BIRN: Sećanja britanskog brigadira na trenutak mogućeg početka „trećeg svetskog rata“ na Kosovu

Trenutak mogućeg početka trećeg svetskog rata Ruski vojnici na aerodromu u Prištini tokom rata na Kosovu
FOTO: EPA/Vladimir Svarčević/STR

Sećanja britanskog brigadira na trenutak mogućeg početka „trećeg svetskog rata“ na Kosovu…

Penzionisani komandant padobranske brigade Adrijan Frir priseća se kako je proveo „čudna“ 24 sata sa ruskim snagama koje su u junu 1999. godine na kraju rata na Kosovu munjevito krenule ka aerodromu u Prištini, kao i „katastrofe“ koja je sprečena, piše BIRN.

Padobranci Pete vazdušno-desantne brigade brigadira Adrijana Frira su prema planu koji je bio u opticaju do 11. juna 1999. trebali da slete na aerodrom kod Prištine, međutim komandanti NATO-a su promenili mišljenje i poslali ih da obezbeđuju južni ulaz na Kosovo u Kačaničkoj klisuri.

Ko zna šta bi se desilo da nisu bili upućeni na ovo mesto. Naime, 250 ruskih vojnika su, neposredno pre ulaska 50.000 vojnika NATO snaga iz Severne Makedonije i Albanije, kopnenin putem iz Bosne i Hercegovine već bili na putu ka aerodromu.

Bio je to zloslutni početak raspoređivanja NATO snaga nakon 11-nedeljnih vazdušnih udara koji su imali za cilj da primoraju snage Slobodanom Miloševićem da se povuku sa Kosova.

Sa raspoređivanjem NATO vojnika istovremeno se trebalo odvijati i povlačenje jugoslovenskih i srpskih snaga. Međutim, ništa nije bilo garantovano.

„NATO snage su odlučile da, ako Vojska Jugoslavije želi da stvara poteškoće, Kačanička klisura može da je blokira“, priseća se Frir, 25 godina kasnije, u intervjuu za BIRN iz njegovog doma u Škotskoj.

Ali na Ruse nisu računali.

„Sve se dogodilo vrlo brzo. Bilo je vrlo malo zadržavanja u prolazu kroz Kačaničke klisure, a onda je od mene zatraženo da vrlo brzo stignem do aerodroma u Prištini”, prića Frir. „Situacija je bila izuzetno napeta”.

Priča o ruskom maršu na Prištinu i ono što je kasnije usledilo postala je stvar legende otkako se nekoliko meseci kasnije saznalo da je britanski general zadužen za snage NATO-a na Kosovu, Majkl Džekson, odbio naređenje vrhovnog komandanta NATO-a Amerikanca Veslija Klarka, da potisne Ruse.

„Neću da započnem Treći svetski rat umesto vas“, rekao je, prema pisanju Njuzvika (Newsweek), Džekson Klarku, što je u to vreme izazvalo veliku zabrinutost u vezi komandnog lanca Zapadnog vojnog saveza.

Uoči 25. godišnjice završetka rata na Kosovu i raspoređivanja NATO snaga, 71-godišnji Frir za BIRN priča o „čudna” 24 sata koje je proveo sa ruskim generalom Viktorom Zavarzinom i Džeksonovom uverenju da se tenzije mogu rešiti na „vojnički” način.

„Ruski kontingent je bio mali, ali su bili prilično dobro naoružani, i da je bilo oružanog rata moglo je vrlo lako da eskalira“, kaže on za BIRN.

Rusija i Srbija „ruku pod ruku“

Prema Frirovim rečima, NATO je znao da su Rusi na putu ka aerodromu. „Rusi su već vozili velikom brzinom“, rekao je on.

Zadatak da reše situaciju sa njima pao je na britanske snage i foklandskog veterana, Frira.

„Stigao sam tamo i došlo je do ćorsokaka“, kaže on. „Počeli smo razgovore sa ruskim generalom u nekakvoj vojnoj prikolici na prištinskom aerodromu. Bio je to veoma napet sastanak. Niko nije znao kako će to funkcionisati”.

