BIRN: Albanci na Kosovu ogorčeni zbog novih optužbi protiv bivših lidera OVK

Kosovski predsednik Hašim Tači
Foto: Kosovsko predsedništvo

U selu u kojem tužioci tvrde da su borci OVK tokom rata mučili zatvorenike, meštani izražavaju nezadovoljstvo zbog novih optužbi protiv bivših komandanata koji se nalaze u Hagu.

Enver Hodžaj zaustavlja svoj traktor blizu mesta gde je pre 24 godine, tokom rata, bila stacionirana jedinica OVK.

On se zatim u bašti kafića u selu Budakovo u opštini Suva Reka pridružuje nekim svojim bivšim saborcima.

Ovo selo je jedno od tri navodnih zatočeničkih centara OVK u kojima su, kako se tvrdi, počinjeni zločini, za koje su navodno komandnu odgovornost imale osobe koje će nakon rata postati visoke političke ličnosti Kosova.

Ovi zločini su nedavno dodani postojećoj optužnici koja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tereti četvoricu visokoprofilisanih ratnih lidera OVK – bivšeg političkog direktora OVK i bivšeg kosovskog predsednika, Hašima Tačija, zatim Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.

U dopunjenoj optužnici se navodi da je od 4. jula 1998. do 29. aprila 1999. godine dvanaest kosovskih Albanaca zatočeno i mučeno u zatočeničkim centrima OVK u selima Budakovo i Semetište.

„Zatvorenici su udarani po celom telu. Oni su, uključujući i najmanje jednog pristalicu LDK (Demokratskog saveza Kosova), ispitivani i optuženi za udruživanje, saradnju ili pomaganje Srbima i srpskim vlastima”, dodaje se u optužnici.

U njoj se takođe navodi da su krajem juna i jula 1999. najmanje tri osobe srpske nacionalnosti pritvorene u bivšem internatu i studentskom domu u Gnjilanu gde su teško premlaćivani i psihički zlostavljani.

Međutim, bivši pripadnici OVK, poput Hodžaja i njegovih nekadašnjih saboraca, ogorčeni su optužnicom i tvrde da su optužbe koje je podnelo Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) u Hagu, lažne.

Hodžaj, koji je nezaposlen od 2009. godine kada je rasformiran Kosovski zaštitni korpus (formiran nakon demilitarizacije OVK 1999.) čiji je pripadnik bio, ističe da su identitet navodnih žrtava i detalji incidenta u Budakovu potpuno netačni.

„U julu 1998. godine trojica pripadnika OVK zaustavila su četvoricu teško naoružanih Srba u selu Mulane, razoružali ih i oslobodili. Niko ih nije pritvorio”, kaže on za BIRN.

„Isti pripadnici OVK su mesecima kasnije zarobljeni od strane srpskih snaga i svaki od njih je osuđen na po 13 godina zatvora. Oni su bili jedni od više od 2.000 zatvorenika koji su poslati u Srbiju”, dodaje on.

Hodžaj objašnjava da su trojica pripadnika OVK pušteni na slobodu 2000. godine nakon što je jugoslovenska skupština usvojila amnestiju za zatvorenike, kosovske Albance.

„Imaju svoju sudsku presudu (iz Srbije) u kojoj je sve jasno. Radi se samo o zaustavljanju i maltretiranju (četvorice naoružanih Srba), ali ne i nekakvom pritvoru”, naglašava on.

Prvi čovek Budakova, Džemail Kokolari, takođe bivši pripadnik OVK, smatra da nikada neće biti dokazano da je u selu postojao pritvornki centar.

„Veoma sam ogorčen (zbog optužnice). Celo selo je ogorčeno zbog ovoga”, dodaje Kokolari za BIRN.

FOTO: BIRN
Osumnjičeni su se izjasnili da „nisu krivi“

Prema dopunama optužnice protiv Tačija i ostalih, u sedištu OVK u Gnjilanu, koje je navedeno kao jedno od mesta zatočenja, pritvorena su i maltretirana najmanje trojica Srba.

„Prvi pritvorenik je vređan i ispitivan o drugima, te optužen za zločine nad kosovskim Albancima. Jedan od njih pronađen je mrtav u junu 2000. godine, dok su posmrtni ostaci ostalih pronađeni 2002. godine”, navodi se u dopunjenoj optužnici.

