Čovek šarske duše: Volim pedantno i pošteno da uradim posao

Svi smo mi navikli na ovo naše planinsko mesto i uvek mi je drago da se vratim ovde, ne samo ja, nego mnogi pečalbari, a mahom smo pečalbari iz ovog mesta“, kaže Svetozar Janićijević o svom selu Berevce na Šar planini.

Svetozar je profesionalni kuvar, samouk muzičar, čovek šarske duše – meke, bogate i izdržljive. Berevce je staro planinsko selo sa crkvom Sv. Petke iz 12. veka i Lepencom koji prolazi kroz njega.

Šarska sela su bogata vodom, seoskim izvorima, sa kojih se punila voda kofama, pralo, ali i dovodila stoka da se napoji. Izvori su bili mesta na kojima su se viđali momci i devojke, domaćice bi čekale ponekad i po dva sata na svoj red da zahvate vodu. Družilo se i tokom poljoprivrednih radova, kada se celo selo okupi kod nekog od domaćina pa se „ljušti kolomboć“ na mesečini, šali i veseli. Bilo je i onih nimalo lepih priča, poput razloga za ugađanje zetu. Onda je počelo vreme da se menja.

U nekada čuvenom šarskom ski hotelu „Junior“, Svetozar Janićijević prestao je da radi 2012.

„Tu me isterali. Bio sam pet godina šef kuhinje i oko 12 godina upravnik hotela Junior, bilo je nešto oko otkaznih rešenja, ja kao upravnik nisam mogao radnicima da dam otkazna rešenja i posle direktor me isterao kao neposlušnog, mene i onda ovih devetoro radnika htelo da zaštite mene i onda je i njih devet ostalo bez posla i na žalost, na vratima možda još stoji da sam imao zabranu ulaska u objekat kao neposlušan“.

Dok prolazi pored ski kluba kaže da je težak osećaj jer je u Junioru proveo 17 godina, a smatra da se posebno trudio da pomogne raseljenima koji su godinama smešteni u njemu.

„Spremao sam na kazan, nije bilo struje, nije bilo ničega. Ja toliko sam se trudio da im što više poboljšam taj jadan život što su oterani od kuće, ali se na žalost ta moja priča i ovih devetoro radnika se završila. Svi smo oterani sa posla, ostali smo bez ikakve zarade, svih devetoro smo na birou za zapošljavanje“.

Svetozar pomaže narodne skupove u svom mestu, poštujući tako tradiciju svojih predaka. Osim slava, tu su i neobične svetkovine karakteristične za šarski kraj, poput Proćke i njenog maskenbala, sa konjima, magarićima, seoskim muzičarima i pozorištem, kada celo izađe da se proveseli.

„Volim pedantno da uradim posao, pošteno, kao da pravim ja, a ne da pravi drugi gazda. Tako se ponašam prema materijalu i slavi“, kaže. U Jažincima je tada bila Sv. Petka, na drugi dan, kada se slavlje pripremalo samo za stanovnike ovog sela. Svetislav je spremao hranu za oko 400 gostiju.

On uživa u poslu, po želji svoje majke Radmile. Kaže da je još kao dečak pratio majku kako radi.

„Na osnovu moje majke, njene želje i volje, ja sam prihvatio da budem kuvar“, kaže Janićijević.

Školu je učio u Prizrenu, praksu u Terandi i od 1981. godine radi kao kuvar. Kaže da mu za 40 godina nijedan kuvarski posao nije pao kao težak za rad.

Sa uživanjem je i pred kamerama na šarskoj poljani napravio filiju pod sačem – „najjači specijalitet“ Sirinićke župe.

„Ova filija mora da ima najmanje 30 reda da bi tepsija bila puna i ova tepsija je za oko 15 ljudi dovoljno, bilo da su oni majstori na kuću, ili kosači, uz mučenicu, kiselo mleko ili šarski sir“ objašnjava muzikalnim dijalektom.

Što se sira tiče, on se barem mesec dana suši prirodno na promaji i soli se na poseban način, ručno izliven kao „grudiče“ ili „gruda“.

Svaki gost je zahvalan danas ukoliko mu se filija spremi na domaći način kad poseti Sirinićku župu.

Ako je od majke naučio kuvanje, od oca je nasledio ljubav i poznavanje muzike. Tako pred kamerama nije samo spremao filiju, već je na livadi zasvirao i u klarinet. Slušao je oca u detinjstvu, koji je svirao gajde i kavale, da bi mu kao dečak zatražio klarinet, što je i dobio, pa je danas samouki muzičar.

Priseća se lepih scena sa Šare, od veselja na Proćki, do celonoćnog sviranja na ispraćajima mladića u vreme bivše Jugoslavije za vojsku. Kaže da bi svirka počela dan ranije, trajala celu noć do ranih jutarnjih sati, sve do železničke stanice u Uroševcu, odakle bi se mladići ispraćali u vojsku.

Kratak film o Svetozaru Janićijeviću, čoveku šarske duše, snimio je Žarko Joksimović sa RTK2.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.