Apelaciono veće odbacilo četiri osnova iz zahteva tržilaca statusa žrtve u postupku protiv Tačija i ostalih

Tači veselji krasnići i Seljimi

Apelaciono veće Specijalnog suda u Hagu donelo je odluku o žalbi šest osoba na prethodnu odluku sudije za prethodni postupak koji je odbio da im se dodeli status žrtava u postupku protiv Hašima Tačija i ostalih. Ovo veće odbilo je četiri od pet osnova kojim su argumentovali zahtev za dodelu statusa žrtve, dok je za peti zatražilo od sudije za prethodni postupak dodatno razjašnjenje.

Kancelarija za učešće žrtava podnela je 15. februara ove godine 18 zahteva za status žrtve u postupku protiv Tačija i ostalih. Međutim, 21. aprila, sudija za prethodni postupak odlučio je da za sedam osoba ne odobri ovaj status.

Njihovi zahtevi su prvostepenom odlukom sudije odbijeni, jer, kako je rečeno, zločini koji se za njih vezuju, „ne spadaju u vremenski, geografski i materijalni opseg optužnice“, te iz tog razloga oni ne mogu da se smatraju žrtvama.

Zastupnica žrtava pred Sudom u Hagu, Ani Pues, potom je uputila žalbu Apelacionom veću u ime šestoro odbijenih, a u kojoj je na više od dvadeset strana izlistala razloge zbog kojih smatra da je sudija pogrešio prilikom donošenja ovakvog zaključka. Ujedno je zatražila od žalbenog veća da preinači pobijenu odluku i prizna im status žrtava.

U ovoj žalbi navodi se, suprotno oceni sudije za prethodni postupak, da zločini koji se za njih vezuju spadaju u vremenski, geografski i materijalni okvir ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koji su definisani u optužnici.

Takođe se navodi da je tumačenje sudije za prethodni postupak o prirodi veze između štete koju su pretrpele žrtve i optužnice bilo pogrešno.

O ovom podnesku u međuvremenu oglasili su se i optuženi. Odbrana Kadrija Veseljija poslala je svoj odgovor, navodeći da odbijeni podnosioci zahteva za status žrtve nastoje da stvore „novu i spekulativnu kategoriju žrtava koja nije predviđena zakonskim okvirom Specijalizovanih veća“.

Ujedno su zatražili od Apelacionog veća da odbije predlog podnosilaca zahteva – „da se žrtvama koje nisu pritrpele direktnu štetu usled navodnih krivičnih ponašanja optuženih, treba omogućiti da pomažu u utvrđivanju istine o zločinima i da imaju pravo na nadoknadu štete“.

Sa zahtevom zastupnice žrtava ne slaže se ni odbrana Jakupa Krasnićija.

Apelaciono veće, u odluci objavljenoj krajem prošle nedelje o zahtevu podnosilaca prijava za status žrtve, usaglasilo se sa stavom sudije za prethodni postupak – da krivična dela za koja podnosioci zahteva tvrde da su bile žrtve, moraju da budu u skladu sa materijalnim, geografskim i vremenskim parametrima optužbi koje su navedene u optužnici.

Apelaciono veće se takođe slaže sa ocenom Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija – da se odšteta mora odnositi samo na direktnu štetu koja proizilazi iz delovanja optuženog u vezi sa krivičnim delom za koje se tereti u optužnici.

Veće se osvrnulo i na tvrde podnosioca zahteva, suprotno od argumentacije optuženih, da dodeljivanjem statusa žrtve neće biti proširen obim optužbi niti će se uticati na pravo na pravično suđenje.

„Odbijeni podnosioci zahteva nisu uspeli da identifikuju nalaze koje nameravaju da ospore ili da artikulišu bilo kakvu grešku sudije za prethodni postupak u tom pogledu. Shodno tome, Komisija odbacuje ove argumente“, navodi se u odluci.

Veće je komentarisalo argumente podnosioca zahteva – da su pretrpeli štetu kao rezultat incidenata koji su deo okvira ili kontekstualnog elementa zločina protiv čovečnosti.

Ovo veće ujedno iznosi zaključak da je učešće žrtava u sudskom postupku orgraničeno samo na one žrtve koje se mogu dovesti u vezu sa zločinima za koje se optuženi terete – tj. na navodna dela počinjena od strane optuženih.

