Razgovori o teritorijalnom rešenju – dokaz da je briselski proces klinički mrtav

Debata KoSSev
Foto: KoSSev

Vest je ažurirana

Razgraničenje je ideja “koja za sobom nosi žrtve“. Trenutno se ne zna šta se podrazumeva pod razgraničenjem, ali naslućuje se da će doći do razmene teritorija. Ovaj scenario doveo bi do toga da srpska zajednica na Kosovu oslabi i izgubi ona ustavna prava koja su joj trenutno garantovana što će za posledicu imati ubrzano iseljavanja preko 70 000 Srba južno od reke Ibar, objasnio je Miodrag Marinković iz NVO „Aktiv“ u Kosovskoj Mitrovici na debati „Za i protiv podele/razgraničenja“ koju je u ponedeljak organizovao portal KoSSev. On je “apsolutno“ protiv ove ideje. Ne i ostali sagovornici.

Debatu na temu „Razgraničenje/podela – za i protiv“ u organizaciji KoSSev portala, koja je trebalo da se održi danas u EU info centru u Mitrovici, Kancelarija EU za informisanje u Prištini, otkazala je sat vremena pre početka događaja, zbog čega je održana u redakciji portala.

„Imali smo demonstraciju restriktivnosti da o temi o kojoj se pod okriljem EU razgovara na najvišem nivou, progovore same zajednice na terenu, kojih se ova tema, naposletku, najviše i tiče,“ rekla je urednica Tatjana Lazarević.

Iako protiv, još više protiv da nema nikakvog rešenja

„Veoma teško pitanje. U principu, i ja sam protiv, ali sam još više protiv ideje da nema nikakvog rešenja. Smatram da će razgraničenje pre svega biti štetno za samu srpsku zajednicu. Smatram da jedini način na koji to razgraničenje može da se realizuje, je to da ne dođe do izdvajanja celog Severa. Ne znam kako će na Kosovu da se usvoji jedan takav sporazum gde bi se, recimo, Mitrovica izdvojila. Smatram da u tom kontekstu i sama zajednica treba da otvori debatu i razmatra na osnovu tih principa,“ stav je analitičara javnih politika i urednika Sbunker-a Agona Maljićija (Agon Maliqi) iz Prištine.

Za razgraničenje, za podelu, razmenu teritorija, šta god podrazumevalo

Za razliku od sagovornika, Marko Jakšić, odbornik SDP u lokalnoj skupštini koji je naglasio da je govorio isključivo u ličnom kapacitetu, s obzirom na to da njegova stranka nije zauzela stav o ovom pitanju, kaže:

„Ja sam za razgraničenje, za podelu, razmenu teritorija, šta god ona podrazumevala. Činjenica je da se Srbi sele pa se sele, iseljavanje Srba sa juga je masovno. Samo je jedan učenik ove godine upisao srednju školu u Goraždevcu. Mesto koje je imalo 1000 stanovnika i koji su bili čvrsti 99. godine, kada je situacija bila mnogo gora,“ rekao je.

Jakšić tvrdi da će se dogovor o podeli, ukoliko se bude sproveo, sprovesti bez nasilja. Takođe je potvrdno odgovorio da ukoliko se ovaj plan bude primenio to znači da će Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju.

„Sele se i Srbi na Severu posle ubistva Olivera Ivanovića,“ takođe kaže. Trend iseljavanja je toliko velik da se boji da ga ostanak svih Srba na Kosovu u istom košu neće sprečiti, tvrdi dalje Jakšić.

„Nakon ubistva Ivanovića, počeli su ljudi i iz Mitrovice da odlaze. Razgraničenje kao rešenje sprečilo bi to iseljavanje makar iz severnog dela,“ mišljenja je Jakšić.

S druge strane smatra da Srbi, kao što su i Albanci imali pravo da jednostrano odluče gde će da žive, imaju isto to pravo.

