Da li bivši komandant OVK može da otkrije sudbinu nestalih Srba?

Dečak srpske nacionalnosti iz Orahovca posmatra podelu humanitarne pomoći 29. oktobra 1999. godine. Foto: Nenad Kojadinović/EPA
Dečak srpske nacionalnosti iz Orahovca posmatra podelu humanitarne pomoći 29. oktobra 1999. godine. Foto: Nenad Kojadinović/EPA

Piše: Filip Rudić, BIRN Beograd

Porodice čiji su članovi tokom rata na Kosovu privedeni i nestali iz Orahovca, nadaju se da bi bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Sabahajdin Cena, koga je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu nedavno saslušalo, mogao da otkrije značajne informacije, iako on sam negira da je učestvovao u kidnapovanju.

Marko Vitošević je pazio na svoju porodičnu kuću u Orahovcu, kada su njega i još trojicu komšija 16. juna 1999. godine odveli naoružani ljudi u uniformama OVK.

Rat se završio samo nekoliko dana ranije, a snage Beograda su se povukle u Srbiju. Srbi koji su ostali na Kosovu postali su manjina koju vojska više nije štitila, a porodica Vitošević se plašila za svoju bezbednost.

Supruga Marka Vitoševića i jedan njegov sin napustili su kuću samo dan ranije i otišli su u deo Orahovca u kom su živeli Srbi, a on je ostao da pazi na imovinu.

Drugi Markov sin, Zvezdan, koji je već živeo u drugom delu grada, kaže da su mu svedoci rekli da su borci OVK išli od kuće do kuće, vezivali ljude i odvodili ih.

„Ugurali su ih u automobil i odvezli u nepoznatom pravcu,” rekao je Zvezdan Vitošević.

Dodao je da je kasnije od jednog Srbina, koji je uhvaćen zajedno sa njegovim ocem, saznao da su ih pripadnici OVK mučili u njihovom štabu koji se nalazio i objektu lokalne vatrogasne službe, i da su ih uveče odveli na periferiju grada.

Drugi Srbin mu je ispričao da je pobegao kada su ga borci OVK odvezali. Dok je bežao, čuo je pucnjavu.

„Čuo je pucnjavu, ali nije video pogubljenja. Od tada mu se gubi svaki trag (njegovom ocu),“ rekao je Zvezdan Vitošević.

U cilju istrage navodnih zločina koje su počinili pripadnici OVK tokom i nakon rata 1998-1999. godine, Specijalizovano tužilaštvo u Hagu je ovog meseca počelo da obavlja razgovore sa bivšim komandantima OVK.

Jedan od osmorice koji su do sada saslušani je i Sabahajdin Cena, koji je tokom rata bio jedan od vodećih zvaničnika OVK u Orahovcu.

Meštani veruju da bi Cena mogao da bude koristan svedok tužiocima jer on navodno ima informacije o najmanje 30 Srba koji su tokom i nakon rata nestali u Orahovcu.

Cena je saopštio da je razgovarao sa haškim tužiocima 14. i 15. januara u Prištini. „Razgovarali su sa mnom o otmicama i nestancima srpskih civila u regionu Orahovca,“ rekao je on za BIRN.

Dodao je da je saslušan kao osumnjičeno lice, negirajući da je učinio išta loše: „Istina je da nisam nikoga ubio. Ja lično nikada nisam bio umešan u bilo kakav zločin … Istina je da su neki Srbi ubijeni, ali ne znam ni ko ih je ubio, ni pod kakvim okolnostima,” naglasio je on.

Navodi za otmicu

Angelina Antić, Srpkinja s Kosova, tokom rata je Fondu za humanitarno pravo rekla da je njen brat 1998. godine kidnapovan od strane OVK u Orahovcu, zajedno sa još jednim Srbinom, i da su ih odveli u kuću osobe koja se zvala „Sebajdin Cena“, kako se na srpskom izgovara njegovo ime.

