Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je tokom oktobra najmanje 159 verbalnih napada državnih zvaničnika i funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) na novinare i medije u Srbiji, što je 47 odsto više nego u septembru. Gotovo 40 odsto svih napada pripisano je Aleksandru Vučiću, tadašnjem lideru vladajuće političke opcije. Više od polovine zabeleženih slučajeva bilo je povezano sa vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, na kojima je pobedila Studentska lista.
Prema najnovijem, 15. izdanju monitoringa „Na meti moćnika“, koji je Slavko Ćuruvija fondacija dostavila redakcijama, oktobar je bio mesec sa najvećim brojem zabeleženih verbalnih napada na novinare i medije u drugoj polovini 2026. godine.
Fondacija navodi da su novinari i redakcije optuživani za širenje mržnje i podsticanje nasilja, učešće u navodnim specijalnim operacijama protiv države, kao i za delovanje u interesu stranih obaveštajnih službi.
Čak 58 odsto zabeleženih napada bilo je povezano sa događajima tokom izborne kampanje, samim izborima i njihovim ishodom.
Vučić prednjačio sa 63 napada
Prema podacima Fondacije, Aleksandar Vučić je tokom oktobra bio odgovoran za 63 verbalna napada na medije i novinare, odnosno gotovo 40 odsto ukupnog broja.
Njegove izjave praćene su do 25. oktobra, kada je priznao izborni poraz, budući da od tog trenutka više nije obavljao javnu funkciju.
Fondacija navodi da je Vučić u svojim nastupima ponavljao tvrdnje da su strane službe uložile milijarde evra u medije i nevladine organizacije kako bi srušile tadašnju vlast, pa i samu Srbiju.
Posebno su targetirane redakcije N1, Nove, Danasa i Radara, koje je predstavljao kao instrumente stranog uticaja.
Televizije N1 i Nova S nazivao je „aparatom za vođenje specijalnog rata protiv Srbije“, a njihove redakcije optuživao da predstavljaju produženu ruku stranih obaveštajnih službi.
Prema monitoringu, iza Vučića po broju verbalnih napada slede:
– Nebojša Bakarec – 38
– Ana Brnabić – 22
– Vladimir Đukanović – 10
– Siniša Mali – 9
– Miloš Vučević – 8
Fondacija je nastavila praćenje nastupa funkcionera SNS-a i nakon izbornog poraza te stranke, uz obrazloženje da nova vlast još nije formirana, dok predstavnici dosadašnje vlasti i dalje raspolažu institucionalnom moći.
N1 najčešće na meti
Od 137 slučajeva usmerenih na medije, 110, odnosno 80 odsto, odnosilo se na redakcije N1, Nova, Danas, Radar i Forbes.
Budući da su u pojedinim izjavama istovremeno napadane različite redakcije, broj njihovih pojedinačnih pominjanja bio je veći.
N1 je pomenut kao meta 92 puta, Nova 59, Danas 13, Radar 11, a Forbes dva puta.
Na meti su bili i istraživački mediji KRIK i BIRN, portali Raskrikavanje i Direktno, televizija Insajder, Radio-televizija Srbije i Radio Beograd, kao i novinarska i medijska udruženja UNS, NUNS, NDNV i ANEM.
Jedan od povoda za napade bila je odluka redakcije N1 da ne prihvati da Aleksandar Vučić predstavlja izbornu listu koja je nosila njegovo ime.
Fondacija je zabeležila najmanje 24 napada povezana sa tom odlukom.
Vučić ju je upoređivao sa nacističkim metodama, Ana Brnabić sa obeležavanjem Jevreja žutim trakama, dok je Miloš Vučević govorio o političkom reketiranju i cenzuri.
Nebojša Bakarec je zaposlene N1 nazivao nacistima, a funkcionerka SNS-a Vladanka Malović govorila je o medijskom fašizmu.