U njoj se kaže i da incidenti daju „dodatne primere ličnog učešća optuženih u zastrašivanju, ispitivanju, maltretiranju i zatvaranju protivnika (OVK)“.

Jedan od nastavnika u školi koja se nalazi u blizini đačkog doma u Gjilanu kaže da je čuo da su neposredno posle rata uniformisani ljudi čuvali zgradu. To je ono što sam čuo. Ali lično nikada nisam video nijednog”, kaže on za BIRN, uz molbu da ostane anoniman.

Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi su najistaknutija lica osumnjičena od strane STK i svi su se izjasnili da nisu krivi kako po prvim optužnicama, tako i u odnosu na dopunjene.

Optužbe protiv njih sada uključuju više tačaka za zločine protiv čovečnosti kao progon, zatvaranje, mučenje, ubistvo, prisilni nestanak lica i druga nehumana dela, te nekoliko tačaka za ratne zločine kao protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

U optužnici stoji da su zločine počinili pripadnici OVK najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. godine na više lokacija širom Kosova, kao i u severnoj Albaniji.

Navodi se i da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili deo rasprostranjenog i sistematskog napada na ljude za koje je postojala sumnja da su protivnici OVK.

Osim tri lokacije za pritvor navedene u dopunjenoj optužnici, još su 22 pritvorska objekta spomenuta, u kojima su, prema tužiocima, navodno držani, zlostavljani i mučeni zarobljenici OVK.

Dodate optužbe terete Tačija i druge bivše visoke pripadnike OVK da su odgovorni za skoro 100 ubistava počinjena tokom njihove borbe protiv vojske, policije i paravojnih snaga Slobodana Miloševića 1998-99.

FOTO: BIRN
Nada za porodice nestalih osoba

Čak i pre dopunjene optužnice, kosovski Albanci nisu bili naklonjeni Specijalnom sudu, koga smatraju uvredom rata koji je vodila OVK.

Ipak, iako veterani OVK osuđuju dopunu optužnica, neke porodice čiji su članovi nestali u ratu, ovo su pozdravili.

Sin kosovskog Albanca koji je nestao u julu 1998. smatra da bi ovo moglo biti znak da je još uvek moguće dobiti informaciju o tome šta se dogodilo.

„Ako i drugi ljudi budu optuženi, to će doneti malo nade oko sudbine mog oca”, rekao je on za BIRN pod uslovom da ostane anoniman.

Dopuna optužnica takođe ukazuje na mogućnost njihovog dodatnog proširenja, smatraju stručnjaci koji prate suđenja za ratne zločine.

Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog pravnog instituta sa sedištem u Prištini, kaže da je Tužilaštvo trebalo da pravilno iznese optužbe kada je optužnica prvi put podignuta u oktobru 2020.

„Specijalizovani tužilac je nasledio dosije koji je prethodno istraživala Istražna radna grupa (Evropske unije), koja je osnovana pre deset godina, uključujući i nove dokaze do kojih se kasnije došlo”, ističe Miftaraj za BIRN.

„Tužilaštvo je bilo suočeno sa obimnim nasleđenim dosijeom, ali to ne opravdava prerano i nepotpuno podizanje optužnice, što je vodilo ka tome da ih Tužilaštvo dopuni nakon godinu i po dana”, naglašava on.

Prema Pravilniku Specijalizovanih veća Kosova (SVK), Tužilaštvo može da izmeni optužnicu pre ili nakon što je sud potvrdi, po ovlašćenju pretpretresnog sudije ili po ovlašćenju sudskog veća nakon početka suđenja.

„Do okončanja prvostepenog sudskog postupka, optužnica može biti izmenjena”, objašnjava Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo, organizacije koja godinama dokumentuje zločine počinjene tokom rata.

On, ipak, naglašava da dopune „ne menjaju ništa u odnosu na prvobitne optužnice“ jer se Tužilaštvo drži svojih glavnih navoda – da su četvorica osumnjičenih bili deo udruženog zločinačkog poduhvata i da su imali komandnu odgovornost za zločine koje su počinili neposredni izvršioci.

Datum početka suđenja još nije utvrđen.

BalkanInsight

O svim postupcima koji se vode u Hagu protiv bivših pripadnika OVK čitajte na našoj tematskoj stranici: Specijalni sud za Kosovo

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.