BIRN: Vakcinacija u Srbiji – sporo i preko reda

Vakcina korona
FOTO: Tanjug/Jaroslav Pap

Srbija se nalazi među zemljama sa najmanje vakcinisanih u odnosu na broj stanovnika. Istovremeno, dok svoju dozu nije dobilo ni 2,5 odsto građana iz prve faze Operativnog plana imunizacije, u nju su upali oni koji prema tom planu nisu bili prioritet – poput tužilaca i članova Akademije nauka i umetnosti, piše BIRN.

Iako je među prvima u svetu dobila vakcine protiv kovida-19, Srbija se procentualno nalazi pri dnu svetske liste po broju vakcinisanih, pokazuju podaci agencije Blumberg. Slično pokazuje i zvaničan podatak koji je BIRN dobio od Instituta za javno zdravlje Batut.

Prema Blumbergovom podatku od 10. januara, u Srbiji je vakcinisano 9.300 građana, što je 0,13 odsto populacije, dok Institut Batut tvrdi da je do 14. januara popodne potrošeno nešto više od 17.000 doza, što je 0,24 posto populacije.

Procenat vakcinisanih svakako zavisi i od količine vakcina pristiglih u neku zemlju, ali i od organizovanosti i umeća država da te doze, što brže, nađu put do onih kojima su najpotrebnije.

Blumbergovi podaci pokazuju da je u Srbiji taj put bio dugačak, jer je do pomenutog 10. januara bilo potrošeno tek 9.300 doza od više od 45.000 pristiglih.

Podaci Batuta dostavljeni BIRN-u govore o znatnom porastu broja vakcinisanih u odnosu na prethodna dva dana (prošle nedelje, prim.red.) – do 12. januara u Srbiji je bilo vakcinisano 12.000 građana, a dva dana kasnije 5.000 više – ukupno 17.000.

Kojim je tempom tekla vakcinacija iz dana u dan tokom protekle tri nedelje, koliko ona traje u Srbiji i ko je sve vakcinisan, za sada, nije poznato, jer nadležne institucije te podatke još uvek ne objavljuju.

Prema podacima Blumberga (jer ih Svetska zdravstvena organizacija još uvek nema), ni na globalnom nivou rezultati vakcinacije nisu sjajni.

U svetu je do 13. januara vakcinu primilo tek nešto više od 35 miliona ljudi ili oko 0,44 odsto svetske populacije. Lošije rezultate od Srbije imaju Meksiko (0,07 procenata vakcinisanih u odnosu na ukupno stanovništvo), Holandija (0,22), Kostarika (0,19) i Kuvajt (0,05), dok je ubedljivo najbolji Izrael sa 22 procenta vakcinisanih.

Prema detaljima nacionalnog Operativnog plana za imunizaciju, prvom fazom vakcinacije u Srbiji trebalo bi da bude obuhvaćeno 720.600 ljudi, prvenstveno zdravstvenih radnika, pa najstarijih sugrađana. Apsolutni prioritet za vakcinaciju predstavlja 85.400 zaposlenih u kovid bolnicama i ambulantama.

Međutim, dok se medicinskim radnicima otkazuju već zakazane vakcinacije, jer vakcina nema dovoljno, u prvu fazu vakcinacije “upali” su i pojedini tužioci kao i članovi srpske Akademije nauka i umetnosti, koji se ne pominju u toj fazi Operativnog plana za imunizaciju.

Verica Jovanović, direktorka Instituta Batut, u pisanom odgovoru za BIRN kaže da će se u narednom periodu povećati količine vakcina, kao i broj vakcinisanih.

“Najviše vakcinisanih osoba u ovom momentu pripada licima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, a potom slede korisnici domova za stare i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite”, kaže Jovanovićeva.

Ona nije odgovorila na pitanje zbog čega je došlo do odstupanja od plana vakcinacije koju je definisao Batut, pa su umesto najugroženijih, vakcinisani pojedini nosioci tužilačkih funkcija, dok se istovremeno, prema saznanjima BIRN-a, od sledeće nedelje planira sprovođenje imunizacije u tužilaštvima.

Na osnovu koje odluke je, mimo zvaničnog plana imunizacije, započela vakcinacija u tužilaštvu, i to samo pojedinih tužilaca, BIRN je upitao Ministarstvo pravde i nekolicinu javnih tužilaštava, uključujući i Republičko javno tužilaštvo (RJT), ali ni sa jedne adrese nije dostavljen odgovor.

