Na Kosovu se danas obeležava Dan nestalih osoba uz godišnjicu zločina počinjenog u selu Meja u blizini Đakovice 1999. Kao i prethodnih godina, kosovska vlada najavila je niz aktivnosti, posete spomenicima, uključujući i memorijalnom kompleksu u Meji. Sa druge strane, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) je pozvala građane da večeras na pet minuta ugase svetla u svojim domovima, u znak sećanja na nestale. I dok navode da porodice duže od 20 godina čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih, iz YIHR-a ujedno ocenjuju da je na delu institucionalni neuspeh u razjašnjavanju pitanja nestalih osoba.
Obeležavanje ovog dana, kako je najavljeno iz kancelarija kosovskog premijera, najviši kosovski zvaničnici započeće odavanjem počasti i polaganjem venaca na spomeniku nestalima ispred zgrade kosovske skupštine.
Na podne sledi polaganje zajedničkog venca na memorijalnom kompleksu u Meji u Đakovici, nakon čega će se održati memorijalni skup.
YIHR: Ugasite svetla na pet minuta
„Sa pet minuta tame u našim domovima, da saosećamo sa bolom i tamom u kojoj već 25 godine žive rođaci 1.615 nestalih osoba. Gašenje svetla postalo je tradicija, kroz koju svake godine, istog dana i u isto vreme, zajedno imamo priliku da se setimo nestalih osoba“, poručili su.
Ujedno su pozvali građane da im se pridruže večeras u 20.00 časova u akciji „Koliko još godina u mraku“ na trgu u Prištini.
„Prisećaćemo se svih nestalih iz poslednjeg rata na Kosovu, podižući svest, a istovremeno se solidarišemo sa porodicama nestalih“, naveli su.
Najavili su da će tokom akcije pokazati imena svih nestalih osoba.
„Ova ulična akcija naglašava ključnu činjenicu da 1.615 nestalih nisu samo brojke, to su osobe koje treba pamtiti i čiju sudbinu treba rasvetliti“, naveli su.
I dok navode da porodice duže od 20 godina čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih, iz YIHR-a ujedno ocenjuju da je na delu institucionalni neuspeh u razjašnjavanju pitanja nestalih osoba.
„Pravo da se sazna instina je jedan od osnovnih principa suočavanja sa prošlošću, pa pozivamo Vladu Kosova da ozbiljno pristupi pitanju nestalih osoba u skladu sa pravilima međunarodnog humanitarnog prava. Glavni zahtev je bio i ostaje razjašnjenje sudbine nestalih osoba“, naveli su.
O zločinu u selu Meja
Zločin koji se desio 27. aprila u selu Meja u kosovskoj javnosti se pamti kao „najmasovnije pogubljenje i najveći masakr u ratu na Kosovu tokom 1998-1999″.
Prema dostupnim dokumentima, a koje je sakupio Fond za humanitarno pravo, ubijeno je 376 ljudi.
Srpske snage su tada opkolile Lošu Reku (Rekën e Keqe) i dolinu Caragoja (Ligun e Carragojëj) u okolini Đakovice, a stradali su muškarci u grupama od 15 do 60 godina iz 15 sela u okrugu Đakovice, kao odmazda za prethodno ubistvo grupe srpskih policajaca, navode iz FHP.
BIRN je pre par godina u detaljnom tekstu na osnovu svedočenja u Haškom tribunalu pisao da su neki od ključnih svedoka koji su otkrili detalje o ovom slučaju upravo bili insajderi iz srpske, odnosno jugoslovenske vojske i policije. Iz BIRN-a su naveli da su, analizirajući dokaze iz Haga, otkrili da je oko 30 ljudi umešano u ovaj slučaj.
Takođe, istakli su da je nekoliko osumnjičenih bilo pod istragom, ali da niko nije bio procesuiran.
Prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u slučajevima protiv srpskih vojnih i policijskih zvaničnika, napadi na sela bili su deo vojne operacije zvane Reka, u kojoj su pripadnici Vojske Jugoslavije, srpske policije i paravojne jedinice ubile najmanje 377 civila, od kojih je 36 bilo mlađe od 18 godina. Hiljade je proterano u Albaniju.
REKOM: „Nema tela, nema zločina“
Uoči obeležavanja godišnjice oglasila se Mreža pomirenja „REKOM“, iznoseći manji broj žrtava u odnosu na FHP.
„Posmrtni ostaci 309 Albanaca koji su ubijeni tokom vojno-policijske operacije 27. i 26. aprila 1999. godine u selu Meja i okolnim selima, ekshumirani su tokom 2001. i 2002. iz masovnih grobnica na policijskom terenu u Batajnici kod Beograda“, poručili su.
