Dečanci predvodili litije: Šta je Crnogorac bez Pećke Patrijaršije i Dečana?!

Saborni hram Hristovog Vaskrsenja - Podgorica
FOTO: Saborni hram Hristovog Vaskrsenja – Podgorica

Episkop Teodosije u Bijelom Polju, arhimandrit Sava Janjić u Podgorici, monah Andrej iz Visokih Dečana u Baru. Uz hiljade ljudi koji se već treći mesec slivaju ulicama crnogorskih gradova do svojih hramova, tako je sinoć izgledala Crna Gora. Dečanci su predvodili litije i održali besede. Sva trojica naglasak su stavili na važnost da se sačuva dostojanstvo hrišćana, ali podjednako sa iskazivanjem ljubavi za svakog čoveka, uključujući i neistomišljenike, te da se sačuva mir.

U Crnoj Gori, već treći mesec traju protesti protiv Zakona o slobodi vjeroispovesti, koji je usvojen na samom kraju 2019, a koji Srpska pravoslavna crkva naziva antizakonom i diskriminatorskim.

Protesti se održavaju širom crnogorskih gradova kroz litije i do sada su bili mirni, iako se sve veći broj ljudi priključuje.

Kako su sinoć izvestili mediji, uključujući i uživo prenose preko društvenih mreža, okupio se rekordan broj. Danas više snimaka kruži društvenim mrežama kojima se svedoči brojnost učesnika.

Svi oni traže povlačenje zakona, koji se tumači da je pre svega udar na imovinu SPC u Crnoj Gori, odnosno pokušaj države da ovu crkvu stavi pod kontrolu.

Episkop Teodosije: U ljubavi sa svima

„Najlepše što se može čuti danas u Crnoj Gori i izvan granica Crne Gore jeste slogan – Ne damo svetinje“, poručio je u Bijelom Polju episkop Raško-prizrenski Teodosije.

On je zajedno sa vladikom budimljansko-nikšićkim Joanikijem predvodio litije u ovom gradu, što inače redovno čini širom gradova Crne Gore.

Episkop je istakao važnost brige o ljudima, da budu upućeni jedni na druge, a da hrišćani „vole, saosećaju i praštaju“.

Podsetio je na važnost pridržavanja božje zapovesti o ljubavi, kazavši da će im se po tome na kraju života i suditi – jesu li sačuvali zapovest o ljubavi.

Učesnicima litija poručio je i da istraju, a da svoje „neprijatelje“ pobede „postom, molitvom i pokajanjem“.

„Samo ako to budemo činili, ako budemo išli Božjim putem, putem Sv. Save, Sv. Vasilija, Petra Cetinjskog i svih svetih, onda ćemo zaista biti ono što smo vazda bili – u ljubavi sa svima“, poručio je raško-prizrenski vladika okupljenima.

O. Andrej: Litije su demokratske i otvorene

U Baru je ispred Sabornog hrama Jovana Vladimira govorio otac Andrej dečanac. Navodeći da vladika Teodosije od početka oseća suštinu borbe crnogorskog naroda, podsetio je na to da vladika sa monaštvom često dolazi u Crnu Goru, te da se monasi i monahinje u kosovskim i metohijskim manastirima redovno mole za Crnu Goru.

„O vezama Dečana i Crne Gore moglo bi se mnogo govoriti. Znamo i čuvene reči iz pesme onamo ‘namo, za preporuku kralja Nikole. Dečani su imali igumane iz Crne Gore, iz Paštrovića. U Dečanima i dan danas imamo monahe koji su rodom iz Crne Gore i svi mi tamo, u to vas uveravam, kao jedan se molimo za vas i za vašu borbu ovde, da sačuvate ljubav i dostojanstvo“, kazao je otac Andrej.

„Kada je nama bilo najteže, dolazio je pre svih arhiepiskop Amfilohije da nas poseti. ’98 bili smo zabarikadirani, u stalnoj neizvesnosti šta bi nam se moglo dogoditi i prvi poklonik koga smo videli posle više meseci je bio upravo mitropolit Amfilohije koji je posvedočio na taj način svoju veru, kojom se čovek predaje u ruke Božje u potpunosti. Srećom ništa se tada nije desilo loše a moglo je, a Bog nije dopustio a tada nas je strašno obradovao on tom svojom posetom“.

Podsetio je na dolazak drugih crnogorskih vladika, vernike koji redovno dolaze iz ove države i poklanjaju se metohijskim svetinjama. To se nije prekinulo do danas, naveo je.

Dečanski monah je takođe naglasio važnost da se litijama sačuva hrišćansko dostojanstvo, ali samo uz mir, nenasilje i pre svega ljubav za bližnjeg i za one koji ne učestvuju u protestima.

Šta je Crnogorac, šta je Srbin bez Pećke Patrijaršije, Dečana ali i bez Ostroga, Arsenija Sremca i drugih crnogorskih svetinja, istakao je otac Andrej.

Čovek može svašta da istrpi, takođe je rekao, objašnjavajući da su upravo hrišćani pozvani na trpljenje, naglasivši i da su pozvani na ljubav i razumevanje za one koji ne misle kao oni.

Ali postoji jedna granica a ta granica je naše hrišćansko dostojanstvo i naša vera, kazao je.

Istrajte ovako kako ste počeli, ostanite dostojanstveni, miroljubivi i odlučni i odbranićemo svetinje.

Za litije kaže da su „svetlost svetu“, te da su modernim rečnikom protumačeno, one „demokratske“:

„Ovde na ovom vašem skupu sve te velike reči kojima nas zasipaju sa medija – demokratija, pravedno otvoreno društvo zapravo dobijaju na značaju. Oni koji njih koriste da bi nas omalovažili, koriste te reči u potpuno pogrešnom kontekstu oslobođenih bilo kakvog značaja. Ovde se vidi da je to demokratska litija, jedna otvorena litija. Ovde ima mesta za sve i hvala Bogu da je tako“.

Iguman Sava: Svetinje naši orjentiri u mraku

U Podgorici, druga beseda, ali poruke slične.

„Svetinje ne mogu i ne smeju da razdvajaju. One su uvek bile i moraju da budu mesto susreta, pomirenja, ne samo za nas hrišćane, već i za one koji drugačije veruju u Boga, kazao je pred Sabornim hramom iguman Visokih Dečana“, arhimandrit Sava Janjić.

Šta su to svetinje za nas? Jesu li to samo građevine, umetnička dela, kulturna baština? Ne! Mnogo više od toga za nas braćo i sestre. Svetinje su naši svetionici u ovom svetu koje svetle kao orjentiri u mraku i ukazuju nam na put Božji, na put spasenja. One nama govore ko smo bili, šta jesmo i šta treba da budemo.

Domaćin u svojoj kući ne može biti podstanar, istakao je otac Sava. Pozvao je crnogorsko rukovodstvo da, kako je kazao, savesno i razumno razmotre novonastalu situaciju, te da zajedno sa episkopima i narodom pronađu put koji će sačuvati vladavinu prava i zakona i učvrstiti mir.

“Da nikada više ne ustane brat na brata, ili komšija na komšiju. To možemo i treba da uradimo što pre i to, i samo to će biti pobeda svih nas”, poručio je.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.