Informacije o dosadašnjem toku imunizacije novinari BIRN-a potražili su i od državnog sekretara Ministarstva zdravlja dr Mirsada Đerleka, ali on nije reagovao ni na pozive, ni na pitanja poslata pisanim putem.

Spor početak imunizacije u Srbiji

Imunizacija u Srbiji započela je 24. decembra 2020. godine. Prema izveštajima medija, u zemlju je do sada stiglo ukupno 45.300 vakcina od čega 42.900 Fajzerovih i 2.400 vakcine Sputnjik V, što je dovoljno za 22.650 građana, jer svaka osoba mora da primi dve doze.

BIRN je pokušao da dobije i zvaničan podatak o tačnom broju do sada pristiglih vakcina, ali taj podatak iz Batuta nije dostavljen.

Inače, do sada u Srbiji nije bilo ni zvaničnih podataka o tome koliko je osoba ukupno vakcinisano od početka imunizacije. Podatak o 17.000 vakcinisanih zaključno sa 14. januarom, iz Batuta dostavljen je BIRN-u kako bi uporedio Blumbergov podatak od 10. januara prema kojem je do tog trenutka potrošeno 9.300 doza.

Batutovi podaci, dakle, govore da se situacija naglo popravila, jer je za tri dana vakcinisano gotovo isto onoliko osoba koliko tokom prethodnih 17 dana vakcinacije.

Ko je, međutim, tačno te vakcine primio, odnosno koje kategorije stanovništva su dobile ovih 17.000 doza, koliko je među njima lekara, a koliko starih i onih koji se o njima staraju u domovima, da li među njima ima i onih koji nisu predviđeni aktuelnom fazom imunizacije, te kolikom je broju osoba u međuvremenu došlo vreme za revakcinu, nije poznato.

Iako su prema Operativnom planu imunizacije, Batut i Ministarstvo zdravlja u obavezi da javnost obaveštavaju o broju vakcinisanih i svim informacijama u vezi sa procesom imunizacije, to za sada ne čine.

Direktorka Instituta Batut Verica Jovanović u odgovoru na pitanje BIRN-a navodi da će sistem izveštavanja “uskoro biti uspostavljen” i da će raditi “prema dinimici koju Nacionalno telo za imunizaciju bude usvojilo”.

Ona dodaje i da je najviše osoba primilo Fajzerovu vakcinu, srazmerno količinama koje su pristigle, ali ne odgovara na deo pitanja o tome koliko osoba je vakcinisano iz svake pojedine kategorije predviđene planom instituta na čijem je čelu.

Podatke o obuhvatu imunizacije u svetu i u Srbiji još uvek nema ni Svetska zdravstvena organizacija. Kako je za BIRN rečeno u beogradskoj kancelariji te organizacije, podaci se još ne prikupljaju, jer se trenutno uspostavlja sistem za njihovo praćenje.

Napominju i da se nalazimo tek na početku procesa imunizacije i da je vremenski period od mesec dana suviše kratak za procenu sprovođenja vakcinacije.

“Vakcinacija u svetu započeta je u decembru, tako da mi govorimo o imunizaciji koja traje nešto više od mesec dana. U nekim državama vakcinacija se izvodi tek treću nedelju, a u preko 150 zemalja vakcinacija nije ni počela”.

Takođe se navodi i da je Srbija jedna od prvih zemalja u svetu koje su započele proces imunizacije protiv kovida 19.

“Mi smo u redovnom kontaktu sa nadležnim institucijama i pratimo proces imunizacije, pružamo podršku i smernice kako bi taj proces bio što uspešniji. Dostupni podaci pokazuju da se imunizacija sprovodi u kategorijama starijeg stanovništva i među zaposlenima u zdravstvenim ustanovama”.

Do vakcine preko reda

Iako se proces vakcinacije u Srbiji sporo odvija i uprkos tome što je od 720.600 građana koliko ih je obuhvaćeno prvom fazom Plana imunizacije, vakcinisano tek nešto više od dva odsto, Srbija je bez objašnjenja zašto, nezvanično i u tajnosti, ušla u drugu fazu vakcinisanja.