„Saznali smo da su ih odveli na imanje Sebajdina Cene, čija je kuća – pretpostavljam – služila kao privremeni zatvor, a zatim u Mališevo,“ rekla je Antić FHP-u 1998. godine.

Amsterdamske novine Trouv su u decembru 1999. citirale Srpkinju iz Orahovca, koristeći samo njeno ime, Mirjana, navele da je Sebajdin Cena, inače njen bivši profesor, učestvovao u hvatanju Srba.

„Moji roditelji i ja smo mu bili na venčanju. Moj otac mu je dao prvi posao. Prošle godine su ga prepoznali kao jednog od organizatora otmica,“ izjavila je Mirjana.

Ali Cena je porekao da je njegova kuća korišćena kao improvizovani zatvor za kidnapovane Srbe: „Bilo je mnogo glasina da je kuća u kojoj su Srbi držani ili ubijani bila u mom vlasništvu. Dobro je poznata činjenica da je to mesto koje je koristila OVK bilo u vlasništvu države,” rekao je on.

„Objasnio sam tužiocima da nisam imao nikakvih informacija o zločinima počinjenim nad Srbima,“ istakao je on.

Situacija u opštini Orahovac u julu 1998. godine bila je napeta. Snage OVK napale su grad 17. juna, a sledećeg dana i obližnja sela Retimlje i Opteruša.

Pet srpskih civila poginulo je u napadima, dok je desetine Srba i Roma bilo zatvoreno. Mnogi od njih su kasnije pušteni, ali su 36 Srba, tri Roma i jedan Crnogorac nestali.

Gotovo svi posmrtni ostaci su pronađeni kasnije, u aprilu i maju 2005. godine, u dve masovne grobnice u selima Volujak i Mališevo.

Otmice su se nastavile i 1999. godine. Poverljiv izveštaj iz 2003. godine Misije UN-a-UNMIK o navodnoj umešanosti OVK u trgovinu ljudskim organima citira svedoka, Albanca, koji kaže da je neke Srbe iz sela Retimlje i „Oćeruše“ (verovatno pogrešno napisano ime Opteruš) otpremio u Albaniju.

U izveštaju se takođe navodi da su dvojica Srba kidnapovanih u Orahovcu 1999, Siniša Vitošević i Gradimir Majmarević, viđeni u objektima u blizini sela Tropoja na severu Albanije krajem jula ili početkom avgusta 1999. godine.

Prema izveštaju, od sredine 1999. godine ili pre toga, između 100 i 300 osoba, uglavnom Srba, oteto je i odvedeno u zatočeničke objekte u gradovima Kukeš i Tropoja na severu Albanije.

Neki od zarobljenika prebačeni su u zloglasnu ‘Žutu kuću’, privatnu kuću u blizini grada Burela, koja je bila improvizovana klinika, gde su „uz pomoć medicinske opreme i osoblja vađeni organi zarobljenika, koji su nakon toga preminuli”, kaže se u poverljivom izveštaju UNMIK-a.

Tajni zatvori

Kosovska knjiga pamćenja, koju je sačinio Fond za humanitarno pravo, beleži 950 smrtnih slučajeva, ubistava i otmica povezanih sa ratom na području Orahovca od 1998. do 2001. godine.

Broj preminulih civila u ovom regionu iznosi 831, od kojih su većina Albanci – 724. Od 107 žrtava srpske, romske, aškalijske, bošnjačke i crnogorske nacionalnosti, 38 se i danas vode kao nestali.

Neki od onih koji su odvedeni navodno su završili u Albaniji, gde je OVK vodila tajne zatvore u kojima su i srpski i albanski zatvorenici zlostavljani, a nekima od njih i uzimani organi, kako se to navodi u izveštaju iz 2010. godine, koji je sačinio Dik Marti iz Saveta Evrope. Neki zatvorenici su, prema tom izveštaju, na kraju nestali.