Šta se dogodilo pa je sada, posle 20 godina, nekada „zabranjena tema“ –  podela, postala legitimna opcija za deo međunarodne zajednice? I šta se promenilo u svetskoj geopolitici da je „podela/razgraničenje“ postalo opcija?

Jedan od razloga svakako je pojavljivanje Džona Boltona u američkoj administraciji, ističe Jakšić.

“Ukoliko se setimo 2008. godine i tadašnjeg ambasadora SAD u UN, Džona Boltona, ono što se danas dešava, on je predlagao kao rešenje još 2008. godine. U intervju iz marta meseca te godine, iako nije bio deo administracije, Bolton je izjavio da nakon nezavisnosti treba nastaviti ka daljoj podeli Kosova, da bi Srbi dobili ono što imaju faktički.’’

Drugo, strah od uticaja Rusije na Balkanu. Amerika se, uključujući i EU, u poslednje dve godine potrudila da istisne Rusiju sa Balkana. To su pokazali na izborima u Crnoj Gori, kroz podršku članstvu Crne Gore u NATO-u,  kao i podrškom Prespanskom sporazumu između Makedonije i Grčke.’’

Treće, Briselski proces umesto da daje rešenja, stvara više problema. Ljudi su silom integrisani, niko ih nije pitao da li žele ili ne. Jedino što je bilo bitno je ’’procenat’’. Najbolji primer za to su izbori održani 2013. godine, kada je na silu glasalo dvadesetak odsto ljudi,  i to je proglašeno za uspeh, podseća Jakšić. Niko iz EU nije progovorio o regularnosti tih izbora.

Nakon 2013, ništa se nije poboljšalo, samo pogoršalo, trend iseljavanja veći je nakon 2013. nego nakon 2008. godine.

Marko Jakšić
Marko Jakšić Foto: KoSSev

Briselski dijalog klinički mrtav, obe strane nezainteresovane da ga ožive

„Kosovo je ušlo u briselski dijalog sa dobrim razumevanjem sa međunarodnom zajednicom, sa idejom da je ovo bio jedini način da konsoliduje svoju državnost i unutra i spolja. Dok je unutar Kosova bilo neke vrste integracije, kad je reč o spoljnim poslovima, Srbija je uspevala da spreči svaki korak kojem je Kosovo težilo pa smo došli do situacije da je jedan tehnički dijalog klinički mrtav, a da su ’tehnička’ pitanja politizovana,“ ističe Maljići.

„Diplomatski napori Srbije da blokira Kosovo kao i neformiranje ZSO, dovelo je do ovog stanja. Sada imamo situaciju da se obe strane ne slažu oko onoga šta su dogovorile. Kad je reč o ZSO, kosovska strana Zajednicu vidi kao neku vrstu NVO, Srbija je potpisivanjem sporazuma pristala da Ustavni sud Kosova interpretira taj sporazum, a sada Srbija to ne vidi na takav način, tako da je taj sporazum umrtvljen i obe strane nisu zainteresovane da ga ožive, objašnjava Maljići.

Razlog zašto smo u takvoj situaciji nije problem SAD i Nemačke, već i Nemačke i Francuske oko budućnosti same Evrope, i zašto je to bitno za Kosovo.

Ove godine se ustanovilo da Kosovo nema EU perspektivu, nedostatak perspektive za članstvo u EU i SAD, učinile su da se ovo pitanje što hitnije rešava, dodaje.

ZSO – kontaminirani projekat

Na pitanje da li bi Albanci, primorani da ‘biraju’, pre prihvatili Zajednicu srpskih opština ili „podelu Kosova“, Maljići kaže da, iako su listom protiv podele, u takvoj situaciji bi sigurno „ZSO teže prošla“, i da bi prvo hteli da vide šta tačno ta podela podrazumeva, odnosno gde bi linija podele išla, a svakako ne bi bila podržana ukoliko bi išla preko Mitrovice.