„Zločin protiv čovečnosti sastoji se od osnovnog zločina (npr. Ubistva) i elementa konteksta. Prema tome, postojanje elementa konteksta samo po sebi ne može biti dovoljno za opravdanje statusa žrtve. Čak i ako su odbijeni podnosioci zahteva pretrpeli štetu kao rezultat incidenata koji spadaju pod zaštitni element zločina protiv čovečnosti, ukoliko ti incidenti nisu povezani sa konkretnim ponašanjem optuženog u odnosu na osnovna krivična dela za koja se tereti ili terete, oni nisu relevantni za odlučivanje o učešću žrtava“, navodi Apelaciono veće.

Veće se složilo sa stavom sudije za prethodni postupak – da krivična dela za koja podnosioci zahteva tvrde da su bili žrtve, moraju da budu u skladu sa optužnicom.

Potom su prokomentarisali i argument podnosioca zahteva – o „kolektivnoj patnji i ličnim interesima“.

Izlistali su koji uslovi moraju da se ispune da bi podnosilac zahteva dobio status žrtve.

(a) – podnosilac zahteva je osoba; (b) – podnosilac zahteva je u prijavi opisao radnje koje deluju kao da su krivično delo u okviru optužnice; (c) – podnosilac zahteva je lično pretrpeo štetu i (d) – šteta je bila direktan rezultat krivičnog dela iz optužnice.

Ovo veće zaključujuje da sudija za prethodnii postupak nije u obavezi da razmatra i druge elemente, među kojima je i kolektivna patnja žrtava i njihov lični interes da bi doneo odluku o prihvatljivosti zahteva za status žrtve.

Upravo zbog toga, Veće Apelacionog suda odlučilo je da odbaci ove osnove podnosilaca zahteva.

Veće se potom osvrnulo na još dva osnova, od kojih je jedan takođe odbacilo.

Osvrnuli su se na argumente da pretresni sudija nije pravilno razmotrio krivično delo prisilnog nestanka, te ujedno da se ovo krivično delo „nastavlja“ sve dok počinioci i dalje prikrivaju sudbinu i boravište osobe koje su nestale. Podnosioci zahteva konstatuju da su u njemu ukazali na odnos između štete koja im je pričinjena i zločina iz optužnice.

Sa druge strane, Apelaciono veće tvrdi da podnosioci zahteva nisu uspeli da artikulišu nijednu grešku koja proizilazi iz pobijene odluke, te su shodno tome odlučili da odbace ove argumente.

Osvrćuću se na poslednje argumente podnosioca zahteva – navode da je sudija za prethodni postupak pogrešio u pojedinačnoj oceni njihovih prijava.

Oni su u svom zahtevu pojedinočno objašnjavali prijave podnete za dobijanje status žrtve, uz konstatuaciju da su dokazali dovoljno vezu između štete koju su pretrpeli i zločina iz optužnice.

„U ovoj fazi Veće zaključuje da nije u mogućnosti da u potpunosti odgovori na ovaj žalbeni osnov“, navodi se u odluci Apelacionog veća.

Kako navode, to ne mogu da urade zbog toga što pobijena odluka ne pruža nikakvu pojedinačnu procenu odbijenih podnosilaca prijave za status žrtve.

„Veće smatra da odbijeni podnosioci prijava zaslužuju pojedinačnu ocenu njihovih aplikacija. Pobijena odluka ne daje nikakvo objašnjenje ili detaljno obrazloženje sudije za prethodni postupak, kako bi odbijeni podnosioci zahteva u potpunosti razumeli zašto su njihovi zahtevi odbijeni, kako bi mogli da razumeju i prihvate odluku ili, ukoliko je ne prihvate, da mogu da se žale na nju… U ovim okolnostima, Veće ne može da proceni žalbeni osnov odbijenih podnosilaca zahteva (e)“, navode iz Veća.

Upravo zbog toga, ovaj panel sudija je odlučio da odlaže donošenje svoje odluke po ovom osnovu za kasniju fazu i zatražio je od sudije za prethodni postupak da mu što pre dostavi pojedinačnu procenu o prijavama koji su podnele ove osobe kako bi dobile status žrtve.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.