(Tekst je izvorno preuzet)
Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Zijad Bećirović, za ‘Zašto?’ analizira kako pad kosovske vlade i prekompozicija snaga nakon izbora mogu uticati na domaće probleme, odnose u regionu, dijalog sa Srbijom, demarkaciju granice sa Crnom Gorom i krizu u Makedoniji.
Šteta
Izglasavanje nepoverenja Vladi Kosova nije iznenađenje, jer su sve vreme prisutna trenja između dva vodeća koaliciona partnera, Demokratskog saveza Kosova (LDK), premijera Isa Mustafe i Demokratske partije Kosova (PDK) – dosadašnjeg predsednika Skupštine, Kadri Veseljija.
Pojedini dogovori proizašli iz Briselskog dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine nisu naišli na odobravanje opozicije, ali i značajnog dela vladajućih stranaka, jer su postignuti dogovori prema njihovom mišljenju bili na štetu Kosova.
Odluka
Smatrali su da osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) predstavlja stvaranje srpskog entiteta unutar Kosova, po uzoru na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.
Takođe, demarkacija granice između Kosova i Crne Gore je na štetu Kosova, jer su protivnici demarkacionog dogovora smatrali da je tako Kosovu oduzeto 8.000 hektara teritorija.
Iako je ratifikacije demarkacije uslov EU za ukidanje viznog režima za građane Kosova, ne postoji politička volja i hrabrost vladajućih struktura za jednu takvu odluku.
‘Velika Albanija’
Aktuelna događanja u Makedoniji zahtevaju dodatnu ozbiljnost političkih struktura na Kosovu, jer je albanski faktor veoma važan za stabilnost regiona.
Iako se u poslednje vreme potencira ideja o tzv. velikoj Albaniji, potrebno je znati da albanska država nije imala velikodržavnog projekta za razliku od nekih drugih država u regionu.
Albanija je, ipak, članica NATO-a i tu se ta priča završava.
Bumerang
Daleko je zanimljivije kako će prevremeni izbori na Kosovu dovesti do prekompozicije političke scene.
Iako je PDK najviše insistirao i pomogao raspuštanju kosovskog parlamenta, računajući da je u ovom trenutku daleko jači od Mustafinog LDK – to mu se može vratiti kao bumerang.
Uspjeh
Ne treba zaboraviti činjenicu da je pokret Samoopredjeljenje (Lëvizja Vetëvendosje!) svakoga dana sve jači i da je njihov kadar i uspešni gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, kojeg i LDK i PDK blokiraju i onemogućavaju rad preko centralnih institucija Kosova.
Ne treba da iznenadi budući uspeh Samoopredjeljenja i njihovog neformalnog lidera, Aljbina Kurtija.
Faktor
Prema ocenama poznavaoca prilika na Kosovu, očekuje se da dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine završe premijer i novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Kurti.
Srpska napredna stranka (SNS) i njen lider Vučić korigovali su svoju politiku i mora će je još korigovati.
Slično će se desiti i sa pokretom Samoopredjeljenje, koje postaje ključni faktor kosovske političke scene.
Uloga
Tako će se pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština, demarkacija granice između Kosova i Crne Gore, te osnivanje kosovske vojske, po svemu sudeći, rešavati u paketu.
Pri tome će zvanični predstavnici manjinskih zajednica imati značajnu ulogu.
Vize
U sadašnjem kontekstu političkih događanja u regionu, Albanci su faktor stabilnosti. To su pokazali svojim državotvornim delovanjem u Makedoniji.
Međutim, EU još uvek kažnjava građane Kosova, koja jedina zemlja u regionu koja još uvek ima vizni režim sa državama EU, ali i sa Bosnom i Hercegovinom.
Koncepti
Neverovatno je da je uslov za ukidanje viznog režima sa EU – ratifikacija demarkacionog sporazuma sa Crnom Gorom, kada se još uvek ne zna koliko Srbija ima stanovnika i koje su joj granice. A to je jedno od prvih pitanja u upitniku EU na koje je Srbija odgovorila.
U najmanju ruku imamo sukob dva ustavna koncepta – jednog prema kojem su Kosovo (i Metohija) sastavni deo Srbije i drugog – prema kojem je Kosovo nezavisna i suverena država.
I to ne može trajati doveka.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