„ZSO je kontaminirano kao projekat, treći nivo vlasti na Kosovu – to javnost ne želi da prođe,“ odgovorio je Maljići na pitanje kakva je percepcija albanskog dela javnosti na Kosovu o Zajednici srpskih opština, odnosno otkud toliki otpor obavezi koja je preuzeta briselskim sporazumom.

„Možda bi moglo da se nađe neko rešenje u vidu prisustva Srbije kroz obrazovanje, socijalna primanja, zdravstvo, a ne pravljenje nekog trećeg nivoa vlasti. Sa ovoliko prava Srpska lista je pravila sabotaže po mnoga važna nacionalna pitanja, i u javnosti postoji strah da bi neki takav mehanizam bio neka vrsta kontrole Srbije nad Kosovom,“ kaže Maljići.

Dvoje za tango, ali Kosovo nepovratna realnost

„Zaglavljeni smo u situaciji jer se i jedni i drugi osećaju kao gubitnici. Nijednom se nismo sreli i imali unutrašnju debate. Dokle god Srbi sa Kosova ostavljaju Beogradu da pričaju sa Prištinom, lokalni Srbi su samo instrument Srbije.

Slažem se da nismo uradili dovoljno da se srpska zajednica oseća sigurnije, ali potrebno je dvoje za tango.

Kako je Kosovo došlo do ove situacije da nema kuda više dalje? Kosovo je nepovratna realnost iako nezavršena, ali to niko ne može da promeni. Kosovo je u Evropi, većina zapadnih država podržava i to nije moguće anulirati.“

Strah od incidenata – ključni naredni meseci

Maljići smatra da će sledeća dva do tri meseca biti najvažnija.

„Plašim se za bezbednosnu situaciju. Ne slažem se sa Markom da je u pitanju dogovor koji će proći bez većih incidenata. Ako će se ići na nešto, potrebno je stvoriti novu realnost na terenu. Jer ja ne mogu da vidim scenario, u kojem Mitrovica ne bi bila deo Kosova. Ili neće biti ikakvog dogovora. Razgraničenje je veoma opasno i loše rešenje, ali bolje i to nego nikakvo.

Debata KoSSev
Foto: KoSSev

ZSO napuštena kada se započelo sa kampanjom podele

Marinković smatra da je „ovako velika ideja kakva je razmena/podela“ zahtevala „ogromne diplomatske napore“, barem dve godine rada na tome, kako bi se pridobili akteri na međunarodnoj političkoj sceni i da je paralelno sa tim u Briselu napuštan koncept pregovora kakav se tamo vodio.

„Dakle, ZSO kao ideja napuštena je onda kada je započela kampanja za ovu ideju,“ navodi Marinković i dodaje:

„Ključno je bilo bilo pridobiti SAD i naći udicu za Albance a to je Preševska dolina.“

Srbija je dobila pregovarački potencijal, ocenjuje dalje Marinković.

„Stolica UN nije moguća bez Srbije, Kosovo ne može u EU zbog pet država koje ne priznaju, broj priznanja cementiran,“ objasnio je trenutnu poziciju po srpsku i kosovsku politiku.

Siva budućnost

„Međutim, šta je Srbija uradila sa tim potencijalom? Umesto da predloži neko dobro rešenje, predložili su stranačko rešenje da SNS ostane na vlasti još 12 godina a time Srbija ne dobija ništa više sem 50000 izbeglica. Stari će ostati ovde da umru na svojim ognjištima,“ naglasio je.

On se složio sa Markom Jakšićem koji je tvrdio da neće biti nasilja.

„Iako neće biti organizovanog iseljavanja, Srbi će izgubiti sva ustavna prava koja imaju. Ukoliko dođe do razgraničenja, ono što je sigurno, taj pritisak na integraciju prema onim Srbima koji ostanu sa druge strane prerašće u pritisak za asimilaciju.

Šta se dogodilo pa je sada, posle 20 godina, nekada „zabranjena tema“ –  podela, postala legitimna opcija za deo međunarodne zajednice? I šta se promenilo u svetskoj geopolitici da je „podela/razgraničenje“ postalo opcija?

