Beograd i Priština bez podsticaja za dijalog, odnosi će se samo dalje urušavati

Nesprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština dalo je Vučiću, koji je bio na ivici priznanja 2013, prostora da predstavi Kosovo kao nepouzdanu stranu u dijalogu i traži dodatne ustupke, rekla je na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu novinarka portala KoSSev, Milica Andrić Rakić. Navodi da je zato blokiranje ZSO najveća greška kosovskih vlasti koja je dala za pravo Vučiću da obustavi proces integracije Srba koji je otpočeo i preokrenula narativ Srbija ne priznaje realnost na terenu, u Kosovo ne priznaje realnost na terenu i odnose snaga pregovarača.

Andrić Rakić: Dijalog iznova ide ka neuspehu

U fazi pred moguće pokretanje nove runde dijaloga pojavilo se više glasova koji su sada glasniji u vezi sa tim šta traže od tog procesa, ali, nažalost, zahtevi koje te strane stavljaju pred pregovarače su često međusobno isključivi.

„Biće dovoljno teško za Vučića i najverovatnije Kurtija da ostvare unutrašnji politički konsenzus o tome šta treba da se radi sa dijalogom i kako ovaj sporazum treba da izgleda, a uz to moraju da se suoče i sa zahtevima spoljnih faktora. Na primer, Kurti će biti razvučen na dve strane. Jedna je pozicija Nemačke koja je vrlo eksplicitna oko toga šta ne žele da vide u sporazumu, to je promena granica, a istovremeno su neprecizni oko toga kako dve strane treba da dođu do sporazuma, znaju samo šta je to što ne žele da vide od dijaloga. Druga pozicija je pozicija Amerikanaca, koji su vrlo eksplicitni oko toga šta žele, a žele međusobno priznanje, ali su fleksibilniji oko toga kako da dve strane dođu do priznanja. I onda imamo i Vučića koji će pored Nemaca i Amerikanaca, imati i zahtev Rusije koja mu poručuje da treba da se drži Rezolucije 1244“.

Ovakve „instrukcije“ pregovaračima pokazuju malo vere u njih i „tretiraju ih kao decu“ i verovatno će dovesti do urušavanja dijaloga, smatra Andrić Rakić i postavlja pitanje zašto se insistira na dijalogu ako postoji bojazan, u prvom redu Nemačke, da bi pregovarači mogli da dođu do rešenja koje će destabilizovati region.

Nesigurnost očekuje i unutar samog Kosova gde će na vlast najverovatnije stupiti Samoopredeljenje, stranka bez iskustva u upravljanju i sa liderom koji je za mnoge problematičan.

„Ono što se na Kosovu dešava sada, dosta liči na situaciju u Srbiji 2012. i vidim dosta tendencija kod Kurtija koje ukazuju na to da bi on mogao postati novi Vučić. Postoji prikrivena autokratska crta kod njega“, navela je.

Očekuje da će se Kurti iznenaditi kada preuzme poziciju na vlasti i iznela sumnju da Kurti nije u dovoljnoj meri upoznat ni sa odgovornošću upravljanja, ali ni se finesama kosovskog administrativnog sistema, posebno onog dela koji se odnosi na prava manjina.

„Već dan nakon izbora najavio je svoju nameru da zaobiđe ustavom zagarantovana prava srpske zajednice, a sklona sam da verujem da to nije nužno uradio namerno, već da zaista nije pročitao taj deo ustava i da nije znao da bi to bilo kršenje prava Srba“, navodi Andrić Rakić.

Kurti će, ukoliko ipak nastavi sa sličnim izjavama, prouzrokovati upravo ono što ne želi – porast podrške Srpskoj listi koja će biti rezultat straha od Kurtija, tvrdi.

Hajdari: Kurti može uneti radikalnu transparentnost u dijalog

Hajdari navodi da se čini da su odnosi Kosova i Srbije na prelomnoj tački i da su zbog kompleksnosti ovog trenutka bivši lideri, u prvom redu Hašim Tači i Ramuš Haradinaj bili spremni da tako lako predaju moć na Kosovu. Glavna otežavajuća okolnost za ovu rundu dijaloga, biće to što EU perspektiva više nije realan doseg aktuelnih vlada, lako dokaziv činjenicom da je premalo obećanja EU prema ovim vladama, posebno vladi Kosova, ispunjeno.

„Jedna stvar koja više ne može da se nastavi, ni u srpskoj, ni u kosovskoj javnosti, je prodavanje teških kompromisa u sklopu dijaloga kao težnju za postizanjem nekih univerzalnih EU vrednosti. Oni neće moći da izađu sa tog sastanka i kažu – ovo radimo zato što ćemo biti prihvaćeni u EU. Niko, ni na Kosovu, ni u Srbiji više neće poverovati u to“, navodi Hajdari podsećajući na obećanja EU da će Kosovo dobiti liberalizaciju ukoliko Skupština Kosova ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, ali i obećanje da će učešćem Kosova u dijalogu sa Srbijom doći i nova priznanja zemalja EU članica. Ni jedno ni drugo obećanje nije ispunjeno, podsetila je.

Poručuje da je zbog toga neophodna veća iskrenost vlasti prema njihovim glasačima, a mišljenje je da bi upravo Kurti mogao da donese neophodnu „radikalnu transparentnost“ i iskrenost o tome šta se dešava na sastancima iza zatvorenih vrata.

