Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Bodo Veber, ekspert za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, smatra da će Beograd i Priština teško da sprovedu dogovor postignut u Briselu sa trenutnom situacijom u četiri severne opštine sa srpskom većinom.
Veber je kazao za Radio Slobodna Evropa, da je Evropska unija napravila grešku kada je postigla sporazum između Beograda i Prištine ranije ove godine nakon što je većina kosovskih Srba na Severu podnela ostavke iz kosovskih institucija novembra prošle godine i još uvek nema plana za povratak u njima.
„Ukoliko se ovo pitanje ne reši, mislim da nećemo videti primenu osnovnog sporazuma, a to vidimo, ne samo iz Briselskog sporazuma, već i iz sporazuma o implementacionom aneksu u Ohridu“, rekao je Veber.
Beograd i Priština trenutno razgovaraju o pitanju osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kosovska vlada je 2. maja odbacila Nacrt statuta koji joj je predstavljen za ovo Udruženje, a kosovski premijer Aljbin Kurti predložio je „nacrt vizije“ za tu svrhu na sastanku koji je održao sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem u Briselu.
Njegova vizija je, kako kaže Kurti, zasnovana na hrvatskom modelu za nacionalne manjine, a kako je rekao 11. maja, zainteresovan je za saradnju „na pisanju i daljem definisanju ove vizije srpske zajednice na Kosovu“.
Komentarišući Kurtijev predlog, Veber kaže da problem nije u jednom ili drugom modelu Udruženja, već u „celom konceptu jednonacionalne zajednice sa rizikom zloupotrebe od strane Srbije“.
„Ovo je izazov koji ne može da reši nijedan model. Dakle, mora se naći srednji put između sprovođenja ove ideje (Udruženja), ali i pretvaranja u nešto što može da ojača lokalnu upravu, ali i nešto što nije izgrađeno u formi da se u budućnosti može koristiti kao sredstvo da se Srbija meša u unutrašnje stvari Kosova“, kaže on.
Prema rečima Vebera, razlog zbog kojeg Asocijacija kao takva može da izazove problem je činjenica da kosovske Srbe (većinu) predvodi stranka Srpska lista, za koju je poznato da ima veze sa Beogradom.
On kaže da demokratizacija politike ove zajednice treba da se uradi uz intervenciju Zapada.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, posetio je Kosovo i tokom posete razgovarao sa građanima i političkim predstavnicima Srba na Severu.
Lajčak se sastao i sa predstavnicima Srpske liste u Severnoj Mitrovici.
On je rekao da je svrha njegove posete Severu kako bi „iz prve ruke stekao utisak o trenutnoj situaciji na Severu.
„Ono što sam čuo me je zabrinulo. Moramo da izbegnemo svaku mogućnost eskalacije i da se u potpunosti fokusiramo na normalizaciju“, napisao je on na Tviteru.
Srpska lista je posle sastanka saopštila da su sa Lajčakom razgovarali o političkoj i bezbednosnoj situaciji i da Priština „jednostranim potezima i institucionalnim nasiljem rešava otvorena pitanja“.
Srpska lista je saopštila da ne priznaju rezultate izbora koji su održani u opštinama na Severu.
U četiri optine sa srpskom većinom na Kosovu 23. aprila ove godine, održani su lokalni izbori za gradonačelnike.
Ovi izbori su raspisani nakon što je većina Srba na tom području istupila iz kosovskih institucija.
Srbi su generalno bojkotovali izbore, a albanski predstavnici su izabrani u četiri opštine sa veoma niskim odzivom birača.
Prema podacima CIK-a, na izbore je izašlo 1,567 birača ili 3,47 odsto od ukupnog broja tamošnjih građana sa pravom glasom.
U Briselu je 2. maja održana poslednja runda dijaloga na visokom nivou između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Beograd i Priština vode pregovore s ciljem normalizacije odnosa od 2011. godine.
Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom postignut je 2013. godine, ali nikada nije sproveden.
Beograd je insistirao na širokim ovlašćenjima za ovu Asocijaciju, dok Priština kaže da bi to „ugrozilo funkcionalnost države“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
