Izvor: Dojče vele, sekcija na albanskom (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Bundestag je u sredu raspravljao o produženju misije Bundesvera unutar KFOR-a, što je još jednom ukazalo na to kako nemački zakonodavci vide rešenje političkog sukoba Srbije i Kosova.
Ista je procedura svake godine: Od sredine maja, nemački zakonodavci većinom glasova odlučuju o produžetku angažmana nemačkih vojnika KFOR-a na Kosovu.
To je odluka koja formalno zahteva odobrenje Bundestaga. I o tome se uvek raspravlja dva puta, jednom kada se zahtev nemačke vlade uputi zakonodavcima, i onda kada on bude odobren. Takođe, i nemački zakonodavci koji se bave zapadnim Balkanom ne propuštaju priliku da se još jednom podsete na svoje stavove o ratu na Kosovu, na legitimitet misije Bundesvera i trenutne probleme Kosova.
U sredu je bila prva debata, na kojoj je bilo jasno da će pored dve ideološki ekstremne stranke, levice i alternative za Nemačku, četiri centralne stranke: dve koalicione stranke, hrišćansko-demokratska unija / hrišćansko-socijalna unija (CDU / CSU) i Socijaldemokratska stranka (SPD), kao i liberali (FDP) i Zeleni (Grüne) glasati za produženje mandata.
Upravo ove četiri stranke kategorički odbacuju teritorijalnu razmenu kao rešenje između Kosova i Srbije, o čemu svedoče izjave njihovih govornika.
Mas: Pomerimo se od rešenja granicama
Nemačka vlada planira da u okviru KFOR-a obezbedi do 400 vojnika Bundesvera. Prema ministru spoljnih poslova, Hajkoa Masa, na Kosovu trenutno deluje 70 vojnika Bundesvera. Socijaldemokratski ministar je bezbednosnu situaciju opisao kao relativno stabilnu, ali je rekao da su se politički odnosi između Kosova i Srbije pogoršali, i obećao da će Nemačka nastaviti da vodi dijalog i u okviru nemačkog predsedavanja EU, koje započinje 1. jula. Mas je iskoristio priliku da odbaci ideju o razmeni teritorija:
„Cilj je odstupiti od rešenja granicama koja su na sto stavljena ne samo od strane strana (u dijalogu), već i od drugih koji žele da izvrše uticaj na tom mestu. Ali to bi postiglo navodni napredak, ako bi to iko i mogao da nazove napretkom, s obzirom na tamošnju situaciju. Igranja sa takvim idejama samo guraju rešenje složenih problema i vode nikud do u ćorsokak. “
KoSSev: Fon Kramon: Dobri signali iz Berlina
„Postoji velika većina u nemačkom Bundestagu da se podrži produžetak mandata KFOR-a na Kosovu i da se kaže ne bilo kakvom dogovoru koji uključuje razmenu teritorija sa Srbijom. Potrebna nam je dugoročna stabilnost. Dobri signali iz Berlina“, reagovala je danas izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon.
Levica i AFD za promenu granice
Anton Frizen (Friesen) iz AFD-a, kako se i očekivalo, odbacio je obrazloženje za angažovanje Bundesvera na Kosovu, što je prema njegovim rečima, još 1999. godine počelo sa lažima.
„Operacija Potkovica nikada nije postojala“, rekao je Frizen, zastupnik populističke desnice, dodajući da se priča nastavlja do danas.
„U priču o mirnom, multietničkom Kosovu ne veruju oni koji ovde to zastupaju“, rekao je Frizen.
„Umesto da nastavi sa tim večnim lažima, nemačka vlada bi se dobro obavezala sa razmenom teritorija, kako bi Srbi na severu Kosova mogli da budu zaštićeni unutar svoje države, a albanska područja na jugu Srbije, sklona destabilizaciji – bi se stabilizovala pridruživanjem teritoriji Kosova“.
Aleksander Noj (Neu) iz stranke levih, iako se ideološki dijametralno suprotstavio nacionalističkom AFD-u, bio je na liniji desničarskih ekstremista: Noj zagovara razmenu teritorija, tvrdeći da ideju podržavaju dvojica predsednika, Tači i Vučić, kao i Rusija, i neki glasovi u EU.
„Ko je protiv? Nemačka vlada! Jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju jugoistočnoj Evropi,“ rekao je Noj, nazivajući Kosovo „nemačkom kolonijom“.
Saracin (Sarrazin): Tramp tretira Kosovo kao koloniju
Manuel Saracin, u odgovoru poslaniku AFD kritikovao je ulogu SAD na Kosovu.
„Gospodin Tramp tretira Kosovo kao koloniju. Ne iz Evropske unije. A to moramo da odbacimo i da kažemo da neće biti razmene teritorija, jer su ljudi na Kosovu i u Srbiji protiv“.
Renata Alt iz liberalne stranke FDP takođe je naglasila uticaj drugih zemalja na Balkanu, poput Rusije, Kine i Turske. KFOR šalje važan politički signal da se NATO i dalje zalaže za stabilnost na zapadnom Balkanu, rekla je ona.
Liberalna poslanica podsetila je na evropsku perspektivu i pozvala zemlje zapadnog Balkana „da ne okrenu leđa EU ,nego da nastave na putu reformi“.
Nemački Bundestag prvi put je odlučio 11. juna 1999. godine da razmesti nemačke vojnike na Kosovu. Od tada, Bundesver nastavlja da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Nemačke oružane snage poštuju pravila zajedničkog sistema kolektivne sigurnosti (NATO i Ujedinjene nacije) u skladu sa članom 24 (2) nemačkog zakona. Prema nemačkoj vladi, ukupni troškovi dodatnih zadataka Bundesvera do kraja 2021. godine iznose oko 16,63 miliona evra. Zahtev nemačke vlade upućen je u sredu parlamentarnom odboru za spoljne poslove.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
