Ćerkini kritikuje Prištinu, traži iskopavanja na groblju u Mitrovici – „I nas žive drže kao taoce“

Ćerkini kritikuje Prištinu traži iskopavanja Bajram Ćerkini
FOTO: KTV/Koha

Izvor: Koha (Deo teksta je izvorno preveden sa albanskog)

Bajram Ćerkini (Çerkini), šef Resursnog centra za nestala lica, sumnja da se posmrtni ostaci nalaze u Severnoj Mitrovici gde, kako kaže, Komisija vlade za nestala lica ne vrši iskopavanje uprkos zahtevima.

Sa druge strane, u Komisiji kažu da su iskopavanja na ovoj lokaciji gde se nalaze groblja građana specifičnija i zahtevaju tačnije podatke.

„Drže kao taoce i nas žive“, kaže Bajram Ćerkini kada govori o licima nestalim tokom rata na Kosovu, odnosno o rasvetljavanju njihove sudbine, od čega ne odustaje ni četvrt veka kasnije.

Uprkos svim teškoćama koje mu je starost izazvala, Ćerkini obilazi muslimanska groblja u Severnoj Mitrovici, kako bi ukazao na svoje sumnje da je na ovoj lokaciji možda zakopano telo njegovog sina, kao i veći broj drugih nestalih osoba.

Ćerkini iznosi datum i razloge zbog kojih sumnja da je u ovom delu grada sahranjen njegov sin koji je nestao tokom rata, ali kaže da njegove pozive na iskopavanja nikada nije odobrila Vladina komisija za nestala lica.

„…ne znam da li nam ne veruju ili neće, ili ne mogu ili im odgovara da još uvek produžavaju ovaj proces i da drže ove žive ljude kao taoce“, rekao je on

Međutim, u Vladinoj komisiji kažu da su za iskopavanja na tako osetljivim lokacijama, kao što su groblja, potrebni tačni podaci. Kažu da je ovo područje oduvek bilo dEo iskopavanja, gde su pronađeni posmrtni ostaci preko 60 žrtava rata.

„Iskopavanja u potrazi za posmrtnim ostacima žrtava rata, odnosno lica nestalih nasiljem, osporavaju se nedostatkom podataka, koji bi trebalo da dođu od starne institucija Srbije, a posebno nedostatak podataka osporava rad na takvoj lokaciji, zbog specifičnosti ovih lokacija, budući da je reč o groblju. Imamo i nekoliko slučajeva i podataka koje analiziramo, uključujući i posmrtne ostatke pronađene ovih dana, tako da će ova lokacija i dalje biti na dnevnom redu“, rekao je Kuštrim (Kushtrim) Gara iz Vladine komisije za nestala lica.

Iz Vlade Kosova nisu odgovorili gde stoji pitanje rasvetljavanja sudbine nestalih i da li je ono pokrenuto na sastanku koji je održan u petak ujutru u Vladi sa izaslanikom za dijalog, Miroslavom Lajčakom.

Ćerkini kaže da je izgubio nadu ne samo u domaće institucije, već i u međunarodne.

„Lajčak je bio gost u mojoj kancelariji u Prištini u Resursnom centru. Obećao je da će u Briselu to biti humanitarno, a ne političko pitanje, ‘formiraće se komitet koji će kontrolisati radnu grupu kako bi imali određeno vreme da izvrše ovaj zadatak, ne samo za vas, već i za celo Kosovo i šire’. Nikada nije došao, niti je pomenuo nestale“, dodao je Ćerkini.

U okviru dijaloga, Kosovo i Srbija su se pre više od godinu dana dogovorili oko zajedničke izjave o nestalim licima.

Njome je, između ostalog, omogućen pun pristup dokumentima i pouzdanim informacijama, čak i onima sa statusom tajne, kao i saradnja putem komisije kojom predsedava Evropska unija.

Ova izjava od tada nije sprovedena u praksi.

25 godina nakon rata, sudbina oko 1.600 ljudi i dalje je nepoznata.

Rad domaćih i međunarodnih institucija za ovu kategoriju je mrtav“, rekao je Ćerkini.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.