Danas je Svetski dan zaštite životne sredine: Sačuvajte svoju prirodu!

Danas je Svetski Dan zaštite životne sredine. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine je „Vreme je za prirodu“. Tokom tromesečne pandemije, mnogi su se vratili upravo prirodi, pa su zadimljene barove zamenili čistim vazduhom.

Prema istraživanju kompanije „IQAir“, koja meri kvalitet vazduha, mere koje su sprovedene tokom pandemije koronavirusa pokazale su povoljne rezultate. Broj štetnih čestica smanjen je do 60 odsto.

Na dan vraćanja čoveka prirodi nezaobilazno je podsećanje na jezero Gazivode, biser Severa Kosova. Iako ga je stvorila upravo ljudska ruka pre skoro pola veka za potrebe snabdevanja pijaćom vodom i proizvodnje električne energije, a sama izgradnja se smatrala nepotrebnom i štetnom po okolinu, danas je ovo jezero glavna destinacija izleta i rekreacije zaljubljenika u prirodu.

Manjim delom se nalazi u opštini Tutin, u jugozapadnoj Srbiji, a većim u opštini Zubin Potok na Severu Kosova. Nastalo pregrađivanjem Ibra u gornjem toku, dužine je 24 kilometra, a visina brane, jedne od najvećih u Evropi koja je izgrađena od prirodnih materijala – kamenja, zemlje i gline je 107 metara.

Svojom lepotom ne ostavlja nikog ravnodušnim, zato je glavno turističko mesto tokom letnjih meseci i mesto na koje dolazi veliki broj ljudi. Iako je u početku osporavan njegov značaj i funkcija, danas gotovo da to niko i ne spominje, jer su lepota i značaj više nego očigledni.

Iznad duboke zelene vode prostire se planina Mokra Gora, a u podnožju ove planine se nalazi i manastir Crna Reka. Više manastira i crkava inače natkriljuju njegove obale.

FOTO: Miroslav Lazarević

Mada pored jezera još nema nekih većih ugostiteljskih objekata, ipak je veliki broj ljudi koji obilazi jezero Gazivode. I ne samo leti, već su na ovom jezeru i tokom cele godine prisutni ribolovci i posetioci koji budno prate život flore i faune u jezeru i okolini.

Leti dolaze i kupači iz obližnjeg sela, Zubinog Potoka, Kosovske Mitrovice, pa čak i iz udaljenih mesta Kosova i Metohije.

Već godinama unazad Gazivode predstavljaju oazu mira i mesto za rekreaciju. Voda bogata raznim vrstama slatkovodnih riba predstavlja pravi raj za ljubitelje ribolova.

Specijalitet okolnih manjih restorana je domaći smuđ. Smuđ iz Gazivodskog jezera je po kvalitetu iznad dunavskog smuđa, jednoglasno oceniće ljubitelji ove hrane. Iako pre više godina poribljen u Gazivodskom jezeru, svežina Ibarske vode, nadmorska visina i čist vazduh učinili su da izgleda kao da je ova podvodna grabljivica ovde oduvek živela. Belina i svežina gazivodskog smuđa koji se baci na roštilj retko kojeg gosta ostavlja ravnodušnim.

Jezero je veoma bogato i šaranima i somovima, kao i manjim domaćim ribama – bodorkom, deverikom, belicom, američkim patuljastim somom…

Miloš Virijević iz Zvečana jedan je od strastvenih  ribolovaca, koji je rado viđen na takmičenjima. Član je ribolovačkog kluba „Zvečan“ i kako kaže, svuda ga vodi ljubav prema ribolovu i druženju sa ribolovcima iz okruženja.

„Ribolov sam zavoleo sa 12. godina, kada sa sa ocem prvi put otišao na pecanje. Moj prvi štap bio je od trske, a prve ribe koje sam upecao bile su krkuše i klenovi, na reci Ibar“, priča Miloš o svojim prvim ribolovačkim iskustvima.

