Bisljimi: Tema Asocijacije se veštački naduvava, to je samo jedan od dogovora

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, na kojem Srbija insistira, nije ništa važniji od dogovora postignutih do sada u dijalogu Kosovo-Srbija. Ovo je rekao potpredsednik Vlade za dijalog Besnik Bisljimi tokom izveštavanja o dosadašnjem toku pregovora u Briselu. Prema njegovim rečima, buka oko Asocijacije je veštačka jer je preneo stav EU o ovom pitanju.

„EU kaže da svi sporazumi moraju da se primenjuju i istovremeno kaže da je najduža lista za nesprovođenje sporazuma kod Srbije. U Briselu su (postignuta) 33 sporazuma, rangiranje je urađeno po abecednom redu, ali ne po važnosti. Asocijacija je samo jedan od 33 sporazuma. Ko kaže da je to važnije, ima nešto na umu”, rekao je Bisljimi pred članovima skupštinskog Odbora za spoljne poslove.

Bisljimijeva stranka „Pokret Samoopredeljenje“ se, dok je bila u opoziciji, suprotstavila Sporazumu o Asocijaciji kroz brojne proteste.

Opozicioni poslanik Džavit Haliti (PDK) spomenuo je obaveze koje proizilaze iz Ustavnog suda u vezi sa Asocijacijom i imovinom oko manastira Dečani.

„Odluke Ustavnog suda za Asocijaciju i imovinu Manastira Dečani i dalje važe. Imamo još jedno pitanje, oko imovine Crkve u Dečanima i za ovo pitanje su se izjasnili naši strateški prijatelji i neke zemlje EU“, rekao je Haljiti.

Bisljimi je negirao da se postavlja pitanje odluke Ustavnog suda o imovini manastira.

„Svesni smo da postoji odluka Ustavnog suda, ali nas zanimaju mehanizmi koji unapređuju prava zajednica i istovremeno čuvaju Ustav. Ne znam kako se to zove, ali ne pre sporazuma o priznanju“, naglasio je Bisljimi.

Upitan je i o procesu članstva u Savet Evrope i da li je to povezano sa dijalogom.

„Postoje ideje koje neke države članice vide u dijalogu sa članstvom u SE. Za nas je važno da bude odvojeno. Za mene je veoma važno da je to zvaničan stav Brisela“, naglasio je potpredsednik Vlade.

Akcenat na primeni Ustavne odluke o Asocijaciji stavili su briselski zvaničnici tokom poseta Prištini i Beogradu.

Posle sporazuma kojim je prošle godine okončana višednevna blokada na severu Kosova, izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak rekao je da je Asocijacija tema koja mora da se reši. Prema njegovim rečima, normalizacije odnosa dve zemlje ne može biti bez primene sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu.

„Evropska unija, kao fasilitator, dosledno je pozivala na primenu svih prethodnih sporazuma. Kada je reč o Zajednici srpskih opština, da podsetim da je Kosovo preuzelo međunarodnu obavezu, kroz Briselski sporazum, da uspostavi Asocijaciju/Zajednicu srpskih opština. Na Beogradu i Prištini je da pregovaraju o njenom statutu, uz pomoć EU. Ako su ustavne i zakonske izmene neophodne za stvaranje Asocijacije/Zajednice, od strana zavisi koliko su u stanju da se dogovore u okviru dijaloga koji vodi EU“, rečeno je ranije iz Lajčakovog kabineta, u odgovoru za Koha.

Za destruktivan pristup, koji je sprečio finalizaciju sporazuma o tablicama i energetici, potpredsednik Vlade Bisljimi je okrivio srpsku stranu. On je otkrio da je predlog kosovske strane uzajamno priznavanje registarskih tablica, bez nalepnica, uz uvođenje klauzule po kojoj to ne bi značilo priznanje Kosova od strane Srbije.

„Predstavljeno je nekoliko opcija za registarske tablice u skladu sa evropskim standardima. Kosovska strana je izabrala svoju opciju, ali je izostala sa srpske strane. Tražili su još šest meseci, zbog dešavanja posle izbora. Zahtev za nas nije ozbiljan i nisu bili iskreni“, rekao je on.

