Dan sećanja na nestale i ubijene: Velika Hoča sveto mesto stradanja ali i postojanja

Danas se sećamo onih koji su oteti. Nema reči kojim se mogu utešiti rođaci i prijatelji orahovačkih mučenika. Stradali su iako zlo nikom nisu želeli. Ipak, ponosni smo što su upisali svoja imena u istoriju stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Najveći deo nestalih je pronađen i dostojno sahranjen, čime je ispunjen jedan deo pravde i mira. Drugi deo tek predstoji, a to je da oni koji su počinili zločine odgovaraju pred Specijalnim sudom za zločine na Kosovu. Na tome će posebno raditi srpska Komisija za nestale i same porodice nestalih i ubijenih, sa međunarodnim predstavnicima. Od kosovskih institucija, koje do sada nisu bile spremne da se suoče sa zločinima OVK, to će biti neminovnost, ukoliko kosovsko društvo želi napredak – ključne su poruke porodica nestalih i ubijenih u Orahovcu i predstavnika srpske i kosovske vlade. Oni su danas, uz parastos i polaganje venaca, obeležili Dan sećanja u Velikoj Hoči, okupivši se po 18. put kod spomenika nestalim i ubijenim u ovom mestu, podsećajući na jul 1998. godine kada je tokom napada Oslobodilačke vojske Kosova na Orahovac i okolna sela – kidnapovano preko 100 Srba i Roma mahom civila, a ubijeno 47 njih.

Kozarev: Na zla da odgovaramo tako što ćemo da trajemo

"Danas nema reči kojim se mogu utešiti rođaci i prijatelji orahovačkih mučenika. Stradali su iako zlo nikom nisu želeli, a zlo im je, bez obzira na to, na vrata pokucalo kao nezvani gost. Nema reči utehe, niti racionalizacije kojima bi sve kroz šta su prošli Srbi u Orahovcu i okolini bilo učinjeno manje strašnim, a tuga i bol ublaženim. Mi možemo da na zla koja su nas zatekla odgovaramo samo onako kako su činili naši preci, tako što ćemo da trajemo i postojimo kao narod, da se radujemo životu i miru, da ne gasimo kandila i nezaboravljamo svoj rod," poručio je zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev.

"Svake godine na srpskim stratištima vapimo za pravdom, ne zato što ona može da vrati one koji su nam uzeti, već zato što je preduslov da uopšte možemo da se nadamo da zlikovci neće doći po još. Osuda onih koji su činili zlodela bila bi bolja kada bi oni sa kojima delimo međe želeli da sa nama žive u miru i da nam ne žele zlo," dodao je on.

Stojanović: Danas se sećamo onih koji su nam pre vremena nepravedno oteti

"Danas je težak dan za Srbe na Kosovu. Danas se sećamo onih koji su nam pre vremena oteti nepravedno, nedužni, bez ikakvog razloga, otrgnuti od svojih porodica," rekao je zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović.

On je rekao i da je potrebno poslati poruku onima koji nešto znaju o tome, ali i onima koji su u tome učestvovali – da kažu kako su ovi ljudi stradali, ili koja je sudbina onih za koje se još uvek ne zna gde su i šta im se dogodilo, te da time iskupe "i sebe i budućnost svoje dece":

"A mi ćemo podsećati one koji su u tome učestvovali, svake godine da nismo zaboravili i da ćemo tražiti, insistirati da se privedu pravdi."


Božanić: Želja je bila da nestale vratimo žive

Članica Odbora za nestale, spasavanje i vraćanje posmrtnih ostataka, Olgica Božanić, kojoj je kidnapovano 14 članova porodice, a čiji su posmrtni ostaci pronađeni 2005. godine u masovnoj grobnici Volujak, obratila se u ime, kako je istakla, sestrinske ljubavi:

"Danas, kada govorim 18 godina kasnije o porodičnoj tragediji, imam poverenje da govorim i o stradanju drugih naroda širom bivše Jugoslavije i jedna sam od onih koji vode multietničlko udruženje. Ne mogu da kažem da sam ostvarila svoj cilj. Moj cilj je bila želja većine da vratimo ih žive, dočekamo da sa njima praznujemo i slavimo rođendane, maturske večere i ispraćaje u vojsku, svadbe, krštenje. Nisam srećna i neću biti srećna, ali sam ponosna što sam ostala u uspomenama da su naši mučenici upisali svoja imena u istoriju stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da su punih 18 godina hrabrili i bili uz nas i samo njihovom i božjom podrškom, naše vlasti i sveštenstva, da se duhovno uzdignemo, da nam je vera ta u Boga jedinoga."