Olgica Božanić, sekretar Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih osoba sa Kosova i Metohije, za BIRN kaže da su njena dva brata iz Orahovca oteta i ubijena, kao i mnogi njeni rođaci.

Bozanić, koja je inače rođena u selu Retimlje u opštini Orahovac, Sabahajdina se seća od pre rata. Seća se da je povremeno radio kao profesor na zameni u njenoj srednjoj školi.

Kada je počela da radi u jednoj apoteci u Orahovcu, Cenu je, kako je rekla, viđala na „svakom protestu“ koji su lokalni Albanci održavali nakon sukoba sa srpskom vojskom i policijom.

„Ne znam ga kao lošeg čoveka, znam ga kao intelektualca i nisam očekivala da se tako nešto desi mojim rođacima, ali desilo se. Baš kao što se to desilo i mnogim Albancima koji nisu očekivali da će se tako nešto desiti (njihovim rođacima),” kazala je Božanić.

Cena je postao profesor albanske književnosti šezdesetih godina. Ali zbog nacionalističkog svetonazora, zabranjeno mu je da predaje u srednjoj školi u Orahovcu, pa se zaposlio u školskoj administraciji.

Devedesetih godina postao je član Demokratskog saveza Kosova (LDK) partije koju je osnovao i vodio bivši predsednik Kosova Ibrahim Rugova, koji se zalagao za mirni otpor srpskoj represiji. Ali Cena je očigledno promenio mišljenje o oružanoj borbi, jer se 1998. godine pridružio OVK.

Od rata, on je član Demokratske partije Kosova (PDK) koju je osnovao sadašnji kosovski predsednik Hašim Tači. U stranci nije imao neku visoku poziciju i do nedavno je radio kao predavač na Univerzitetu u Prizrenu.

Cena smatra da su Specijalizovana veća Kosova čije je sedište u Hagu, a pred kojima će se suditi osobama za ratne i posleratne zločine, pristrasna institucija: „Mogu reći da je ovaj sud politički i da je monoetnički mehanizam protiv Albanaca,” izjavio je on.

Nada bledi

Forenzičari UN-a otkrili su masovnu grobnicu Srba iz Orahovca u Mališevu. Foto: Valdrin Džemaj/EPA.
Forenzičari UN-a otkrili su masovnu grobnicu Srba iz Orahovca u Mališevu. Foto: Valdrin Džemaj/EPA.

Srpske porodice koje su izgubile svoje voljene takođe sumnjaju da će Specijalizovana veća Kosova doneti pravdu koju čekaju već dve decenije.

Olgica Božanić naglašava kako je godinama polagala nadu u razne tužioce i radila na pronalaženju svedoka za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ali da je sve to bilo bezuspešno.

„Svedoci su u međuvremenu umrli, a da se ništa nije postiglo,” kazala je Božanić.

Zvezdan Vitošević je ogorčen činjenicom da UNMIK i mirovne snage NATO-a na Kosovu, KFOR, nisu zaštitili Srbe od otmica nakon sto su se beogradske snage povukle nakon rata u junu 1999. godine.

„(OVK) je javno radila, vozila ljude u vatrogasnu stanicu (u Orahovcu) – ne u privatne kuće, već u javne objekte, dok su KFOR i UNMIK bili stacionirani (u gradu),” kaže Vitošević.

On takođe ne misli da će novi sud u Hagu konačno izvesti krivce pred lice pravde, bez obzira na informacije koje je Cena možda dao tužiocima.

„Ništa ne očekujem od Specijalizovanih veća,“ istakao je on.

Balkan Insight

Pročitajte još:

Sabahajdin Cena takođe pred Specijalnim sudom

Cena i Mustafa ispitani, sutra u Hagu počinje ispitivanje Ljuštakua

Izdat nalog za hapšenje Šalje, Seljimi zbog „narušenog zdravlja“ zasad neće biti ispitan, Cena bi radije da bude optuženi nego svedok Specijalnog suda

 

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.