Svet je tek na polovini pandemije koronavirusa, upozorili su iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ističu da u svetu broj zaraženih i obolelih ponovo raste, što bi, dodaju, moglo da izazove mnogo veći problem, naročito u trenutku kad neke zemlje testiraju sve manji broj osoba sa simptomima koji odgovaraju koronavirusnoj bolesti. Organizacija je ujedno upozorila i na prerano ukidanje zaštitnih mera protiv koronavirusa, a upravo zbog ponovnog porasta novozaraženih.
Istraživanje kovida-19 otvara vrata za razumevanje drugih bolesti i stanja (N1)
Očekuje se da će milijarde dolara uloženih u vakcine protiv kovida i istraživanja kovid-19 do sada doneti medicinske i naučne koristi na duže staze, pomažući lekarima u borbi protiv gripa, karcinoma, cistične fibroze i mnogih drugih bolesti.
„Ovo je samo početak“, rekla je dr Džudit Džejms, potpredsednica kliničkih poslova Fondacije za medicinska istraživanja Oklahome.
Nadovezujući se na uspeh mRNK vakcina za kovid, naučnici se nadaju da će stvoriti vakcine zasnovane na mRNK protiv mnoštva patogena, uključujući grip, zika virus, besnilo, HIV i respiratorni sincicijski virus, ili RSV, zbog kojih se hospitalizuje tri miliona dece mlađe od pet godina širom sveta, prenosi CNN.
Istraživači vide mRNK kao obećavajuću terapiju za lečenje raka, cistične fibroze i retkih, naslednih metaboličkih poremećaja, iako su potencijalne terapije još mnogo godina daleko.
Fajzer i Moderna su radili na mRNK vakcinama za karcinom mnogo pre nego što su razvili vakcinu protiv kovida.
Istraživači sada vode desetine kliničkih ispitivanja terapijskih mRNK vakcina za karcinom pankreasa, kolorektalni karcinom i melanom, koje često dobro reaguju na imunoterapiju.
Kompanije koje žele da koriste mRNK za lečenje cistične fibroze uključuju „ReCode Therapeutics, „Arcturus Therapeutics“, „Moderna“ i „Vertex Pharmaceuticals“, koje međusobno sarađuju. Cilj kompanija je da ispravi fundamentalni defekt cistične fibroze, mutiranog proteina.
Umesto da zamene sam protein, naučnici planiraju da isporuče mRNK koja bi naložila telu da napravi normalnu, zdravu verziju proteina, rekao je Dejvid Lokhart, predsednik „ReCode Therapeutics“ i glavni naučni službenik.
Nijedan od ovih lekova još nije u kliničkim ispitivanjima.To ostavlja pacijente da čekaju bolje opcije lečenja.
Kosovsko MZ: I danas bez preminulih, 36 novoinficiranih
Za poslednja 24 sata na Kosovu registrovano je 36 osoba zaraženih koronavirusom od 948 testiranih uzoraka, saopštilo je kosovsko ministarstvo zdravlja. Nema preminulih. Opširnije u posebnoj vesti.
Srbija 24 časa: Preminulo 14, novoinficiranih 1868
Za poslednja 24 časa u Srbiji je od posledica kovida preminulo 14 osoba. Zvanično je potvrđeno 1,868 novih slučajeva infekcije virusom korona, saopšteno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije – covid19.rs. Opširnije u posebnoj vesti.
Imunizacija u kombinaciji sa omikronom daje superimunitet (RTS)
Od ranije se smatralo da blaži oblik bolesti kovid 19 dovodi do stvaranja manje antitela i da ona kraće traju, međutim omikron soj je stvorio jako dobar i jako stabilan imunitet, kaže direktorka INEP-a dr Marija Gnjatović.
Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije Dr Marija Gnjatović rekla je za RTS da je sprovedena studija pokazala da imunizacija u kombinaciji sa zaražavanjem omikron sojem koronavirusa daje superimunitet.
Studija je rađena od januara i kod 500 ispitanika proveravan je antitelni odgovor.
„U studiji smo imali ispitanike koji nikada ranije nisu bili izloženi virusom, ali su stekli jako dobar antitelni odgovor i jako stabilan nakon omikrona“, navodi Gnjatovićeva.
Kod ispitanika koji su šest meseci pre zaražavanja bili vakcinisani, a nisu imali dobar antitelni odgovor, nakon omikrona su stekli superimunitet.
Pojasnila je da se ispostavilo da su vakcine manje štitile kod omikrona, jer je bilo mnogo izmena u s-proteinu, koji je sastavni deo vakcina.
„Naš organizam pamti izloženost, čak i kada nije došlo do stvaranja antitelnog odgovora posle vakcinacije. Sada se rezultati vide, u kombinaciji vakcine i zaražavanja omikronom“, rekla je Gnjatovićeva.
Šta možemo da očekujemo od deltakrona
Trenutno je aktuelan deltakron soj virusa, koji je hibridna varijanta delta soja i omikrona.
Gnjatovićeva kaže da se zasad smatra da nije posebno opasan, iako može da se očekuje da se brže širi, jer ima s protein kao omikron, a on je odgovoran za vezivanje za humane ćelije, zbog čega se brzo širi.
Zasad je mali broj ljudi zaražen ovom varijatnom.
„Veliki broj ljudi bio je zaražen ili omikronom ili deltom, ili je vakcinisan, pa se očekuje da će stvoreni imunitet delovati i na deltakron“, kaže dr Gnjatović.
Ističe, međutim, da treba biti na oprezu i zbog situacije u Evropi. U Nemačkoj je zabeležen rekordan broj obolelih u odnosu na 100.000 stanovnika.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