U nedostatku dogovora, prema Bisljimijevim rečima, Vlada sada priprema plan B oko registarskih tablica. Što se tiče energetike, on je pojasnio da su blizu postizanja dogovora, prema kojem će Kosovo proširiti svoja ovlašćenja na sever, u pogledu naplate i distribucije energije.

Ali vlada je kritikovana zbog nedostatka transparentnosti u procesu.

„U početku bismo želeli da imamo pisani izveštaj o ovim sastancima. Uverena sam da imate i druge teme za razgovor, a ne samo tri“, rekla je Arijana Musliu-Šoši (PDK). Takođe je pitala za Bisljimijevu grupu eksperata i stav Velike Britanije o dijalogu.

„Smatramo da teme koje treba da budu obuhvaćene sveobuhvatnim sporazumom treba podeliti na tri stuba. Razgovarajte o pitanjima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Imaćemo dodatne sastanke sa Britancima za tri ključne obaveze – članstvo u EK, integraciju u NATO i podnošenje zahteva za status kandidata“, rekao je Bisljimi. „Tema je bio i dijalog, da iskoristimo naredni period od 18 meseci za postizanje dogovora“.

Bisljimi je najavio da je na poslednjim sastancima u Briselu bilo reči i o pitanju nestalih lica, u izradi saopštenja-dokumenta za pojačavanje intenziteta. Prema njegovim rečima, Srbija je na poslednjem sastanku između stranaka pokušala da pokrene „pitanje interno raseljenih lica“, ali je kosovska strana to odbila.

O mogućnosti sastanaka na visokom nivou, Bisljimi je dodao da ne postoji datum kada bi se to moglo dogoditi.

Što se tiče krivca za zastoj u dijalogu, dopisnik Kohe iz Brisela Avgustin Paljokaj rekao je da je izaslanik dijaloga upro prstom u obe strane zbog izostanka rezultata.

„U EU stranke obično upiru prstom, govoreći da nedostatak volje na obe strane nije doveo do više rezultata. S druge strane, nedostatak ovih rezultata znači da nema sastanaka na visokom nivou. Kao što je poznato, visoki predstavnik Borelj je rekao da neće pozvati lidere u Brisel da se sastanu osim ako ne postoje jasni znakovi da su voljni da naprave konkretan napredak na takvom sastanku“, naveo je Paljokaj. Prema njegovim rečima, Asocijacija je to što koči postizanje pozitivnih rezultata u dijalogu.

„Nezvanično, EU je saopštila da je po pitanju energije i registarskih tablica više interesovanja za rešenje sa kosovske strane, dok je srpsku više za ‘status kvo’. Prema svemu sudeći, srpska strana ne želi da prihvati bilo kakav dogovor dok se ne razgovara o delu sporazuma koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština i čini se da to sada postaje glavna prepreka“, rekao je Paljokaj.

S druge strane, dijalog je bio tema razgovora na sastanku koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao sa ambasadorom SAD u Beogradu Krisom Hilom. Kako se navodi u saopštenju Predsedništva Srbije, dogovoreno je da svi napori budu usmereni na postizanje konkretnih rezultata iz ovog procesa.

U saopštenju se navodi da je Vučić tokom sastanka sa ambasadorom SAD istakao napore Srbije u cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu i da je Srbija inicijator nekoliko projekata koji najbolje povezuju zemlje Zapadnog Balkana.

„Takođe podržavamo inicijativu ‘Otvoreni Balkan’ i spremni smo da pomognemo da ova inicijativa bude brža”, rekao je ambasador Hil.

Inicijativu „Otvoreni Balkan” kao nastavak „Minišengena” pokrenuli su u Novom Sadu, u Srbiji, u oktobru 2019. godine, lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Kosovo je odbilo da se pridruži inicijativi.

Povezan tekst:

Bisljimi: Srpska strana je tražila još šest meseci za ugovor o tablicama