Bejer: Pitanje ZSO može da sačeka, ali ne i da bude isključeno iz procesa

Sever Kosova ostaje otvoreno pitanje i veliki izazov za napredak procesa normalizacije, rekao je u intervjuu za Gazetu Express poslanik nemačkog Bundestaga i izvestilac za Kosovo Saveta Evrope, Piter Bejer (Peter Beyer). On od Beograda i Prištine očekuje da dogovore tehničke detalje koje će potom sprovesti i izmeniti zakonodavstvo tamo gde je to potrebno, dok će istovremeno pregovarati i o konačnom sporazumu o normalizaciji odnosa. Pitanje ZSO može biti ostavljeno za kasnije, ali ne i u potpunosti izostavljeno. Pregovaračima poručuje da se političari ne biraju samo za „dobra vremena“, već i za vremena u kojima je potrebna hrabrost za „teške kompromise“.

Bejer je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka dijaloga i istakao da očekuje od dve strane „da urade domaći zadatak“.

Iako na Kosovu preovladava otpor prema onome što se vidi kao dijalog o tehničkim stvarima te se zastupa stav „prvo priznanje, a onda da rešavamo druga pitanja“, Bejer podvlači da su upravo tehnički detalji vrlo važni.

„Iako svi uvek posmatraju širu sliku, umetnost diplomatskih pregovora je svakako u detaljima. Pod time mislim da su tehnički detalji veoma važni. Prvi korak je da dve strane nađu zajedničku tačku i praktična rešenja za individualne probleme. U drugoj fazi, i Kosovo i Srbija moraju da donesu Zakone, u onim oblastima u kojima je to potrebno i sprovedu rezultate u svojim zemljama“.

Ova očekivanja su vrlo konkretna, „nema tu nikakve magije“, navodi Bejer dodajući da je istovremeno potrebno da se vode i pregovori o konačnom pravno-obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu.

„Nisam ubeđen da svaki od tehničkih detalja treba da budu sprovedeni u potpunosti kako bi došlo do potpisivanja takvog sporazuma“, navodi on, ali ipak dodaje da obe strane moraju da pokažu „volju da poboljšaju svoj učinak u sprovođenju dogovorenog“.

Specijalni izvestilac EU za dijalog, Miroslav Lajčak nije govorio o tome kako će tehnički proces pregovora izgledati, odnosno da li će dve strane postizati posebne sporazume za svaku od otvorenih tema, ili, kako to tvrdi kosovska strana, će biti postignut jedan „konačan sporazum o međusobnom priznanju u okviru kog će se naći i neka tehnička pitanja“.

Ni srpska strana nije iznosila detalje o ovom pitanju.

Upitan da li ga brinu kritike upućene kosovskom premijeru, Avdulahu Hotiju, posebno imajući u vidu to da će pitanje Zajednice srpskih opština verovatno biti pokrenuto, kaže da pitanje ZSO može doći na dnevni red kasnije, ali ne i biti potpuno isključeno iz procesa.

„Otvoreno pitanje Severa Kosova je i dalje veliki izazov u ​​napretku procesa normalizacije između dve zemlje. Ako će to pomoći da se napreduje u procesu, pregovarači se mogu prvo usredsrediti na druga pitanja, ali na kraju, to se ne može isključiti. Imam puno razumevanja za probleme, istorijsku pozadinu i etničke i verske implikacije koji doprinose da ovo pitanje bude veoma teško. Ali ni političari u Beogradu, ni oni iz Prištine nisu izabrani samo za dobra vremena. Uvek dođe vreme kada hrabrost mora ići ruku uz ruku sa diplomatskom pametnošću i odgovornošću – to je vreme kada nisu potrebni ‘laki odgovori’, već prilično teški kompromisi“, rekao je Bejer.

Podsećamo, pitanje Zajednice srpskih opština najpre je pregovarano aprila 2013., a potom je tehnički detaljniji sporazum postignut u leto 2015. Ipak do sprovođenje sporazuma odlagano je usled unutrašnjeg političkog otpora na Kosovu, posebno od strane Samoopredeljenja. I tada su se rešavala druga pitanja dok su odredbe Prvog sporazuma o normalizaciji koje se odnose na ZSO i posebnog tehničkog pregovora o ZSO, ostali nesprovedeni.

Bejer je u i intervjuu Gazeti Express ponovio i to da je stav Nemačke da bilo kakva razmena teritorija za njih nije prihvatljiva.

Za kraj intervjua kosovskim političarima je poručio da budu „iskreni prema sebi i svom narodu“ i odluče šta im je u najboljem interesu.

„Održiv put u budućnost u srcu EU-Evrope sa svim ekonomskim mogućnostima tog puta, sa vrednostima koje dolaze sa jakom demokratijom, vladavinom zakona i slobodom kretanja? Biti deo jake, solidarne zajednice kao manja zemlja, osiguraće da imate veću snagu kao nacija. Kako definišete budućnost svog naroda? Budite iskreni. Ili biste radije da igrate prljavo i iskoristite zamerke iz prošlosti kako biste izbegli odgovorno državničko ponašanje. To bi bilo kukavičluk, nepoštenje i izdaja vašeg naroda. Nemačka i EU su vaši najbolji prijatelji. Želimo vas u EU. Pružamo vam našu ruku. Pružite i vi vašu i – povanljam – uradite domaći zadatak“.

Na Kosovu, međutim, pored neraspoloženja prema temama i načinu nastavka pregovora pod okriljem EU, vlada nezadovoljstvo i time što, kako to vide, SAD nije dovoljno uključena u proces.

Tako je danas kosovski predsednik, Hašim Tači, izrazio skepsu da EU može dijalog dovesti do željenog rezultata za Kosovo – međusobno priznanje.

„Ističem ponovo da sam ubeđen, nezavisno od diskusija koje se mogu odvijati u ovom ili onom gradu – tamo gde nisu prisutne Sjedinjene Američke Države, skeptičan sam da se može dogoditi recipročno priznanje ili tačno znamo da se neće dogoditi. S toga je izuzetno bitno da za stolom budu i Sjedinjene Američke Države zajedno sa Evropskom unijom,“ poručio je Tači.