Tokom pretprošlog vikenda, naime, pojedini mediji objavili su da je Republičko javno tužilaštvo (RJT) organizovalo vakcinaciju pojedinih, odabranih javnih tužilaca. Kako BIRN saznaje, nakon inicijacije u vrhu tužilaštva, spiskovi za vakcinaciju su se proširili na čitava tužilaštva. I dok se pojedinim lekarima otkazuju već zakazane vakcinacije, kako je to u četvrtak gostujući na N1 rekao dr Rade Panić, tužioci su, kako BIRN saznaje, obavešteni da bi trebalo da budu vakcinisani sledeće sedmice.

Ovo preskakanje faza obavljeno je u tajnosti, a tako bi i ostalo da o tome nisu izvestili pojedini mediji. Oni su tokom proteklog vikenda objavili da su u organizaciji RJT navodno vakcinisani Republička javna tužiteljka, Apelacioni javni tužilac u Beogradu, javni tužilac Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu i njegova supruga koja je zamenica višeg javnog tužioca u Beogradu, kao i apelacioni javni tužilac u Kragujevcu.

Kako BIRN saznaje, tajna vakcinacija obavljena je one prve sedmice nove 2021, odmah posle novogodišnjih praznika.

Nakon što su tokom vikenda mediji objavili informaciju o pelcovanju odbranih tužilaca, prema informacijama BIRN-ovih izvora u tužilaštvu, poziv za prijavljivanje za vakcinaciju su tokom tog istog vikenda, počeli da dobijaju i ostali tužioci, zamenici javnih tužilaca, kao i zaposleni u administraciji. Izvori kažu da je akcija usledila kako bi se prikrili tragovi selektivnog vakcinisanja nekolicine tužilaca i kako bi se utišalo nezadovoljstvo unutar tužilačke organizacije nakon što je ova informacija dospela u javnost.

Budući da državna uprava, sudovi i tužilaštva nisu obuhvaćeni prvom fazom vakcinacije, BIRN je pokušao da sazna po kom kriterijumu i na osnovu koje odluke su javna tužilaštva, preko noći, obeležena kao rizična kategorija. Kako su umesto lekara iz crvene zone, starih, bolesnih i onih koji se o njima staraju u domovima, na red, u tajnosti, došli prvo pojedini, a zatim i svi tužioci.

Pitanja su još u subotu, 9. januara upućena Ministarstvu pravde, RJT-u, Prvom i Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, Apelacionom i Višem tužilaštvu u Beogradu, a dva dana kasnije i dr Mirsadu Đerleku koji je i šef nedavno osnovanog Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju, i niko od njih nije čak ni potvrdio prijem mejla, a većina nije odgovarala ni na telefonske pozive, piše BIRN.

Doduše, na sajt RJT-a je u ponedeljak, 11. januara postavljeno saopštenje u vezi sa vakcinacijom. Njime informacije nisu demantovane, ali su najoštrije osuđene.

„RJT najoštrije osuđuje pokušaje politizacije mera medicinske zaštite javnog tužilaštva u Republici Srbiji, koje očigledno predstavljaju nastavak političkog pritiska putem daljeg nastojanja da se značaj i uloga javnog tužilaštva u našoj zemlji relativizuje i umanji“, navedeno je u saopštenju u kom je prethodno rečeno da je tužilaštvo preduzelo korake radi obezbeđenja mogućnosti dobrovoljnog vakcinisanja zaposlenih u tužilaštvima, „imajući u vidu značaj javnog tužilaštva kao ključnog organa za krivično-pravnu zaštitu u našoj zemlji.“

I dok svoj red i dalje čekaju nastavnici, profesori i drugi zaposleni u prosveti, kao i mnoga druga zanimanja koja su svakodnevno izložena neposrednim kontaktima sa velikim brojem ljudi, iz medija smo, takođe, mogli čuti da je pre par dana u Urgentnom centru Srbije vakcinu primilo i 35 akademika Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i da je planirano da vakcinu primi još toliko akademika.

Kako je plan vakcinacije u Srbiji (čijom prvom fazom nisu predviđeni ni tužioci ni akademici) rađen po preporukama SZO, ovoj organizaciji u Beogradu BIRN je uputio pitanje i o tome kako vide nepoštovanje usvojenog plana vakcinacije i u kojim situacijama SZO preporučuje odstupanja od tog plana?

„Svaka država izrađuje svoju strategiju vakcinacije kojom definiše i prioritetne grupe. U toku sprovodjenja imunizacije države mogu menjati strategije i operativne planove u odnosu na okolnosti“.

