Bez Srba među 100 novih notara na Kosovu, civilni sektor i zamenik ombudsmana osuđuju i traže revidiranje odluke
Kosovska ministarka pravde potpisala je tokom protekla dva dana ukupno 100 rešenja o imenovanju novih javnih beležnika na Kosovu. Njihova rešenja objavljena su na sajtu ministarstva pravde, a spisak primljenih notara objavio je i kosovski institut za obuku. Na tom spisku nema srpskih imena, iako su, kako je danas naveo zamenik ombudsmana – i oni učestvovali na konkursu i ispite položili. Ukupno ih je pet, kažu iz srpskog civilnog sektora na Kosovu, a i oni kao i Sentić traže da se odluka revidira.
„U našoj zemlji je dodato 100 novih notara, u kom slučaju sam danas potpisala rešenja za njihovo imenovanje“, saopštila je još pre četiri dana Aljbuljena Hadžiju, kosovska ministarka pravde.
Najavila je da će oni biti objavljeni početkom ove nedelje na sajtu Ministarstvu pravde.
Samo je šest onih čije je imenovanje odbijeno, poručila je tada Hadžiju, i to zbog, tvrdi, neispunjenih uslova.
Pohvalila se da je ovaj proces notarskog ispita bio „najtransparentniji i najprofesionalniji“ do sada, te da je ova institucija konačno i odgovorila na potrebe građana.
Inače reč je o konkursu iz aprila ove godine, koji je trajao dve nedelje, za 100 slobodnih pozicija za javne beležnike na celom Kosovu. Prijave su se podnosile do 17. aprila.
Šta je od dokumenata bilo potrebno za konkurisanje, kao dokazi koji pokazuju da kandidat ispunjava zakonske uslove: Uverenje o državljanstvu, uverenje od Suda da nije lišen poslovne sposobnosti, izjava pod zakletvom podnosioca zahteva/prijave o ličnom i profesionalnom integritetu, koja se mora dostaviti overena od strane notara, zatim diploma Pravnog fakulteta po četvorogodišnjem programu ili master studijama, čiju kopiju treba dostaviti overenu od strane notara, a u slučaju da je kandidat završio fakultet u drugoj zemlji, kandidat mora poneti nostrifikovanu diplomu i odluku Ministarstva prosvete, nauke, tehnologije i inovacija Kosova, koje se moraju dostaviti overene od strane notara. Potreban je bio dokaz radnog iskustva u pravnoj oblasti nakon diplomiranja u skladu sa članom 4 stav 1 Zakona br. 06/L-010 o javnom beležništvu, koji se mora dostaviti u originalu ili u noratizovanoj kopiji, zatim uverenje o položenom javno beležničkom ispitu, izdato od strane ministra pravde, koje je bilo potrebno dostaviti u kopiji overenoj od strane notara. Tražen je bio i dokaz da kandidat nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo, koji se dostavlja u originalu ili u kopiji i stanje na bankovnom računu za poslednjih šest meseci ili drugi dokaz da je kandidat finansijski sposoban da osnuje javno beležničku (notarsku) kancelariju, odnosno da obezbedi odgovarajuće prostorije i neophodnu opremu za obavljanje notarske funkcije.
Na spisku primljenih nema Srba
Kosovsko ministarstvo pravde u ponedeljak je i izašlo sa podacima o primljenim kandidatima, sada novim notarima na Kosovu.
Objavljeno je rešenje za svakog od njih, od 15. jula, i sa potpisom ministarke pravde, Aljbuljene Hadžiju.
Spisak ovih istih kandidata potom je objavio i kosovski institut za obuku.
Među 100 primljenih kandidata, prema ovim podacima, nema imena nijednog pripadnika srpske zajednice na Kosovu, iako ima onih koji su primljeni u ili iz opština u kojima većinu čine Srbi, uključujući i sa severa.
Sentić: Veoma zabrinjavajuće, bilo je mnogo kvalifikovanih kandidata koji su položili notarski ispit
„Potpuno je neprihvatljivo da među 100 imenovanih notara nema ni jednog Srbina. Bilo je mnogo kvalifikovanih kandidata koji su položili notarski ispit i učestvovali u konkursu za imenovanje u opštinama sa srpskom većinom“, poručio je zamenik kosovskog ombudsmana, Srđana Sentića.
Osim što je poruka koju kosovska vlada ovime šalje srpskoj zajednici, istakao je, veoma zabrinjavajuća, potpuno se zanemarila i sama potreba za notarima među istom zajednicom:
„Čak i da su svi srpski kandidati bili imenovani, i dalje bi postojala potreba za još notara iz srpske zajednice“.
Ovakva odluka, ukazao je, produbljuje nepoverenje prema institucijama, koje su:
„Deklarativno otvorene za srpsku i ostale zajednice“.
Posebno je ukazao da ovo dolazi u svetlu formiranja Komisije za integraciju nevećinskih zajednica, za šta je odluka doneta na sednici kosovske vlade pre samo sedam dana.
Sentić traži da se odluka revidira i to, istakao je, po hitnom postupku.
