Bajkeri u gradu na Ibru 12. put: „Podrška, suze, osećaj koji ne može da se objasni“

 FOTO: Bajkeri u Vidovdanskoj Bajk rok misiji po 12. put (KoSSev) na glavnom mostu na Ibru
FOTO: Bajkeri u Vidovdanskoj Bajk rok misiji po 12. put (KoSSev) na glavnom mostu na Ibru

Tri stotine „mašina“ turiralo je danas ulicama Kosovske Mitrovice. Ljubitelji dvotočkaša, brzine, roka i svojevrsnog zajedništva u grad na Ibru stigli su u okviru tradicionalne, dvanaeste po redu Bajk rok misije. Da je prethodnih godina bilo više bajkera, priznaju i sami gosti, ali poslednjih godina Sever posećuju samoorganizovano. Od pojedinih institucija, za razliku od misije na samom početku, nemaju podršku u novčanim sredstvima. Ipak, očekuju da će posetiti Mitrovicu i naredne godine.

U Mitrovici i borave oni koji su i ranijih godina posećivali Sever. Uprkos dobro poznatim ulicama i licima, stidljivom dočeku – oduševljenja im nije falilo.

„Ovo je podrška narodu sa Kosova, da narod zna da smo uvek uz njih. Uvek i bili i uvek ćemo i biti,“ obratio se medijima jedan od organizatora Bajk rok misije, rođeni Mitrovčanin, a sada Šapčanin, Dušan Stanković.

„Malo nam je teže sad u ovim vremenima,“ priznaje:

„Nismo doveli mnogo motora. Oko tri stotina sada, a nekad smo dolazili sa preko 2.000. Nadam se da ćemo sledeće godine doći sa mnogo motora i dati podršku narodu sa Kosova.“

A zašto je ove godine manje bajkera?

„Mi nemamo novčanu podršku ni od koga. Imamo podršku Kancelarije za KiM, ali samo podršku, oni podržavaju ono što mi radimo, ali novčane pomoći nema, ovo je sve iz naših sredstava. Čak mi ovde plaćamo i muziku, mi organizujemo sve. I ovaj pasulj što spremamo, mi to spremamo od naših sredstava. Moramo malo da razumemo, smanjio nam se broj, jer veliki su troškovi doći do Kosova. Svaki motor košta otprilike 100 evra – gorivo, a tu je i prenoćište,“ odgovara.

Ali mi smo uvek tu da pružimo podršku, dodaje.

Ovog puta su među bajkerima najbrojniji bili članovi moto kluba „Srbi-Srbija“, koji inače broji preko 300 članova. A među njima je bio i Miloš Milenković iz Beograda.

U Bajk rok misiji je svake godine, ali je u Mitrovici prvi put sa, kako kaže, „braćom“ iz kluba.

„Nama suze na oči idu kada ulazimo na Kosovo, možda to deluje smešno nekim ljudima, ali nama je prosto tako i mi smo tu uz vas,“ kaže.

„Mi ćemo biti poslednji koji ćemo da se odreknemo Kosova. I ako se vlast odrekne, i ako ga se svi odreknu,“ dodao je.

Priznaje da je njegov klub u Mitrovici u najvećem broju, ali nije zadovoljan odzivom:

„Sledeće godine pokušaćemo da nas bude još više, po 100, 200, 300. Trudićemo se svake godine da nas bude sve više.“

Tridesetjednogodišnji Ivan Marović, rodom iz Šapca, koji živi u Sloveniji, drugi je put u bajkerskoj misiji.

Zašto je on, kao Šapčanin, danas u Kosovskoj Mitrovici?

„Ne znam, to ne može da se objasni. Jednostavno od samog ulaska posle prelaza, a evo i sad se ježim,“ odgovara kratko.

„Prizor mahanja zastavama, dok mi na motorima u nekom letu prolazimo – neopisivo je,“ ipak dodaje.

Na Severu se našao i Prištinac. Ipak, i on je sada, kao i Stanković, stanovnik drugog grada – Maljevca. Ali, u Mitrovici se oseća kao u svom gradu, kaže:

„Već godinama dolazim ovde i to je već preraslo u tradiciju. Svi smo došli da podržimo našu braću u istrajanju u Kosovskoj Mitrovici.“

I Bajk rok misija istrajava 12 godina, iako se grad domaćin u mnogo čemu promenio. Bajkeri-gosti su i ovog puta najveće gostoprimstvo dobili od mitrovičkih bajkera. Oni se razumeju posebnim jezikom „brzih i jakih mašina“. A u kom broju će i uz čiju podršku naredna misija da stigne u Kosovsku Mitrovicu? Sačekajmo 2019. godinu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.