Ovaj odgovor zvuči logično. Problem je, međutim, u tome što u Srbiji, bar zvanično strategija i plan nisu menjani, ili bar javnost o tome nije obaveštena. Ako se od njih i odstupilo, javnost nije upoznata zbog čega. I da li je sve ovo najava da će najsigurniji put do svoje doze za građane Srbije biti onaj preko veze.

Kako je u svetu, a kako kod komšija

Prema analizi Blumberga, najviši procenat građana vakcinu je primio u Izraelu – 22. Ujedinjeni Arapski Emirati su prema podacima od 13. januara bili na drugom mestu sa 12,97 procenata vakcinisanih. Sledi Bahrein sa 6,83, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 4,59, Amerika 3,28. Danska je vakcinisala nešto malo više od dva odsto, dok ostale zemlje imaju oko jedan ili ispod jedan odsto.

Rusija i Kina koje su razvile svoje vakcine, obavile su imunizaciju tek kod 1,02 odsto, odnosno 0,64 procenta stanovnika. Treba napomenuti da za razliku od većine drugih zemalja, podaci za ove dve države nisu ažurirani i datiraju od pre nekoliko dana – za Kinu su od 8. januara, a za Rusiju od 11.

Mnogo bolja od Kine nije ni Nemačka koja je do 13. januara, prema Blumbergu, vakcinisala svega 0,91 odsto stanovnika. Francuska je potrošila nešto više od 247.000 doza, što je bilo dovoljno za vakcinisanje 0,38 odsto stanovnika.

Hrvatska je, prema podacima od 11. januara, vakcinisala svega 0,66 odsto na 100 stanovnika. Slovenija je nešto bolja sa 1,18 odsto. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, čija porudžbina može da obezbedi vakcinu za pet odsto populacije, još uvek čekaju prve doze.

Zbog čega postoji velika razlika među zemljama u broju vakcinisanih i zašto je ukupan broj vakcinisanih na svetskom nivou prilično mali?

Deo odgovora može se naći u tekstu nedavno objavljenom na sajtu američkog istraživačkog centra Džons Hopkins.

Kao jedan od razloga sporog procesa vakcinisanja u Americi navodi se da je Fajzerova vakcina odobrena pre nekoliko nedelja, a Modernina tek pred Božić i da su se tokom praznika stvari odvijale usporeno. Pominje se i pritisak na zdravstveni sistem zbog i dalje velikog broja zaraženih i umrlih, ali ipak se konstatuje da je postignuto manje od očekivanog.

Navodi se i da je isporučena samo polovina predviđenih doza vakcine, a iskorišćeno tek 30 odsto.

Lanac snabdevanja je označen kao problem, a kao njegovo usko grlo ističe se manjak resursa potrebnih za davanje doza.

“Davanje injekcija kovid-19 razlikuje se od davanja injekcija gripa – morate osigurati fizičko distanciranje, imati dovoljno lične zaštitne opreme, a ljude treba posmatrati 15 minuta nakon vakcinacije”, navodi se u tekstu u kome se naglašava i da Fajzerova vakcina ima vrlo specifične zahteve za skladištenje i mora se odmrznuti i razblažiti pre primene.

“Vakcina Moderna je lakša za čuvanje, ali ipak zahteva hladnjaču. U ovom trenutku jednostavno nemamo dovoljno osoblja, prostora i vremena za bržu vakcinaciju”, navodi se u tekstu.

Zbog čega je Izrael u tako velikoj prednosti u odnosu na druge? Ta zemlja je, poput mnogih drugih, naručila milione vakcina i pre nego što su testirane i odobrene, a uspeli su da pristigle doze iskoriste najvećom brzinom.

Zaslugu za to snosi zdravstveni sistem koji od građana zahteva da se od rođenja pridruže jednoj od četiri organizacije za održavanje zdravstvenog sistema koje finansira država, a koje vode sveobuhvatnu digitalnu evidenciju.

Za razliku od američkih narudžbi koje mogu da pokriju više od 300 odsto populacije, vakcine koje je naručio Izrael mogu da pokriju više od 137 odsto populacije.

Eksperti konstatuju da uspeh može ležati i u činjenici da je Izrael manja zemlja, sa manjim brojem stanovnika – ima ih oko devet miliona. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da nijedna od zemalja sa približnim brojem stanovnika i količinom poručenih vakcina, nije ostvarila ni približan rezultat u dosadašnjem toku vakcinacije.

BIRN

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.