U medijima bliskim SNS-u objavljen je i snimak razgovora Malović, kao šefice stranačke službe za informisanje, sa direktorom vesti N1 Branislavom Šovljanskim. Prema tvrdnjama N1, razgovor je snimljen bez Šovljanskog znanja.
U poslednjih 48 sati pred izbore predstavnici tadašnje vlasti optuživali su N1 i Novu S da krše izbornu tišinu, dok je SNS na sam izborni dan odbio da akredituje novinare N1, Nove, Danasa i Radara za izveštavanje iz svog izbornog štaba.
Nakon pobede Studentske liste, funkcioneri SNS-a počeli su da kritičke redakcije nazivaju „režimskim medijima“, navodi Fondacija.
Napadi na pojedinačne novinare: Gruhonjić najčešća meta
Tokom oktobra Fondacija je evidentirala i 26 slučajeva direktnih verbalnih napada na pojedinačne novinare.
Polovina tih napada odnosila se na Dinka Gruhonjića, novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu.
Fondacija navodi da su ga predstavnici SNS-a optuživali za zalaganje za otcepljenje Vojvodine od Srbije, ali i za navodnu koordinatorsku ulogu u izboru kandidata i kreiranju programa Studentske liste.
Devet napada odnosilo se na novinare i voditelje N1 i Nove S – Đuru Svilara, Mladena Savatovića, Olju Bećković, Ratka Femića, Tanju Aleksić i Vojislava Stevanovića.
Među novinarima koji su bili na meti našli su se i Saša Dragojlo iz BIRN-a, Aleksandar Radić iz Nedeljnika i Ana Lalić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Slučaj Aleksandra Radića: Fondacija upozorava na institucionalno zastrašivanje
Kao poseban slučaj institucionalnog zastrašivanja, Fondacija izdvaja postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu prema vojnom analitičaru i novinaru Aleksandru Radiću.
Nakon što je RTS emitovao njegovu izjavu, tužilaštvo je najavilo policijsko ispitivanje okolnosti pod kojima je Radić komunicirao sa drugima radi davanja izjave.
Prema navodima tužilaštva koje prenosi Fondacija, za Radićem je raspisana poternica zbog sumnji u pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i odavanje tajnih podataka.
Slučaj je povezan sa njegovim ranijim javnim istupima o mogućoj upotrebi zvučnog oružja protiv demonstranata na protestu održanom 15. marta 2025. godine u Beogradu.
Kako Fondacija evidentira napade
Monitoring Slavko Ćuruvija fondacije obuhvatio je period od 1. do 31. oktobra 2026. godine.
Praćeni su javni nastupi državnih zvaničnika i funkcionera SNS-a, njihova gostovanja u medijima, objave na društvenim mrežama, skupštinska zasedanja, kao i izveštavanje pojedinih tabloida.
U metodologiji Fondacije verbalnim napadom smatra se svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja, dehumanizacije ili kriminalizacije kritičkog novinara ili medija.
Cilj monitoringa je, kako navodi Fondacija, utvrđivanje odgovornosti predstavnika vlasti za ugrožavanje bezbednosti novinara i stvaranje neprijateljske atmosfere u kojoj rade.
Fondacija je u septembru zabeležila 108 verbalnih napada, a u avgustu 107, što pokazuje značajan porast tokom oktobarske izborne kampanje.
Dosadašnja izdanja monitoringa dostupna su na zvaničnom sajtu Slavko Ćuruvija fondacije.
ANEM zabeležio 257 napada na novinare od početka godine do danas, VJT evidentiralo 111…
NUNS: Tri incidenta u jednom danu – hitno zaustaviti napade i ometanje novinara i…
Napadi na novinare postali sastavni deo kampanje SNS, ocenjuje ANEM
UNS traži da se pronađe i kazni osoba koja je pretila Mladenu Savatoviću, novinaru…
Napadi i ometanje novinara na skupu SNS-a u Užicu: UNS i ANEM traže reakciju…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
