Dan posle

Gorak ukus u ustima obično nije od kafe, jer je prva jutarnja uvek slatka. Jutros, 18. marta, dogorele su sveće koje su juče bile upaljene. Nekako mi se čini i da su izbledela sećanja na nastradale, proterane, uplakane, izgubljene…Najviše boli sećanje na istinu koja se desila, a koju sada mnogi pokušavaju da preimenuju kao najveću laž koja se desila.

Nas će ubiti upravo to što stvari i događaje ne nazivamo njihovim pravim nazivom, već ih ulepšavamo do stepena prihvatljivosti, "jer to je za naše dobro". 

E pa onda, to nije bio međuetnički sukob, kako pišu mnogi mediji, već pokušaj etničkog čišćenja uz dobro organizovan napad na srpsko stanovništvo na KiM-u, a povod je izmišljen i naravno – tu nema laži. To što smo propustili, uz prećutnu dozvolu međunarodne zajednice, da hitno ubacimo naše snage bezbednosti – ne boli previše. Uz, na žalost, ljudske žrtve, Sever je odbranjen. Ili mislimo da je tako? Tako je, narod se po ko zna koji put organizovao i odbranio Srbiju na Severu Kosova i Metohije, odbranio njene škole, bolnice, sud, opštinu, policiju, lokalnu samoupravu…Ali Srbija nije odbranila narod. E, to boli.

Posmatrano sa distance od 11 godina, više nego žalosno izgleda ono što je tog dana odbranjeno. Nema više našeg MUP-a, već je to tzv. Kosovska policija, raspuštena je naša Skupština Opštine i sada je to kosovska, ovih dana odlazi i srpsko pravosuđe i dolazi kosovsko, na redu je poreska uprava, civilna zaštita, kultura…Nije tako daleko ni dan kada će i prosveta i zdravstvo biti pod upravom tzv. Vlade Kosova. A kada ugase školu, bolnicu i Crkvu, po nepisanom pravilu, to mesto ubrzano zamire.

Od tog 17. marta 2004., do danas, jedini događaj koji se desio kao velika istina jeste da su Albanci proglasili nezavisnost 17. februara 2008, i da su sve ostalo dobili na poklon. Od majke nam Srbije. Neverovatna je činjenica da se priča o povratku kada nema uslova ni za ostanak. Srbija užurbano gasi svoje institucije, mnoga radna mesta i svoj kadar predaje u ruke baš onima što su 2004, pokazali šta im je cilj. Uspeh zagarantovan, Kosovska policija je na svojim graničnim prelazima, sa svojom graničnom policijom. Priča je zaokružena, magla prodata, a Sunce sviće reda radi, jer čini mi se da ga nismo ni zaslužili. Predali smo odbranjeno, lažemo o istini. Deca nam neće oprostiti.

Da se vratim na našu svakodnevicu uz jedno pitanje koje me treći dan kopka. Pa kako ste došli do karte za premijeru filma „Enklava“ i zašto niste? Tražio sam konkurs za dodelu karata, tražio članske karte raznih video klubova, ali, izgleda da to nije procedura. Pa ako se tako dobija karta za film i na takvom konkursu, onda mi je jasnije zasto još uvek tražim posao. Barem sam odgovore našao. Važno je bilo da se pojave zvanice za slikanje, a legenda kaže da gde se oni slikaju, tu je nešto krenulo loše. Jer, reče jedan od gostiju, „uveren sam da Srbija na Kosovu i Metohiji ima budućnost“. Ja posle ove izjave više nisam. Valjda KiM imaju budućnost u Srbiji, ili je Ustav sinoć izmenjen?

S obzirom na to da danas protestuje 500 bivših pripadnika MUP-a, za 25. je najavljeno gašenje pravosuđa RS na teritoriji KiM, potom rešavanje pitanja Trepče, Gazivoda i Valača, mogu samo reći da me baš briga što na kružnom toku nema sata, što je grad ekstremno prljav, semafori ne rade, što MTS postoji u tragovima, Telenor u sećanjima, što bioskop ne radi i struju pokušavaju nezakonito da naplate. Dogorelo je.

Mi svesni nismo koliko je nama dobro.  Svaka čast…

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.