. Da li je morao? Pa verovatno da da. I dalje sam ubeđen da svako ko iole šta duguje Aleksandru Vučiću, i te kako mora da odradi posao za njega, kakav god da je posao u pitanju.

I to vidite kao hrabrost?

„Ne vidim kao hrabrost, ali za ljude koji na to gledaju sa strane a ne prate dublju stranu svega toga, oni kažu da je to hrabrost. Ja mislim da je moranje“.

Nedeljković potvđuje da je postojalo mišljenje u delu lokalne javnosti o navodnom „rascepu“ između Milana Radoičića i predsednika Aleksandra Vučića, ali da je to nastalo tokom barikada, te da više nije tako.

„To su ljudi verovali u periodu barikada. Veliki broj ljudi je u periodu barikada mislio da tu postoji rascep i da to može bez Republike Srbije i zato su bili tu, jer su bili ubeđeni da može da se desi pucnjava koja će trajati dan, dva, tri, a da će nakon toga – Sever biti Srbija. To je bio podstrek za većinu ljudi koji su bili na barikadama. Jer jeste jedan deo bio sa radnom obavezom, ali zaista znam da je oko 60% posto njih tamo išao zato što su imali tu priču da ako dođe do upada specijalaca, odnosno rušenja barikada, da će doći do pucnjave i da će Sever da ostane Srbija“.

Jeste vi poverovali u to?

„Ja ne. Ja sam čak i mojim bliskim prijateljima rekao – nemojte da poverujete u to jer imate čoveka koji nas je hiljadu puta prevario za sve. Ja tom čoveku ne mogu da verujem“, ovako je Nedeljković odgovorio.

Banjska je na žalost mrtvo selo

Nedeljković je iz Banjske, sa delom porodice koja i dalje živi u ovom selu.

Podsetivši na to da je selo poslednjih godina značajno živnulo i počelo da se razvija, obnovom manastira i ulaganjem u Rajsku Banju, nakon 24. septembra, kaže:

„Banjska je na žalost, mrtvo selo“.

Oko 2010. godine, ovo je selo imalo oko 420 stanovnika i 180 domaćinstava. Brojka je ipak tokom godina opadala i pored ulaganja.

„Sada ne znam da li Banjska ima 200 stanovnika. Nešto malo pre sukoba, ali naročito posle sukoba ta brojka je katastrofalna“, dodaje.

Objašnjava da su se odselili i oni koji su radili u banjskom kompleksu usled straha od hapšenja, jer je pronađeno oružje i u samom kompleksu. Nedeljković ipak ukazuje na to da se jedan deo meštana vratio.

„Što je opet dobro, jer žao mi je što u Banjskoj trenutno ima najviše dece. Oko 50-ak je njih do 8. razreda. I vi kada odete u Banjsku, jedino što možete da vidite su ta neka mala deca i par pasa lutalica. Starijih ljudi nema na ulici. Ceo taj događaj je i te kako ugasio Banjsku, jer je Banjska taman tada krenula da se razvija. Krenuo je taj neki banjski turizam, počeo je da radi spa centar, bazeni, da radi restoran, manastir je bio posećen, bukvalno svakog vikenda je dolazilo, ne znam koliko tura u obilazak samog manastira. Sada imamo to da manastir radi samo nedeljom, što je takođe katastrofalna odluka i samog igumana, ako je njegova ili same Eparhije“.

Kaže da ne razume odluku da se zatvori manastir, praveći paralele sa onim što se dešava kada su u pitanju manastiri u Metohiji.

Ne smatra problemom ni to ukoliko bi ovaj manastir čuvala i kosovska policija ili posećivali kosovski zvaničnici i novinari ako bi on sve vreme bio otvoren za vernike kao i pre – „osim ukoliko bi namera bila loša“.

„A da li će neko od igumana ili monaha da odgovori na neka pitanja, uopšte ne mora. Manastir bi trebalo da bude otvoren za ljude koji hoće da se pomole Bogu, da upale sveću. Da li će da dođe neka televizijska ekipa da snima, pa neka dođe. Desilo se što se desilo“, dodaje.

Meštani Banjske „prošli pakao“

Nedeljkovića posebno pogađa to što se nije na adekvatan način pozabavilo postraumatskim sindromom meštana nakon sukoba i kaže da su oni „prošli pakao“, iznoseći iskustvo svoje porodice.

Meštanima je teško padao nastavak traume a to je bilo vidljivo prisustvo policije oko škola u vreme kada se odvijaju časovi, što je policija u međuvremenu korigovala, ali „kako kad“, objašnjava Nedeljković.

Posebno im teško pada što više ne mogu da koriste banjske objekte, jer je to bilo jedno od retkih mesta na Severu za odmor.

KP tražila vlasnika Rajske banje, htela da dozvoli nastavak rada

Kaže na dnevnom nivou dobija pitanja o tome kada će se ovaj kompleks ponovo otvoriti za građane, a zbog toga što nije počelo da radi, priznaje da se iznervirao.