„Prvo izbor Trampa za predsednika SAD-a. Potom promena spoljne politike SAD-a, Kosovo nije interesantno za SAD. Tramp želi da raskrsti sa svim što ima veze sa Klintonovima.

Brexit je do temelja uzdrmao EU, viziju EU kakva ona treba da bude. Trenutno ne postoji saglasnost u kom pravcu treba da ide. Da li da se radi na unutrašnjoj konsolidaciji ili na novom proširenju. A dokle god se to ne dogodi, zapadni Balkan nema perspektivu.

Marinković ipak kaže da EU, dok ne odluči „šta će sa sobom“, ona želi da ugasi ključna žarišta, Kosovo je jedno od njih, Makedonija je to takođe bila.

Debata KoSSev
Foto: KoSSev

Kancelarija EU za informisanje neposredno pred održavanje debate u EU info centeru otkazala gostoprimstvo

Iako je debata planirana da se održi u prostorijama EU info centra u Severnoj Mitrovici, to se nije dogodilo. Neposredno pred početak, onda kada je oprema za prevođenje već postavljena, a gosti i učesnici pristizali, od službenika u ovoj kancelariji saznalo se da su održavanje debate zabranili iz kancelarije za informisanje EU u Prištini.

Do početka događaja nismo uspeli da stupimo u kontakt sa službenicima Kancelarije EU, uprkos više poruka i poziva portparolki Dinki Živalj.

Takođe, službenica (tim lider) Vjosa Beriša, nije htela da razgovara sa urednicom portala, uz obrazloženje da će „poslati imejl“.

Odgovor upravo Vjose Beriše stigao je međutim, tek kasno popodne, u kojem potvrđuje da je zahtev za rezervaciju poslat kasno, i da je potrebno to uraditi „barem deset dana ranije“.

Iako je zahtev za zakazivanje elektronskim putem poslat petak, uz dodatne detalje, do objavljivanja prve vesti i održavanja prvog dela debate, imali smo samo nezvaničnu informaciju o tome da se radi o „kasnoj rezervaciji prostora“, odnosno, da se događaji zakazuju dve nedelje unapred.

Sama Dinka Živalj se javila, pošto je već objavljena prva vest o tome šta se dogodilo, iz, kako je navela bolnice, navodeći: „Vidim da ste me spomenuli. Imam privatnu situaciju, nisam na Kosovu, zbog čega se danas nisam mogla javiti kad ste zvali. Nisam bila upućena u zbivanja. Čim sam mogla, prenijela sam poruku kolegama.“

U EU info centru u Kosovskoj Mitrovici nije bilo drugih događaja.

Međutim, poznato je da je do sada više događaja u prostorijama EU info centra rezervisano takođe sa samo par dana unapred, što je česta praksa, s obzirom na to da je ova kancelarija u Mitrovici do sada bila otvorena za civilne i medijske inicijative, sa ciljem promocije slobode govora, multikulturalnosti, multietničnosti, obrazovanja i javne debate i promocije evropskih vrednosti.

„Nikakvo birokratsko pravilo ne može da nadomesti nedostatak sluha koji je danas Kancelarija EU za informisanje u Prištini pokazala, kada je u pitanju održavanje ovog događaja,“ istakla je urednica portala Tatjana Lazarević.

“A mi danas pričamo o onome o čemu se maltene sve vreme i u Briselu razgovara, a to je ideja razgraničenja. Ne vidim zašto se lokalnoj zajednici uskraćuje pravo da razgovara o tome, zašto se uskraćuje pravo civilnim aktivistima da o tome razgovaraju. Ja to tako razumem. Ako na ovakav način rešavaju pitanja na visokom političkom nivou, onda vam je jasno zašto smo se našli u ovakvom briselskom ćorsokaku. Na ovom malom primeru vam je jasno zapravo šta se na visokom nivou desilo,” kazala je Lazarević.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.