Crkolez: Selo i ljudi na koje su svi zaboravili

Selo Crkolez je jedno od retkih u Metohijskom podgoru koje se očuvalo i nakon ratnih dešavanja 1999. godine. Stanovnici, međutim, i nakon rata žive u teškim uslovima, jer su ih, prema njihovim rečima, svi zaboravili.

Ne znam šta da kažem osim težak život

„Evo, vidite naše selo kakvo je – oronulo, staro, kuće katastrofa, put, prljavu vodu pijemo, redovno struju plaćamo, a redovno je isključuju. Ne znam šta da kažem osim težak život,“ ovako za Radio Goraždevac počinje priču Stojadinka Savić iz Crkoleza, koju su sreli u centru sela.

U selu živi sa suprugom i sinom studentom, dve ćerke su se udale.

Ne znam za šta ću pre da dam

Radi u seoskoj školi kao pomoćni radnik, ali je odnedavno zbog sistematizacije ostala bez čak sedamdeset odsto svoje zarade:

„I sad ne znam za šta ću pre da dam, ne znam gde ću pre da potrošim te pare, a moj muž prima minimalac, mi nemamo jednu platu u kući.“

Vratila se sa porodicom, našla posao:  Tehnološki višak pa otkaz

Povratka u selo Crkolez je bilo u prethodnom periodu, ali trenutna situacija preti da otera i ono malo preostalih Srba.

Vesna Belošević se sa suprugom i četvoro dece vratila u ovo selo gde je našla i posao. Međutim, prošle godine je dobila otkaz, a porodica je ostala bez jedine zarade.

„Radila sam do 2015. godine i tada je bila sistematizacija radnika kada sam proglašena za tehnološki višak. Od tada sam primala platu sto odsto, onda šezdeset pet, a decembra 2017. godine mi je ukinut radni odnos,“ kazala je za radio Goraždevac Vesna Belošević.

Kako bi detaljnije razgovarali o problemima stanovnika ovog sela, novinar radija Goraždevac je posetio jedinu instituciju u selu – osnovnu školu „Jedinstvo“, koja je iz Rakoša izmeštena u ovo selo 1999.

Problem i nezaposlenost mladih

Direktorku nisu zatekli u školi, a učiteljica, kako prenose, nije bila raspoložena za razgovor. Ipak, tu su zatekli Radoša Beloševića. Kaže da živi sa suprugom i dva sina i da je veliki broj mladih u selu nezaposlen.

„Deca ne rade ni jedno, žena je bolesna, šećeraš, operisana je pre osam godina, a živimo od zarade koja je sedam hiljada dinara. Ima ovde oko dvadeset pet mladića koji nemaju posao i treba da se zaposle. Ali gde da rade?“ – pita se Belošević.

Osamdeset stanovnika nema lekara

U Crkolezu većina preživljava od poljoprivrede. Upravo je novinar istog radija Stanu Belošević sreo na putu da pokupi seno. Ostala je bez muža, preminuo je pre šest meseci.

„Moj životni problem je ovde što nema lekara. Ja sam dijabetičar i primam četiri puta insulin. Nas osamdeset stanovnika u selu Crkolez da nemamo lekara, to nema nigde,“ kazala je Stana Belošević.

I pored toga što je selo Crkolez najudaljenije od grada, što u selu nema lekara i što im je život težak, u očima ovih ljudi vidi se želja da ostanu u svom rodnom mestu. U ovom kraju ima puno povratničkih sela, ali osim u Osojanu, škola postoji samo još ovde i broji deset đaka što, ipak, daje nadu za opstanak. Da li će opstati, zavisi isključivo od onih institucija koje bi trebalo da vode brigu o njima.

Radio Goraždevac

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.