Da li su tužioci imali pravo da objavе optužnicu protiv Tačija?

Foto: Balkanplus.net

Piše: Din Pajnles (Dean B. Pineles), bivši sudija EULEX-a

Najava da je protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija podneta optužnica za ratne zločine izazvala je političku buru, ali i dalje ostaje pitanje da li je objavljivanje optužnice opravdan potez tužilaca.

Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) sa sedištem u Hagu je 24. juna izdalo saopštenje koje je odjeknulo širom Zapadnog Balkana, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Da li je tužilaštvo imalo pravo na ovo? I koja je svrha?

U saopštenju se navodi da je 24. aprila ove godine STK Specijalizovanim većima Kosova (SVK) podnelo na ispitivanje optužnicu od deset tačaka kojom Tačija, Veseljija i druge bivše pripadnike OVK tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Ovi zločini uključuju gotovo 100 ubistva, prisilno nestajanje lica, progon i mučenja i u njima je nastradalo stotine ljudi.

U saopštenju se navodi da optužnica nije potvrđena, ali ono odražava odlučnost Tužilaštva da može da dokaže optužbe van razumne sumnje. Sudija za prethodni postupak trenutno ispituje optužnicu (za potvrđivanje optužnice postoji rok od 6 meseci).

U saopštenju se navode i razlozi za ovaj izvanredni i bez presedana tužilački manevar.

„Specijalizovani tužilac је smatrao nužnim da o optužbama izda saopštenje za javnost usled kontinuiranih pokušaja Tačija i Veseljija da ometaju i sabotiraju rad SVK“, kaže se u njemu.

„G. Tači i g. Veselji su, prema navodima, sproveli tajnu kampanju u cilju ukidanja zakona kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud. Oni su takođe i na drugi način opstruirali rad suda a sve sa ciljem da sami ne budu izvedeni pred lice pravde. Takvim postupcima g. Tači I g. Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova“, navodi se u saopštenju.

Tači je trenutni predsednik Kosova, a Veselji istaknuta politička ličnost i bivši presednik kosovske skupštine. Obojica su bivši visoki komandanti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su zbog ratnih zločina na radaru već deceniju. Oni su više puta negirali bilo kakvu krivičnu odgovornost, kao što je, uostalom, učinio i Tači, pre razgovora sa tužiocima juče u Hagu.

Nažalost, saopštenje STK-a je donelo više pitanja nego odgovora, a to je izazvalo brojne špekulacije.

Prvo pitanje: pod kakvim je pravnim ovlašćenjima izdato ovo saopštenje? U njemu to ne stoji.

U vezi sa tim, korisno je pregledati relevantne odredbe Pravilnika o postupku i dokazima koji reguliše postupke pred SVK, kao i Kodeks profesionalne etike koji reguliše profesionalno ponašanje tužioca.

Pravilo 86 Pravilnika kaže: „Specijalizovani tužilac podnosi optužnicu sa oznakom poverljivo … sudiji za prethodni postupak radi donošenja odluke“.

Pravilo 88 predviđa da se poverljiva optužnica obelodani u javnosti „pošto je potvrdi sudija za prethodni postupak“, ali i da „specijalizovani tužilac može da obelodani optužnicu ili neki njen deo vlastima treće države ili drugom telu, ukoliko to smatra potrebnim u cilju istrage ili krivičnog gonjenja“.

Čini se da ova odredba pokriva situaciju u kojoj osoba imenovana u optužnici boravi ili se krije u drugoj državi, koja je o tome zvanično obaveštena sudskim ili diplomatskim putem. Ona bi takođe pokrila i situaciju u kojoj bi tužilac kontaktirao entitet poput INTERPOL-a radi međunarodne poternice.

Tu se ne spominje mogućnost objavljivanja saopštenja za javnost, pre nego što se optužnica potvrdi.

