Manastir Visoki Dečani pozdravio je poruku Samante Pauer koju je poslala tokom njene posete Gračanici krajem prošle nedelje. Ona se tada javnosti obratila ispred samog manastira, kazavši da se nalazi u jednom od najlepših srpskih pravoslavnih manastira koje je ikad posetila. Poruka iz Dečana stiže nasuprot još jednom izbegavanju kosovskih zvaničnika da potvrde da se radi o srpskom kulturnom i verskom nasleđu.
„Nalazim se u jednom od najlepših manastira koji sam ikada posetila. Reč je o srpskom pravoslavnom manastiru“, poručila je kasno uveče u petak, u video razglednici ispred drevne svetinje, visoka američka zvaničnica, direktorka Američke agencije za međunarodni razvoj, Samanta Pauer.
Ona u ovoj video razglednici govori o lepotama ove svetinje.
Today I toured Gračanica Monastery, a beautiful Serbian Orthodox monastery in Kosovo. pic.twitter.com/CzlU7UBQBr
— Samantha Power (@PowerUSAID) May 12, 2023
Istog dana je drugi video snimak na albanskom jeziku, sa titlovanim prevodom na srpski – o značaju manastira za turizam Kosova, objavio i kosovski ministar kulture Hajrula Čeku, izbegavši i ovog puta da Gračanicu označi kao srpski pravoslavni manastir.
Čeku je Gračanicu i ostale verske objekte Srpske Pravoslavne Crkve, ponovo definisao kao „zajedničko kulturno nasleđe“, koristeći reči „pravoslavne crkve“.
Kosovski zvaničnici u svojim stavovima negiraju da su manastiri na Kosovu i u Metohiji nasleđe Srpske Pravoslavne crkve, osim kada SPC povezuju u negativnom kontekstu sa režimom Slobodana Miloševića devedesetih. Štaviše, u naučnom i društvenom mejnstrimu na Kosovu, dominira narativ o „falsifikovanoj“ srpskoj istoriji, u okviru koje se smatra da je SPC „prisvojila“ većinu „drevnih arberijskih spomenika na Kosovu“.
Mesta kulturnog i verskog nasleđa kao svedočanstva verske slobode
„Mesta kulturnog i verskog nasleđa prevazilaze politiku i političke granice“, smatraju u manastiru Visoki Dečani.
„Oni prvenstveno predstavljaju civilizacijske vrednosti i, u kontekstu verskih objekata, deluju kao svedočanstvo verske slobode. Svako religiozno i kulturno mesto nosi višeslojnu istoriju, istovremeno zadržavajući poseban verski i kulturni identitet, koji bi trebalo da bude imun na političku eksploataciju. Ovaj pristup je temeljno civilizacijsko dostignuće“.
Očuvanje i zaštita identiteta verskih i kulturnih objekata na Kosovu i drugde ne protivreči višeslojnom identitetu koji ova mesta nasleđa imaju za širu zajednicu i svet u celini, podsećaju Dečanci dalje i naglašavaju:
„Ključno je negovati tako sveobuhvatno razumevanje kulturnog nasleđa, a ne podvrgavati ga politizaciji“.
Sa druge, strane, u manastiru su podsetili i na to da je upravo politizacija nasleđa čest problem, tim pre što se često koristila kao „izgovor“ za napade na mesta kulturnog nasleđa, čak i nakon rata na Kosovu 1999. godine.
„Duboko cenimo izjavu gđe Samante Pauer (Samantha Power), administratorke USAID-a, koja je tokom nedavne posete bila opčinjena lepotom manastira Gračanica“, naglasili su Dečanci.
Manastir iz 14. veka je oduvek bio bogomolja i duhovni centar za Srpsku Pravoslavnu Crkvu i čini deo njene bogate istorije na Kosovu i u regionu, dodali su.
Istovremeno, on je značajan element celokupnog nasleđa koje se nalazi na Kosovu. U širem kontekstu, lokaliteti Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu, kao što su manastir Gračanica, Pećka Patrijaršija, manastir Dečani i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, čine deo evropskog, i na kraju su priznati kao mesta svetske baštine od strane UNESCO-a.
„Prirodno, manastir Gračanica, kao i drugi lokaliteti SPC na Kosovu, imaju poseban značaj za pravoslavne Srbe koji tu bogosluže vekovima. U isto vreme, ovi lokaliteti nasleđa takođe predstavljaju izvor ponosa za sve ostale stanovnike Kosova, bez obzira na njihova verska uverenja ili etničku pripadnost“, navodi se, takođe u komentaru manastira, uz zaključak:
„Krajnji cilj svih verskih i kulturnih mesta širom sveta je da ujedine ljude, bez obzira na njihovo poreklo. Ovo posebno važi za verske objekte, koji služe određenim verskim zajednicama u skladu sa njihovim običajima i tradicijom. Ipak, ove lokacije takođe treba da ostanu utočišta mira i duhovne refleksije za svakog pojedinca koji traži mir i dublje razumevanje života“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
