Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Na Kosovu je uočljiv povećan broj pacijenata koji pokazuju znake anksioznosti i posttraumatskog stresa, kao i slučajeva zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod mladih. Ali Klinika za psihijatriju ima samo 6 kreveta za lečenje ovih slučajeva. Podaci kosovskog ministarstva zdravlja pokazuju da od 800 hospitalizacija godišnje, 40 do 50 odsto pacijenata ima mentalne poremećaje. Lekari kažu da još uvek ne postoji strategija koja bi rešila probleme, a iz Ministarstva zdravlja poručuju da će strategija biti izrađena prema preporukama koje će proisteći iz nacionalnog izveštaja o proceni mentalnog zdravlja.
Podaci pokazuju da se stanje na Klinici za psihijatriju pogoršava usled porasta broja pacijenata sa anksioznim poremećajima, a usled pandemije koronavirusa, prenosi Koha.
Faton Kutlovci (Kutllovci), direktor Klinike za psihijatriju, rekao je da nemaju tačne podatke o broju pacijenata, te da svoje podatke baziraju na ambulantnim posetama.
„Slučajevi čiji porast je zabeležen su neurotični poremećaji, anksioznost i poremećaji slični anksioznosti. Od ukupnog broja dijagnoza ili mentalnih poremećaja koji se ambulantno leče na Klinici za psihijatriju, neurotični poremećaji čine najveći procenat“, rekao je Kutlovci.
Lečenje ovih pacijenata je problematično, zbog nedostatka kapaciteta i jasne strategije koja bi se bavila posledicama pandemije na mentalno zdravlje.
„Mentalno zdravlje izgleda kao sekundarna usluga po svom značaju. Nema nove strategije, na njoj se radi, ali to je i stav Odbora za zdravstvo Skupštine koji je dao 15 tačaka na kojima bi trebalo dosta poraditi na promeni zakonodavstva, posebno u pogledu obavezne obuke, što je veoma važno, jer se odnosi na kriterijume članstva Kosova u evropskim institucijama. Međutim, sve je malo i sami naši pacijenti su marginalizovani, počev od porodice i društva i drugih zemalja“, rekao je Sami Redžepi (Rexhepi), direktor Centra za mentalno zdravlje u Prištini.
Direktor kol centra „Linija života“ Bind Skeja rekao je da je statistički jedan od najvećih poremećaja depresija, zajedno sa anksioznošću i posttraumatskim stresom.
„Na Kosovu je problem posebno posttraumatski poremećaj jer smo mi posleratna zemlja i institucije ga ne leče. Nema mnogo statistike koliko ih je prisutno. Ne postoji opšta analiza za celokupno stanovništvo. Nema strategije, ovo je danas super deficitarno“, rekao je Skeja.
Pored posttraumatskog poremećaja, izveštaji Klinike govore i o porastu slučajeva narkomanije.
Podaci govore da na Kosovu oko 45.000 ljudi zloupotrebljava narkotike, ali na klinici nema dovoljno kreveta za njihovo lečenje.
„U ovim okolnostima, na našem odeljenju koje ima samo šest kreveta radi se samo detoksikacija i leče se samo ljudi koji su motivisani da prestanu da zloupotrebljavaju ove supstance. Trenutno nemamo ni tehničke ni stručne mogućnosti da se bavimo ovim slučajevima. Udvostručićemo ih. Trenutno imamo 6, napravićemo 12, eventualno i 15“, rekao je Kutlovci.
Trenutno ne postoji validna strategija za mentalnu negu na Kosovu.
Ministarstvo zdravlja je u pisanom odgovoru za Kohu potvrdilo da će nacionalna strategija za mentalno zdravlje biti izrađena u skladu sa preporukama koje će proizaći iz nacionalnog izveštaja o proceni mentalnog zdravlja.
„Što se tiče Nacionalne strategije za mentalno zdravlje (Akcioni plan za mentalno zdravlje), ona će biti sačinjena prema preporukama koje će proisteći iz nacionalnog izveštaja o proceni mentalnog zdravlja, aktivnosti koju je pokrenuo Odsek za mentalno zdravlje preko generalnog sekretara, čija se realizacija očekuje uskoro. Akcioni plan za mentalno zdravlje biće deo Sektorske zdravstvene strategije“, kaže se u odgovoru Ministarstva zdravlja za Kohu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