Otkrivene poverljive informacije

Kada je u pitanju Kodeks profesionalne etike, prema članu 12. tužioci „poštuju i preduzimaju sve kako bi se zaštitila poverljivost informacija“ i „drže u tajnosti sve informacije klasifikovane kao poverljive“. To, naravno, uključuje i optužnice.

Štaviše, član 13. kaže da „Advokati i tužioci neće svesno: a. davati izjave u društvenim medijima, sredstvima javnog informisanja ili javnosti … kojima se obelodanjuju poverljive informacije, uključujući informacije o licima uključenim u postupak; ili b. objaviti… bilo koji materijal … kojima obelodanjuju poverljive informacije, uključujući informacije o licima uključenim u postupak“.

Prema članu 33, tužioci „čine povredu dužnosti ukoliko svesno naruše ili pokušaju da naruše bilo koju bitnu etičku ili profesionalnu dužnost koju predviđa … ovaj Kodeks”.

Imajući na umu ove odredbe, čini se da su u saopštenju za javnost jasno otkrivene poverljive informacije, poput prirode krivične prijave, ali što je još važnije, identitet dve osobe koje su uključene u postupak, Tačija i Veseljija. Takođe su, pre potvrđivanja i objavljivanja optužnice otkriveni i njihovi napori koji se tiču sabotiranja suda.

Čak i ako postoji legitimna argumentacija da je saopštenje propisno odobreno, tužioci, prema članu 30. iz Kodeksa moraju i dalje da „u punoj meri poštuju pretpostavku nevinosti pri davanju komentara za javnost ili u razgovoru s medijima o meritumu konkretnih slučajeva“.

Tači i Veselji su sada zvanično identifikovani kao osobe optužene za ratne zločine, uključene u stravična ubistva, koje navodno pokušavaju da spreče rad suda da bi se zaštitili.

Jedna je stvar biti imenovan kao osumnjičeni u istragama, kao što su njih dvojica prethodno bili, a sasvim je drugo kada ih tužilac službeno imenuje kao osobe koje su formalno optužene za zločine, pre potvrđivanja optužnice i objavljivanja bilo kakvih dokaza. A pored ovoga, tužilac tvrdi da optužbe može dokazati van razumne sumnje – što je visok nivo dokaza potreban za krivičnu presudu.

Čak i poznati i moćni ljudi optuženi za stravične zločine imaju pravo na presumpciju; to je temeljno načelo zapadne krivične jurisprudencije. I to je sigurno jedan od razloga zašto su optužnice poverljive pre njihovog potvrđivanja od strane neutralnog i nezavisnog sudije.

A potvrđivanje optužnice nije nešto što dolazi automatski. Sudija za prethodni postupak može odbaciti jednu ili više tačaka optužnice, isključiti jednog ili više optuženih, ili čitavu optužnicu; ili optužnicu vratiti na dalju istragu.

Tako je u predmetu Medikus, o trgovini organima na Kosovu, u kome sam i sam učestvovao kao član tročlanog sudskog veća, sudija za prethodni postupak odbio da potvrdi optužnicu zbog navodnog ilegalnog policijskog pretresa u cilju pronalaska dokaza (ta odluka je naknadno preinačena i suđenje u ovom slučaju je nastavljeno).

Glasine o amnestiji

Čak i ako je potez tužioca pravno opravdan, ostaju osnovna pitanja: Zašto je to bilo „neophodno“? Zašto sumnjivi tajming? I šta je želeo da postigne objavljivanjem ove bombastične informacije?

Možda je saopštenje jednostavno imalo za cilj da baci svetlo na ta dva imenovana optužena lica kako bi njih i njihove brojne saradnike sprečila da i dalje učestvuju u tajnoj zaveri u vezi sa ukidanjem zakona kojim je formiran sud ili da na drugi način opstruišu njegov rad.

Mnogi su požurili sa širenjem ove informacije, čija je poruka bila: „Znamo šta vi i vaši prijatelji radite i ovo je upozorenje da prestanete sa tim“.