Do danas nijedan cvet nije položen na mestu 7 grobnica u Batajnici, u kojima je država Srbija skrivala tela žrtava ratnih zločina. pic.twitter.com/xyMheWkEJk
— REKOM mreža pomirenja (@REKOM_KOMRA) April 26, 2024
Navode i da još uvek nisu pronađeni posmrtni ostaci 16 mušaraca.
Govoreći o događajima u ovom selu, tvrde da su sredinom maja 1999. Slobodan Milošević i najviši predstvnici MUP, DB i VJ „dogovorili akciju ‘Nema tela, nema zločina'“.
„Odmah zatim, s groblja u Đakovici iskopana su tela žrtava, koje su poslednji put viđene u Meji i okolnim selima 27. ili 28. aprila 1999. godine i zakopana u Batajnici“.
Do danas nijedan cvet nije položen na mestu 7 grobnica u Batajnici, u kojima je država Srbija skrivala tela žrtava ratnih zločina. pic.twitter.com/gLxYvWasLs
— REKOM mreža pomirenja (@REKOM_KOMRA) April 26, 2024
Iznoseći listu imena Albanaca, iz REKOM-a su ujedno poručili:
„Do danas nijedan cvet nije položen na mestu 7 grobnica u Batajnici, u kojima je država Srbija skrivala tela žrtava ratnih zločina“.
Od prethodne do nove godišnjice
Period od obeležavanja Dana nestalih na Kosovu 2023. godine do nove godišnjice, obeležilo je potpisivanje Deklaracije o nestalima u sklopu dijaloga u Briselu, a potom i uzajamno optuživanje strana za njeno nesprovođenje. Sa druge strane, međunarodna zajednica je zahteva primenu, a udruženja porodica nestalih na sve to gledala bez velikih očekivanja da će se proces pretrage ubrzati.
Deklaraciju o nestalima potpisali su srpski predsednik i kosovski premijer u Briselu 2. maja 2023. godine.
Deklaracija se sastoji od devet tačaka među kojima je i ona kojom se dozvoljava pristup svim informacijama i dokumentima koja bi pomogla rasvetljavanju sudbine nestalih.
Beograd i Priština, međutim, različito su tumačili termin u Deklaraciji „forcibly disappeared“, koji su obe strane prihvatile. Dok su kosovski zvaničnici tvrdili da se njime označava „prisilni nestanak“ za koji se optužuje Srbija, iz Beograda su navodili da ovaj termin ne predstavlja pravnu kategoriju i da ne povlači nikakvu pravnu odgovornost Srbije.
Uprkos dogovoru, strane su nastavile da se uzajamno optužuju za prikrivanje informacija o nestalima iz druge zajednice, odnosno za nedostatak saradnje i omogućavanja vršenja iskopavanja. Sa druge strane, Međunarodna zajednica je nastavila da poziva na sprovođenje Deklaracije o nestalima.
Porodice nestalih, odnosno Udruženja, kako iz srpske tako i albanske zajednice, za to vreme su tražile upravo od međunarodne zajednice da im pomogne u rasvetljavanju sudbine nestalih.
Sa druge strane, kritikovali su Begrad i Prištinu, na samu deklaraciju gledali skeptično, pojedini je videli kao i „političku kamuflažu“ – bez očekivanja da će se proces rešavanja sudbine nestalih ubrzati.
Komisije za nestala lica pri kosovskoj vladi je, međutim, u prethodnih godinu dana u više navrata izveštavala o vršenju iskopavanja u potrazi za nestalima širom Kosova, ali i o pronalasku posmrtnih ostataka u Đakovici, Prištini i Prizrenu, kod Srbice i u Prekazu.
Svega nekoliko dana uoči obeležavanja ovogodišnjeg Dana nestalih, predstavnici Resursnog centra za nestala lica iz Prištine i Udruženje porodica „Kosmetski stradalnici“ iz Beograda, okupili su se u Prištini, odakle su poslali poruku da „ne postoji politička volja da se krene u brže rešavanje pitanja nestalih lica“.
Statistika
Prema Fondu za humanitarno pravo i Fondu za humanitarno pravo Kosovo, koji su razvili bazu podataka u vezi sa ratnim dešavanjima – od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. ukupno je 13.535 osoba ubijeno ili nestalo tokom i u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu.
Žrtve su 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 žrtava romske, bosanske, crnogorske i drugih zajednica.
Od završetka rata, na zahtev članova porodica, u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i Komisiji kosovske vlade za nestale osobe identifikovano je 6.057 slučajeva nestalih osoba kao posledica rata na Kosovu, naveli su u nedavnom izveštaju FHP.
Sudbina većine njih već je otkrivena, ali se za više od 1600 osoba još uvek ne zna ništa.
Prema jučerašnjim navodima YIHR-a, na spisku nestalih je 1.615 osoba.
„Komisija je procenila da su oko 70 odsto etnički Albanci, a 30 odsto Srbi, Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Crnogorci i drugi“, stoji u izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
