Uprkos i dalje brojnim nepoznanicama, sada je već potvrđeno da je Kovid 19 sistemska bolest koja pogađa sve organe. Sa novim sojevima virusa, najčešće su u pitanju kardiovaskularni problemi, za njima pulomološki, endokrinološki i problemi s digestivnim traktom. Sada arterijskih tromboza ima značajno manje, ali stručnjaci primećuju da su u porastu venske tromboze. Doktor Bogdan Crnokrak, pomoćnik direktora za medicinska pitanja KBC „Bežanijska kosa“, govorio je o ovome za RTS, objasnivši i to da najbolje prođu pacijenti koji su već preležali kovid i koji su vakcinisani. „Oni koji nisu preležali kovid i koji nisu vakcinisani, mogu u ovom najnovijem talasu razviti ozbiljne komplikacije i ozbiljne forme bolesti“, istakao je ovaj lekar.
U KBC Dragiša Mišović na lečenju zbog koronavirusa 16 dece (N1)
Načelnica Dečje klinike u KBC „Dragiša Mišović“ Olivera Ostojić izjavila je da se danas na lečenju zbog kovid-19 u toj ustanovi nalazi 16 dece, a više od polovine je uzrasta do 12 meseci.
Ostojić je za RTS izjavila da je to „znatno manje“ u odnosu na brojeve od pre dve, tri nedelje, ali da i dalje ima najviše dece najmlađeg uzrasta koja su inficirana omikron sojem koronavirusa.
Italija određenim grupama ljudi preporučuje četvrtu dozu vakcine protiv kovida (N1)
Italijansko ministarstvo zdravlja preporučilo je da ljudi sa ozbiljno narušenim imunološkim sistemom dobiju četvrtu vakcinu protiv kovida-19, pod uslovom da je prošlo najmanje 120 dana od treće doze‚ javljaju agencije.
Ministarstvo navodi da je ta odluka odgovor na i dalje veliku cirkulaciju virusa u populaciji i efekte koje je pokazala buster doza vakcine u sprečavanju smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom, generalno uključujući i simptome infekcije zbog kojih je neophodno bolničko lečenje.
U Italiji su dosad od početka pandemije u februaru 2020. godine dosad registrovano ukupno 152.848 smrtnih slučajeva, što je drugi najveći broj smrtnih ishoda kovida 19 u Evropi, nakon Britanije, a osmi u svetu, gde je tokom pandemije evidentirano više od 12,4 miliona zaraženih koronavirusom i nekom od njegovih mutacija.
Srbija 24 časa: Preminule 62 osobe, novoinficirano 3,876
Za poslednja 24 časa u Srbiji su od posledica kovida preminule 62osobe. Zvanično je potvrđeno 3,876 novih slučajeva infekcije virusom korona, saopšteno je na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije –covid19.rs. Opširnije u posebnoj vesti.
Kosovsko MZ: Preminulo dvoje, 183 novoobolelo
Za poslednja 24 sata na Kosovu je registrovano 183 pozitivna slučaja koronavirusa, od 2,787 testiranih uzoraka, saopštilo je kosovsko ministarstvo zdravlja. Preminule su dve starije osobe – iz Uroševca i Prištine. Opširnije u posebnoj vesti.
Ko je podložan venskim trombozama
Polako se smanjuje i broj pacijenata u Kliničko bolničkom centru „Bežanijska kosa“. Pre tri nedelje bolnica je bila puna, a danas imaju 10 odsto slobodnih mesta. Smanjuje se i broj pregleda u njihovoj prijemno trijažnoj ambulati.
Dr Bogdan Crnokrak, pomoćnik direktora za medicinska pitanja KBC „Bežanijska kosa“, kaže za RTS da se u toj bolnici nalazi 217 pacijenata, od kojih je 26 u jedinicama Intenzivnog lečenja.
Ističe da kovid sistemska bolest koja pogađa sve organe, da nema organa niti organskog sistema koji nije zahvaćen kovidom – na koji kovid ne može da utiče.
„Najčešće su kardiovaskularni problemi, pacijenti se javljaju kardiolozima, endokrinolozima, gastroenterolozima, pulmolozima. Uočava se dosta loša regulacija pritiska, poremećaj ritma, regulacije glikemije. Zatim su tu gastroenterološke tegobe, bolovi u stomaku, dijareje“, objašnjava Crnokrak sa kojim se problemima pacijenti javljaju lekarima.
Na pitanje da li su tromboze češće kod delte ili omikrona, navodi da se u odnosu na pre godinu dana broj tromboza u arterijama drastično smanjio.
„I kod omikrona i kod delte je stanje vrlo slično – arterijskih tromboza ima značajno manje za razliku od venskih tromboza kod kojih smo primetili da su u porastu. Znači, značajno je veći porast venskih tromboza sa svim posledicama“, navodi Crnokrak.
Ugroženi su, dodaje Crnokrak, stariji pacijenti i oni koji inače imaju rizik od tromboze – pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti i nepokretni pacijenti.
Ko se najbrže oporavlja od kovida
Govoreći o vremenu potrebnom za oporavak organizma nakon kovida objašnjava da ono varira od pacijenta do pacijenta.
„Kod različitih pacijenata oporavak različito traje. Najbolje prođu pacijenti koji su već preležali kovid, koji su vakcinisani, oni zaista prolaze dobro za razliku od pacijenata koji nisu vakcinisani i koji nisu preležali kovid oni mogu u ovom najnovijem talasu razviti ozbiljne komplikacije i ozbiljnu formu bolesti“, zaključio je Crnokrak.
Skoro 190.000 Srba pati od postkovida, kako da prepoznate simptome
Svaki deseti pacijent koji je bio zaražen koronavirusom ima ovaj sindrom, to pokazuju podaci zemalja članica Evropske unije, a na koje su se pozivali lekari.
Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, Branislav Milovanović, ranije je naveo da ovaj sindrom predstavlja, kako je istakao, sistemski problem za organizam čoveka, a same posledice mogu da zahvate pluća, srce, nervni sistem ili štitnu žlezdu.
On je naveo podatke jednog nemačkog istraživanja koji pokazuje da koronavirus u visokom postotku ostavlja promene na srčanom mišiću.
„10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su oštećeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti“, upozorio je dr Milovanović za Nova.rs.
Koliko same posledice postkovida mogu dugo da traju, Milovanović je naveo i da posle šest meseci osoba može da oseća hroničan umor i da ima postkovid.
„Mesecima nakon što je neko preleži, korona može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem… Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet“, upozorio je on i dodao:
„Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi – mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i prolemi sa digestivnim traktom – zatvori i dijareje. Mogu biti dijagnostikovani i Hašimoto sindrom, policistični jajnici, insulinska rezistencija.“
Pored ovoga, posledica postkovida može biti i hronično povišena temperatura, ali i alergije i promene na koži. Međutim, ono što je najveći problem postkovida je osećaj velikog umora. On nema vidljive posledice po organe, ali ga nije ni lako dijagnostikovati.
„Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju“, naveo je dr Milovanović i dodao:
„Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma.“
Samo lečenje i terapija je složen i multidisciplinaran proces, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.
„Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma“, naveo je dr Milovanović.
Ooširnije u posebnoj vesti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