Arsenijević: Odluka diskriminatorna
Na to da ovakva odluka dolazi u jeku formiranja spomenute Komisije, koja bi trebalo da radi na jačanju integracije nevećinskih zajednica, posebno je ukazao i lider Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, koji je prvi alarmirao javnost spiskom primljenih notara.
„Gospodin Kurti počeo da sprovodi strategiju svoje vlade o integraciji manjina, koju je najavio prošle nedelje. Danas objavljeni rezultati za sertifikaciju novih notara od strane kosovskog ministarstva pravde. Zamislite, nijedan Srbin na spisku od 101 izabranog notara. Čak ni u srpskim sredinama, iako je bilo srpskih kandidata“, naveo je Arsenijević na mreži X.
Podsetili su na član 61 iz kosovskog ustava:
„Član 61 – Zastupljenost pri Zapošljavanju u Javnim Institucijama: Zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na pravičnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima i javnim preduzećima na svim nivoima, posebno u policijskoj službi u oblastima gde živi data zajednica, uz poštovanje pravila u pogledu sposobnosti i integriteta koja se primenjuju za javnu administraciju.“
Srpska demokratija pozvala je srpske kandidate da podnesu žalbe na ovu, istakli su, diskriminatornu odluku.
Civilni sektor: Petorica iz srpske zajednice konkurisali, zabrinjavajuće što niko od njih nije imenovan
„Izražavamo ozbiljnu zabrinutost i protest povodom odluke ministarke pravde Kosova o imenovanju notara, koja među 100 imenovanih notara nije uključila nijednog notara iz redova srpske zajednice“, poručilo je ukupno osam srpskih Nevladinih organizacija na Kosovu.
Na Kosovu trenutno, raspolažu podacima, ima desetoro srpskih pravnika koji su položili notarski ispit na Kosovu.
Njih petorica, preciziraju, konkurisali su za mesta notara u više opština na Kosovu i ni jedan nije imenovan.
„Krajnje je zabrinjavajuće da niko od njih nije imenovan na mesto notara ni u jednoj opštini na Kosovu. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da nije imenovan kandidat iz srpske zajednice koji je konkurisao za pozicije u dvema opštinama na severu Kosova, iako ispunjava sve uslove i ima zavidno pravničko iskustvo“.
Takođe, ističu dalje iz srpskog civilnog sektora, neobjašnjivo je da pored nekoliko kandidata iz srpske zajednice koji, posebno ukazuju, imaju bogato pravničko iskustvo, na mesto notara u Gračanici, koja je opština sa srpskom većinom, nije imenovan niko od njih nego kandidat iz albanske zajednice.
Slična je situacija, kažu, i u drugim opštinama koje su obuhvaćene konkursom.
Svojom reakcijom ne žele da ospore kvalifikacije kandidata iz albanske zajednice, već:
„Ističemo posledice koje mogu nastati isključenjem kandidata iz srpske zajednice u navedenoj odluci i lošu poruku koja ona šalje srpskoj zajednici na Kosovu“.
Upozorili su da će ovo, smatraju, dovesti do novih problema u smislu osiguranja prava pripadnika nevećinskih zajednica na Kosovu, najpre zbog jezika.
„Imajući u vidu da iz ličnog iskustva znamo da notari Albanci pružaju usluge na albanskom jeziku čak i u slučajevima kada su stranke isključivo Srbi. Iako im to omogućava Zakon o notarima (član 32.1), ovakvom praksom se ograničava pravo Srbima na Kosovu da usluge dobijaju na srpskom jeziku, koji je po Ustavu Kosova službeni jezik na Kosovu (član 5.1 Ustava Kosova)“.
Šalje se poruka da Srbi nisu dobrodošli u institucijama
„Navedena odluka se, nažalost, može tumačiti kao poruka da Srbi i pripadnici drugih nevećinskih zajednica nisu dobrodošli u institucijama i slobodnim profesijama na Kosovu, pa čak ni oni koji su u postojećim okolnostima, iskazali želju da kroz iste pružaju usluge svim zajednicama na Kosovu“, posebno ističu iz srpskog civilnog sektora.
I oni su pozvali kosovsku ministarku pravde da njihov zahtev za revidiranje odluke o imenovanju notara u opštinama sa srpskom većinom – razmotri.
Osim toga, pozvali su i sve međunarodne misije i diplomatska predstavništva na Kosovu, kao i organizacije civilnog društva iz većinske zajednice na Kosovu – da reaguju u cilju:
„Sprečavanja dalje eskalacije tenzija i rasta nepoverenja nevećinskih zajednica prema kosovskim institucijama i Vladi Kosova. Očekujemo od svih aktera da postupaju u dobroj veri i dokažu proklamovanu posvećenost stvaranju i održanju multietničkog društva na Kosovu“.
Potpisnici ovog zahteva su: Centar za zastupanje demokratske kulture ACDC, Nova društvena inicijativa NSI, NVO Aktiv, Komunikacije za razvoj društva CSD, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj – InTER, Omladinska Parteška Aktivnost – OPA, Udruženje poslovnih žena „Avenija“ i NVO Santa Maria.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