„Veton Eljšani, odnosno kosovska strana je skoro dva meseca tražila vlasnika da se pojavi i kaže – ja sam vlasnik, direktor, evo papira, i oni su bili spremni da banja počne da radi. Pričam ono što je zvanična izjava Vetona Eljšanija. Ja sam imao par sastanaka sa međunarodnim predstavnicima i predstavnicama, kojima sam izložio problem pošto se zvanični direktor Rajske Banje Marko Savić ne nalazi ovde, on je u centralnoj Srbiji. Ako je deo vlasništva Eparhije i opštine Zvečan, da li se Eparhija još uvek vodi kao vlasnik – to ne znam, ali je problematično i te kako to što se oni nisu oglasili nijednom, da vladika raško prizrenski kaže – čekajte, to je naš objekat… Još je veći problem to što se opština nije oglasila nijednom da kaže – ‘evo, od danas Marko Savić više nije direktor Rajske Banjske, od danas neka bude direktor Rajske Banje Petar Petrović’,“ priča Nedeljković.

Naglašava da mu je žao zbog toga što nije imenovan novi direktor.

„Jer je samo trebalo da se pojavi novi direktor sa papirom da kaže – ‘dobar dan, ja sam direktor Rajske banje, ja od danas preuzimam rad od ovde. Šta ste našli? Našli smo to i to. U redu procesuiraćete te ljude koji su odgovorni. Šta ste polomili? Slomili smo vrata i prozore, to ćete da platite i popravite. Od sutra počinjemo da radimo“, naglasio je Nedeljković.

On, međutim, smatra da je u pitanju nezainteresovanost da se kompleks ponovo otvori.

„Tek sada kada vidimo šta se sve tamo dešavalo, vidimo da se taj novac nije vraćao opštini Zvečan. Vidimo da opština Zvečan nije imala interesovanje. Ona je ulagala novac u Rajsku banju, nabavku pića, hrane, sredstava za spa centar, ali se taj novac nije vraćao“, dodaje.

Odlazak specijalnih jedinica bi dugoročno rešilo problem

Politiku aktuelnog premijera Kosova sa druge strane vidi kao na usmeravanje prema Srbima i „mržnju prema Srbima na Severu“:

„I na svaki način otežavanje života Srbima sa Severa Kosova. Dakle, ljudi na jugu godinama žive u sistemu u kom žive. Meni je žao tih ljudi, radim dole i znam šta se dešava ali sada kada odete na jug, slobodnije funkcionišete dole, i što se tiče policije  i da odete u kafanu, iz mesta u mesto. Dešavaju se, naravno, sporadični slučajevi dole, da ima problema sa Albancima, ali pritisak koji vlada Kosova vrši trenutno na Srbe na Severu je katastrofalan“, navodi.

Upozorava na to da ukoliko bude potrajalo sa takvim pritiskom, u doglednom periodu može naterati ljude na otpor, ali više od svega toga vodi ka iseljavanju koje je već u toku.

„Ta tortura da se dođe sa puškom i prstom na obaraču i pitaš me pred detetom da li imam ili ne dokumenta. Pa čemu to?! Ja sam nenaoružan. ‘Dobar dan, imate li kosovska, srpska dokumenta?’ Pregledajte automobil, doviđenja, ali ne da me u svakom kretanju zaustaviš“, naglasio je.

Kao drugi problem ističe namerno istiskivanje srpskog jezika, što je vidljivo i preko opština.

Primećuje i da se kvare čak i oni dobri odnosi koji su se gradili godinama unazad.

Ovo što radi Aljbin Kurti može da se svede na ‘fašizam’ iako je gruba reč, naglasio je Nedeljković, premda priznaje da ne dozvoljava da se njegov lični život promeni dolaskom Samoopredeljenja na vlast.

Nedeljković zaključuje da bi odlazak specijalnih jedinica dugoročno rešio problem.

„Tog dana kada bi se to desilo – da napuste i Jarinje i Brnjak i Bistricu, da uspostave svoju policiju do potpune integracije Srba u Policiju Kosova, to bi bilo rešenje koje bi dugoročno moglo da vrati suživot nas i Albanaca“, smatra ovaj Srbin sa Severa.

Ako bi to imali, imali bi rešenje i za druge probleme

Kurtiju uvesti lične sankcije, staviti na crnu listu SAD; Srbija da pažljivije sluša Srbe van Srpske liste

Međunarodnoj zajednici Dejan Nedeljković je poručio da mora da se potrudi da kosovskog premijera spreči u realizaciju politike koju trenutno sprovodi.

Smatra da kaznene mere za Kosovo ne daju rezultat, ali da bi to učinile lične sankcije protiv aktuelnog kosovskog premijera.

„Sankcije na ličnom nivou i stavljanje na crnu listu Amerike je nešto što bi njega ukočilo“, smatra Nedeljković.

Srbiji je poručio da bi morala da pažljivije sasluša građane koji nisu deo Srpske liste.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.