Berbok: Nakon izbora u Srbiji, Nemačka očekuje normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

Nemačka je najveći investitor i donator u Srbiji. Nemačka je priznala nezavisnost Kosova, a od Beograda i Prištine se očekuje da posle izbora u Srbiji 3. aprila, postignu sporazum o normalizaciji odnosa. Uz to da Nemačka i Srbija podržavaju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Ukrajine, ovo su ključne poruke sa zajedničke konferencije za medije ministarke spoljnih poslova Nemačke, Analene Berbok i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ipak, veći deo svog izlaganja u Beogradu, za razliku od Prištine, Berbok je posvetila upravo ratu u Ukrajini – stradanju ukrajinskog naroda sa jedne i personalizaciji krivice kroz kritiku Vladimira Putina sa druge strane. 

Kako je i najavljeno, nemačka ministarka je nakon Sarajeva i Prištine, u pratnji novog izaslanika za Zapadni Balkan, Manuela Saracina, nešto posle podneva doputovala i u Beograd.

Upravo će on biti „njene oči i uši“ ubuduće kada je u pitanju Zapadni Balkan, s obzirom na to da će Nemačka, najavljuje Berbo u svakoj od prestonica, igrati aktivniju ulogu u regionu.

Berbok se odmah u zgradi Predsedništva sastala sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Sastanku su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Nakon ovog sastanka, Vučić i Berbok održali su i konferenciju za medije, na kojoj su govorili o evropskom putu Srbije, ekonomskoj saradnji, ratu u Ukrajini, kao i o podršci Nemačke o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.

Vučić je u uvodnom obraćanju naglasio da je Nemačka država odakle dolazi najviše investitora i donatora u Srbiju.

Nemačka je najveći investitor i za Kosovo, takođe je poručeno sinoć u Prištini tokom zajedničke konferencije koju je Berbok imala sa Kurtijem. Ona je jutros na Severu Kosova otvorila i vetropark, što je najveća pojedinačna međunarodna investicija na Kosovu.

Takođe, kao i u Beogradu i u Prištini je istaknuta ključna poruka Nemačke za reformu vladavine prava.

“Berbok je rekla da su, osim ekonomskih veza, u svakom pogledu važna i vladavina prava i to je bila važna tačka našeg susreta. Govorili smo o zelenoj agendi i pristupu problema klimatskih promena“, kazao je Vučić.

Druga tema sastanka bilo je stanje u regionu uz ključnu poruku – očuvanje mira i stabilnosti. Sagovornici su govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta BiH i položaja Republike Srpske unutar nje.

Kada je u pitanju Kosovo, složili su se da problemi Beograda i Prištine treba da se rešavaju dijalogom, uprkos tome što je Nemačka priznala kosovsku nezavisnost, čime je jasno, kako Vučić podseća, da po tom pitanju Srbija i Nemačka imaju različite stavove.

Srpski predsednik je naglasio da je Srbija ta koja je upravo dijalogu i posvećena.

„Srbija se uvek odaziva i posvećena je dijalogu u Briselu. I ne samo to, Srbija na najbolji način doprinosi njegovom napretku, kada volja postoji na svim stranama“, kazao je Vučić.

Otkrio je i da kada je u pitanju stanje u Ukrajini, imaju nešto drugačije stavove.

„Zahvalan sam Analeni Berbok što je saslušala naš stav po tom pitanju. Nemačka je naš ključni partner. Nažalost, po određenim pitanjima imamo drugačije stavove. S najvećim poštovanjem mogu da kažem da odlično razumem nemačku poziciju”, rekao je on.

Istakavši da je razgovor sa Vučićem bio veoma otvoren, iskren i u duhu poverenja, Berbok je dodala da Srbija korača sa velikim ambicijama ka EU i potvrdila da veliki broj nemačkih firmi ulaže u Srbiju.

Svoje izlaganje potom je nastavila o situaciji u Ukrajini, istakavši da su i Srbija i Nemačka jednako pogođene, a zbog bliskih veza sa Rusijom.

“U Evropi vlada rat, to nisu Nemačka i Srbija izabrali. Putin je sam izabrao besprimernu kampanju razaranja, dok smo se mi i drugi odlučili za saradnju. U našem okruženju se bombarduju porodilišta, vlada glad, preko dva miliona ljudi, žena i deca su u bekstvu. Mi to u celoj Evropi doživljavamo. Za nas je važno da je vaša zemlja spremna da primi izbeglice u Ukrajini. Ko deli vrednosti EU ne može stajati po strani po pitanju ove situacije. Naše zemlje su pogođene na poseban način ovom situacijom, jer imamo bliske, društvene, kulturne i porodične veze sa Rusijom. Važno je imati jasan stav, a ne okretati glavu“, naglasila je ona.

Berbok je dodala da naročito ljudi na Balkanu znaju šta rat znači za stanovništvo i koliko je dragocen mir.  „Stoga se moramo suprotstaviti nasilnim promenama granica u Evropi“, rekla je ona.

Nadovezala se i na dijalog koji Beograd i Priština vode u Briselu i naglasila da je potreban vidljiv napredak posle srpskih predsedničkih izbora u kom će Nemačka doprinositi.

„Potreban nam je vidljiv napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Nemačka želi da doprinosi tome da se posle izbora nađu vlade Srbije i Kosova i da preduzmu potrebne korake kako bi se postigao sveobuhvatni sporazum“, istakla je.

Vučić: Kakve veze mi imamo sa ratom u Ukrajini?

Na pitanje nemačkog medija da li je danas od Vučića dobila neki signal da se u većoj meri „distancirao od Putina“, što bi se pozitivno odrazilo na pregovore Srbije na putu ka EU, Berbok je kazala da je Vučić sam govorio o tome da je Srbija našla zajednički jezik sa drugim zemljama regiona o “napadačkom ratu ruskog predsednika”.

“To su uradile naše dve zemlje. U našem razgovoru smo pričali o velikom broju drugih tema, ali neću govoriti o detaljima našeg razgovora”, rekla je ona.

Vučić je novinaru odgovorio da ne zna oko čega bi Srbija morala da se distancira i upitao kakve veze Srbija ima sa ratom u Ukrajini.

„Ne znam od čega mi da se distanciramo, kakve veze imamo sa sukobom u Ukrajini? Šta je to Srbija uradila pogrešno. Srbija ne govori o ličnostima, kod nas nema ljubavi i mržnje, već međunarodnog prava. Baš onako kako je Ukrajina poštovala teritorijalni intergritet Srbije, tako i Srbija poštuje njen. Zato smo glasali u UN, ne zato što nekoga volimo ili ne, već zato što poštujemo međunarodno pravo. Što se tiče sankcija, mogli bismo i o tome da govorimo – ko ih uvodi i ko ih ne uvodi. Srbija je podržala ono što je EU podržala u Generalnoj skupštini UN i nastaviće da se ponaša odgovorno u skladu sa normama međunarodnog javnog prava. Što se tiče ličnih kontakata, od napada na Ukrajinu, nisam imao nijedan kontakt sa ruskim zvaničnicima, tako da ne znam od čega bi se distancirao i šta bih radio. Mi sa ovim nemamo nikakve veze i imamo vrlo jasan stav“, naveo je on.