Prema njegovim rečima, brzo je postalo jasno da nema govora o povlačenju Rusa „iz neke vrste diplomatskih razloga“.

„Zauzimanje dela terena smatralo se i taktičkom i operativnom korisnošću za ruske snage“, objašnjava on.

Zavarzin, koji je u to vreme bio vojni predstavnik Kremlja pri NATO-u, bio je „veoma jasan što se tiče svog cilja“, priča Frir. Generalovo prisustvo dalo je ruskoj operaciji značajnu težinu.

„Kao što je poznato, Rusija i Srbija su bili ruku pod ruku, više je da je Rusija došla pomoći Srbiji, ako mogu tako da se izrazim“.

Osvrćući se unazad, Frir napominje da je britanski stav o izbegavanju direktne konfrontacije sa ruskim snagama „apsolutno ispravan“.

„Na kraju krajeva, prevladao je zdrav razum. To bi bila samo katastrofa“, zaključuje on.

Džekson se vratio nazad u Severnu Makedoniju, a Frir je ostao na aerodromu.

„Jeo sam sa Rusima i moram reći da njihovi obroci nisu bili nešto posebno privlačni“, kaže on. „Bila je to zanimljiva posleratna noć”.

Rusi su ostali prisutni na aerodromu četiri godine. Povukli su se u julu 2003. Pet godina kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost koja je dobila podršku velikih zapadnih sila, ali ne i Rusije i Srbije.

Odjeci u Ukrajini

Frir se priseća da je, hodajući po Kosovu odmah nakon raspoređivanja, video „ogromno razaranje“, srušena sela i mrtve civile.

„Nedaleko od Prištine, u jednom selu smo videli da su ubili oko 50 meštana svih uzrasta“, rekao je on, aludirajući na srpske snage.

Frir dodaje da čak i kada su kosovski Albanci cvećem i osmehom pozdravljali konvoje NATO-a koji su napredovali, raspoređivanje nije išlo bez operativnih izazova kojih je bilo dosta i „grešaka u planiranju“, jer je nastojao da obezbedi tampon zonu između napredovanja NATO trupa i povlačenja jugoslovenskih i srpskih snaga.

Bez obzira na sporadične incidente u kojima su učestvovali pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Frir ističe da je NATO „osigurao da povlačenje srpskih snaga ne bude ometano od strane OVK“.

„OVK je prepoznala da među njima ima odmetnutih elemenata, tvrdolinijaša koji su smatrali da imaju šta da dokažu. Ali ako vam je porodica ubijena, nećete biti predisponirani da budete blagonakloni“.

Četvrt veka kasnije, usred novog rata u Evropi, Frir naglašava da su on i njegovi vojnici raspoređeni na Kosovu osećali da „učestvuju u nečemu svrsishodnom, nečemu što ima pravi značaj“.

„Očigledno je bilo nekog užasnog etničkog čišćenja i ljudi su bili traumatizovani“, kaže on za BIRN, dodajući da postoje paralele sa Ukrajinom nakon invazije Rusije u februaru 2022.

„Nema sumnje. Podržali smo humanitarnu operaciju nakon zločina“, navodi Frir. „To je očigledno slično onome što se sada dešava u Ukrajini gde je civilno stanovništvo uveliko na prvoj liniji fronta i strada“.

Na pitanje da li se zalaže za direktniju intervenciju Zapada u ratu u Ukrajini, Frir naglašava da bi bilo „nezahvalno“ od njega da pokuša da pretpostavi buduće korake NATO-a u vezi sa sukobom.

„Međutim“, kaže on, „nema apsolutno nikakve sumnje (da) bez potpune podrške NATO-a, posebno u obučavanju ukrajinskih vojnika i obezbeđenju naoružanja i materijala, Ukrajina ne bi bila u stanju da vodi svoje trenutne operacije“.

„NATO će, siguran sam, kontinuirano pratiti situaciju kako bi bio u poziciji da da procenu vladama članicama šta treba da se uradi da bi se postigao uspešan ishod u nizu datih scenarija“, zaključuje on.


Pročitajte još:

Četvrt veka od donošenja Rezolucije UN 1244 i prestanka NATO bombardovanja, suprotstavljeni narativi


 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.