Ali zašto 24. juna? Da li je taj trenutak trebalo da upozori Amerikance na Tačijev nesiguran pravni status pre održavanja sastanka u Vašingtonu, kome je Tači i njegov srpski kolega Aleksandar Vučić trebalo da prisustvuju 27. juna?

Tužilac je možda mislio da će Tači pokušati da pregovara o amnestiji, što je glasina koja kruži već neko vreme. Ali to nema mnogo smisla.

Član 18. Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu koji je, ironično, 2015, kao predsednik skupštine potpisao Kadri Veselji, kaže da „Amnestija data za međunarodno krivično delo … ne predstavlja zabranu za krivično gonjenje ili kažnjavanje” SVK-a.

Možda se tužilac zabrinuo da će predsednik Donald Tramp javno pohvaliti Tačija i kazniti SVK.

Sastanak je organizovao Ričard Grenel, Trampov specijalni izaslanik za dijalog između Kosova i Srbije, u pokušaju da se nastave razgovori između ove dve zemlje i u nadi da će sklopiti obostrano koristan dogovor, naročito o ekonomskim pitanjima, čime će se otvoriti put za budući sveobuhvatniji sporazum.

No, Tači se povukao sa sastanka nakon što je objavljena vest o optužnici, iako je bio na putu prema Vašingtonu. Povukao se i premijer Hoti, a Grenel je otkazao sastanak za koji nije određen drugi datum.

Dakle, zbog saopštenja, mogućnosti za dogovor i buduće smirivanje odnosa između Kosova i Srbije su propali.

Ovakav tajming saopštenja, naveo je Vilijama Vokera, bivšeg američkog ambasadora i šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, da u intervjuu za javni servis Kosova RTK 9. jula izjavi da je bio „krajnje razočaran kada je tužilac izdao saopštenje”.

„Sada dovodim u pitanje i vreme izdavanja saopštenja jer je predsednik Tači putovao u Vašington da bi prisustvovao samitu koji je organizovala Bela kuća u okviru napora da se nađe konačno rešenje. Smatram da tajming i sadržaj optužbi pokreću pitanja o stvarnom motivu“, dodao je Voker.

Ali, kako bi se odigrala ova situacija da je došlo do sastanka? SAD, naravno, nemaju ovlašćenja da ponište kosovski zakon o formiranju suda ili da amnestiraju stranog državljanina. Ali Tramp ima uticaja.

Tači je oduvek bio favorit Vašingtona, a Trampa su mogli da nagovore da snažnom javnom izjavom podrži Tačija i kritikuje sud, naročito ako bi bio postignut značajan dogovor. Ovo ne bi bilo neobično jer Tramp često kritikuje američke sudove i sudije i čini sve što može da bi podržao svoje prijatelje koji su u pravnoj opasnosti.

SAD su cenjene na Kosovu, a svaka kritička izjava Trampa o sudu verovatno bi imala za posledicu dodatno sabotiranje njegovog legitimiteta među građanima Kosova koji su ionako skeptični zbog njegovog mandata.

Ali pitam se da li bi vrlo uvaženi i iskusni američki specijalizovani tužilac, koga je američki Stejt Department pomno proverio, imao hrabrosti da se uključi u takve mahinacije.

U svakom slučaju, u interesu je pravde i vladavine zakona da ovo iznenadno, dramatično i neprirodno saopštenje bude pojašnjeno.

Sudija Din B. Pajnles je diplomirao na Univerzitetu Braun, na Pravnom fakultetu Bostonskog univerziteta i Školi Kenedi na Univerzitetu Harvard. Radio je kao sudija EULEX-a od 2011. do 2013. godine. Osim Kosova, ima veliko iskustvo kada je u pitanju vladavina prava u Rusiji, Kazahstanu i Gruziji.

Balkan Insight

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.