„Na dobrom mestu bez dobrog mamca nema uspeha, a takođe, na mestu gde nema ribe neće loviti ni čarobne boile. Znači, važno je jedno i drugo, ali treba ići redom. Prvo odabrati a zatim pravilno pripremiti mesto i na kraju prezentovati  mamac. O upornosti i strpljenju da i ne govorim. Svako ima svoje navike. Zar ne idete na posao ili u školu uvek istim putem, imate omiljene kafiće i mesta za izlaske, svoju omiljenu fotelju za gledanje TV-a, pijete vrstu kafe koja vam se sviđa iz omiljene šolje, za svojim mestom za stolom…E, pa i riba ima svoje navike, samo što je njen život jednostavniji. Ima instinkt da preživi i produži vrstu a potroši što manje energije“, govori  Miloš, sada već iskusni ribolovac.

Ipak, požalio nam se da i pored lepote u kojoj uživaju ovi zaljubljenici u prirodu, ne može da zažmuri na prljavštinu koju mnogi ostave za sobom.

„Ribolovaca ima gotovo tokom cele godine,  jezero je bogato ribom  ali pri obali je sve više zagađeno, a sve je to od ljudi koji  posle boravka ovde ostavljaju smeće za sobom“- kaže Miloš Virijević.

Više puta su meštani obližnjih sela, ribolovci i volonteri NVO organizovali čišćenje obale ali ni to nije dovoljno,  ono što ostaje iza nesavesnih rekreativaca i posetilaca ne samo da narušava estetiku, već utiče i na floru i faunu i sam kvalitet vode.

Ono što naš sagovornik sa ponosom ističe jeste da je njegov ribolovački klub iz Zvečana rado viđen na mnogim takmičenjima, a mogu se pohvaliti i dobrim rezultatima.  Njihova ekipa koju čini desetak članova, osvajala je dosta medalja u okruženju, česti su gosti u Malom Zvorniku, Kraljevu ,Trsteniku…

Ribolovci iz Zvečana

„Možemo da se pohvalimo ponovljenim uspesima i osvojenim medaljama sa takmičenja na Drini prošle godine, gde smo pored 103 takmičara, osvojili dve medalje“, kazao je dodavši da jezero ima veliki potencijal i da se njegovo bogatstvo praktično ni započelo nije da koristi.

„Pored ljubavi prema ribolovu, tu je i lepo druženje sa ribolovcima , izdvojio bih ribolovce iz Malog Zvornika koji nam uvek pokažu gostoprimstvo, šteta je što mi nemamo mogućnosti da njih ugostimo jer nemamo sredstava da nešto slično organizujemo, opština nam nije izlazila u susret, što prirodu i sport stavlja na poslednjoj lestvici.  Smeće u vodama, osim što estetski naružava izgled jezera, ugrožava i celokupan živi svet u njima.“ ističe Miloš i nada se će se to u budućnosti promeniti i da ćemo naše prirodno bogatsvo iskoristiti  na najbolji način, zaštiti jezero od lovokradica, sačuvati lepotu jezera i održati ga čistim i bogatim raznim vrastama riba koje ovo jezero poseduje.

U samo jezero i njegovu obalu ne deluje da se do sada ulagalo. Veliki potencijal koje ono poseduje može se iskoristiti na više dobrih i za zajednicu korisnih načina, kao što su razvoj turizma i unapređenje sportsko-rekreativnih aktivnosti, formiranje udruženja i klubova, koji će brinuti i održavati ovu oazu.

Odbornici opštine Zubin Potok još 2015. godine doneli su deklaraciju o proglašenju opštine ekološkom opštinom, sa predlogom da se planina Mokra Gora proglasi zaštićenom zonom u ovoj opštini. Deklaracija je bila odgovor na sve veću potrebu da se zaštiti i unapredi životna sredina. Ogromno šumsko bogatstvo Mokre Gore izloženo je uništavanju kroz nezakonitu seču šuma još od 1999. godine.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se od 1972. godine.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.