Kozarev je istakao i da se "svaka generacija u poslednja dva veka u Srbiji rađala sa nadom da će biti pošteđena ratnih strahota", te i da "gotovo da nema generacije kojoj se ta nada ostvarila".

"Ostaje nam da se nadamo da će i drugi naučiti da vole mir, onako kako ga voli srpski narod i da ćemo možda baš mi biti deo te srećne generacije koja će uspeti da stavi tačku na viševekovnu spiralu nasilja u ovom našem nemirnom regionu," rekao je on.

Odalović: Da se okupljamo u Velikoj Hoči  zajedno sa onima koji pamte šta se desilo

Veljko Odalović iz Komisije za nestala lica pri Vladi Srbije ocenio je da su Srbi iz Orahovca stradali, jer su prepoznati kao neko ko se našao na putu "povampirenih ciljeva". 

"Ovde se nalaze žrtve, stradale od onih koji su na najbestijalniji način – sve one Srbe iz Orahovca, Zočišta, Retimlja, Opteruše, Velike Hoče, prepoznali kao neko ko se nalazi na putu ostvarenja njihovih povampirenih ciljeva. Ovi mirni ljudi nisu nikome ništa uradili i nisu nizašta krivi osim što su bili Srbi," rekao je Odalović, dodajući:

"Ono što je takođe važno istaći jeste da se ovaj spomenik nalazi u Velikoj Hoči. Osim što je mesto stradanja, Velika Hoča je i mesto postojanja. Ove crkve koje se nalaze u Velikoj Hoči, narod, koji ovde živi, koji je ostao, uprkos svemu, govore o tome da je ovo sveto mesto, da treba da se okupljamo ovde, zajedno sa onima koji pamte šta se desilo i pokolenjima koja dolaze da prenesemo."

Odalović je ponovio da će Komisija za nestala lica kojom on rukovodi, insistirati da se razreši sudbina svih nestalih lica i da se porodicama da što više informacija o tome, kako je rekao, ko je odgovoran za zločine.

"Insistiraćemo da se pred sudom za koji se nadamo da će početi da funkcioniše, sudom koji će suditi za ovakve ratne zločine koji su se ovde desili i čiji posledica je ovaj spomenik ovde iza, odgovaraju oni koji su ove zločine počinili. To je pravda koja apsolutno mora biti postignuta i pravda koja pripada porodicama, pripada svima nama," istakao je Odalović.

Najveći deo ostataka ubijenih Srba je pronađen, i oni su, kako je dalje naveo, dostojno sahranjeni, čime je, dodao je, ispunjen jedan deo pravde i mira.

"Onaj drugi deo je da za zločine odgovaraju i na tome će svi državni organi insistirati. Međunarodna zajednica ima punu odgovornost da sa nama zajedno na tome insistira," naveo je Odalović.

Kosovske institucije, s druge strane, nisu bile spremne da se suoče sa počinjenim zločinima OVK i da ove slučajeve procesuiraju, rekao je dalje Odalović, ali veruje da će to sada "biti neminovnost":

"Ukoliko kosovsko društvo želi bilo kakav boljitak i napredak, prvo mora da se suoči sa zločinima, da ih prihvati i da one koji danas šetaju po ulicama, između ostalog, mestima i ulicama Velike Hoče, a za koje se pouzdano zna da su odgovorni za zločine, da budu procesuirani, da ih stigne pravda, da porodice jednostavno pronađu svoj mir."

Tokom jula 1998. u opštini Orahovac život je izgubilo 47 ljudi, a kidnapovano je i odvedeno u zatvore i logore OVK više od 100 Srba i Roma i to pretežno civila. Istovremeno proterano je svo srpsko stanovništvo iz sela Retimlje, Opteruša i Zočište.

Ipak, 22. jula 1998. akcijom delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Prištini oslobođena je grupa od 35 civila koji su bili zarobljeni u manastiru Svetih Vrača u Zočištu. U toj grupi bile su žene i dva bolesna muškarca iz sela Retimlje i Opteruša, monasi iz manastira i starije osobe iz Zočišta.

Ostaci desetine nestalih pronađeni su sedam godina kasnije – u masovnim grobnicama Mališevo i Volujak. Tada su pronađeni ostaci trideset i šest osoba, a jedan broj posmrtnih ostataka kidnapovanih lica iz perioda 1999-2000 pronađen je u pojedinačnim grobnicama.

Tokom 1998. i 1999. godine na teritoriji opštine Orahovac stradalo je ukupno 85 ljudi.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.