„To će možda dovesti Vučića u neprijatnu poziciju, jer bar kada su u pitanju utisci novinara koji su pokrivali temu dijaloga, iako su strane nakon sastanka davale kontradiktorne izjave, postojao je utisak da to rade u dogovoru – ovo ću ja prodati svojoj javnosti, a ovako ti to iznesi tvojoj javnosti. Mislim da se Kurti neće držati toga“, rekla je Hajdari.

Tokom godina Kosovski Albanci ali i građani Srbije stvorili su percepciju da su njihovi problemi najvažniji problemi na svetu, dok je EU bila saučesnik u toj predstavi stvarajući pompu oko dijaloga, opisujući ga kao istorijski, ogroman, trenutak, kaže Hajdari dodajući da je vreme da se lideri obrate svojim javnostima i iskreno kažu – „Mi smo mala nacija, koja bi bila gotovo sasvim nevažna da nema ovog političkog problema sa kojim se trenutno nosi“.

Surlić: Dijalog treba „spasiti“ od EU okvira, pomirenje treba da bude nacionalni interes

Asistent na Fakultetu političkih nauka, Stefan Surlić, ocenjuje da je vera u konačan sporazum narušena upravo zbog selektivnog sprovođenja onoga što je do sada postignuto, navodeći u prvom redu primer Zajednice srpskih opština.

„Kada su kosovske vlasti već potpisale obavezujući sporazum, kako odjednom mogu da kažu predomislili smo se, to je bila loša ideja. Zamislite samo posledice kada bi Srbija promenila svoje mišljenje u vezi sa integracijom Srba sa Severa“, navodi Surlić, dodajući da je „dijalog propao jer nisu svi ciljevi bili jasno definisani, niti su sve odredbe sporazuma sprovedene, a nije bilo ni međunarodnih kazni za nepoštovanje dogovora“.

Surlić je trenutne srpsko-albanske odnose opisao kao apsurdne.

„Kada se Vučić sastane sa Tačijem, ili u budućnosti Kurti, to je čin patriotizma, a kada se ja sastanem sa Agonom, to je čin izdaje. Kada Srpska lista učestvuje na kosovskim izborima za kosovsku skupštinu to je takođe čin patriotizma u koji je u skladu sa nacionalnim interesima, a ako srpski seljak iz Starog Grackog poseduje kosovsku lični kartu, on je izdajnik srpskih nacionalnih interesa. Apsurd je i to što se čin isticanja srpske zastave od strane Srba na Severu vidi kao čin protiv suvereniteta Kosova, a kada najveća partija maše zastavom susedne Albanije, ona se vidi kao najveći zaštitnik suvereniteta Kosova“, rekao je Surlić izrazivši nadu da će u novoj rundi dijaloga Kurti i Vučić razrešiti ovaj apsurd.

Pozvao je lidere da procesu pomirenja pristupe zato što je to interes oba naroda, a ne zato što to od njih zahteva Evropska unija.

Maljići: Idemo iz stagnacije u opadanje

Politički analitičar, Agon Maljići, navodeo je da Evropa, a u prvom redu francuski predsednik Emanuel Makron, sama uklonila sve spoljne podsticaje za dijalog, time što je dovela u pitanje EU perspektivu Zapadnog Balkana, a što je nevidljivije na skorom primeru odbijanja otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom zbog koje će Severna Makedonija najverovatnije zapasti u duboku političku krizu.

„Da bi se išta desilo na Balkanu, potrebno je da Zapad govori jednim glasom, ali sada, sa izmešanim ili različitim porukama koje stižu do različitih aktera, strahujem da taj eksterni pokretač događaja nedostaje“, navodi.

S druge strane, pored toga što nemaju podsticaj, lideri se istovremeno suočavaju i sa nezadovoljstvom javnosti načinom na koji se pregovori vode.

„Nema domaće tražnje za sporazumom, ljudi su glasali za Kurtija prvenstveno zbog unutrašnjih problema – antikorupcije, vladavina prava, ekonomski razvoj. Dijalog nije na listi prioriteta ljudi. Slično je i u Srbiji sudeći po nedavnim istraživanjima“, rekao je Maljići.

Međutim, za neraspoloženje kosovske i srpske javnosti krivi upravo političke elite.

„Političke elite su hranile nepoverenje između zajednica jer im je cilj bio da monopolizuju dijalog i istovremeno igraju dvostruku igru gde s jedne strane podižu tenzije, dok se istovremeno predstavljaju kao jedini pregovarači koji mogu da dođu do dogovora“, objašnjava Maljići.

Društveni problem vidi i u tendenciji obe nacije, ali i čitavog regiona da traže eksterne uzroke problema i odriču se sopstvene odgovornosti.

„Proveli smo mnogo vremena oslanjajući se na EU i sada treba da shvatimo da smo prepušteni sami sebi. Balkan je sam. Na nama je da pronađemo načine na društvenom nivou da za regionalne probleme nađemo sopstvena rešenja, ne oslanjajući se na Berlin, Pariz, Brisel ili Vašington“.

U odsustvu EU perspektive doći će i do još jedne društvene promene, a to je vraćanje na nacionalizam i fokusiranje na bezbednosne politike. U tom smislu veruje da budućnost za Kosovo i Albaniju vodi ka formiranju nekog oblika konfederacije.

„Aljbin Kurti je poslednje dve decenije najglasniji zastupnik ujedinjenja sa Albanijom. S druge strane, kako ni Albanija ne vidi neku perspektivu u EU, i ona može odlučiti da ide u tom smeru. Zamislite taj scenario i kako će se on odraziti na Srbiju i Bosnu“.