Andrić-Rakić: Vašingtonski sporazum pokazao da aktuelna američka administracija nije toliko posvećena kosovskoj nezavisnosti

Milioca Andrić Rakić, novinarka portala Kossev, izjavila je da je najveći problem Srbima na Kosovu nemogućnost odlaska u Rašku po lekove, jer su zalihe potrošene, a putovanje bi značilo dupli karantin, pa zbog toga ljudi, iako bolesni, biraju da sede kod kuće. "Karantini su jedna od mera koje je kosovska vlada od samog početka pandemije počela da primenjuje. Najpre su bila stavljena u karantin sela u gnjilasnkom okrugu, a kasnije i veće opštine, opštine Mališevo, Zvečan i Severna Mitrovica, od juče Priština, danas Suva Reka i Uroševac. Kada se opština proglasi da je pod karantinom, zabranjuje se ulaz i izlaz, osim licima sa posebnim dozvolama. U to spadaju osobe koje se bore protiv pandemije, radnici javnih preduzeća, kompanija koje se bave uslužnim delatnostima, ali i novinari i zdravstveni radnici", rekla je Rakić. Ona je navela da opšti policijski čas na Kosovu važi od 17 časova do šest ujutru, s tim što u opštinama koje su u karantinu važi naredba da je kretanje zabranjeno posle 12 časova, s tim što o tome odlučuju lokalne vlasti u dogovoru sa kosovskim Ministarstvom zdravlja. "Što se tiče taksi snabdevanje robom na severu Kosova, osim u početnom periodu, nije bilo problematično. Na jugu jeste", naglašava ona, i dodaje da je prema nekim podacima, vrednost robe koja je stigla do građana Srbije na jugu Kosova oko dva, tri miliona evra. "Na jugu je u jednom kratkom periodu bio problem snabdevanje brašnom, ali i to se sredilo odmah nakon ukidanja taksi kada je veća količina brašna uvezena iz Srbije", nagalašava Rakić. Govoreći o situaciji na administrativnoj granici, ona je rekla da važe duple mere, i sa srpske , i sa kosovske strane. "Kada putnici iz c entralne Srbije ulaze na Kosovo, ti putnici su u obavezi da provedu 14 dana u karantinu, u Studentskom domu u Prištini. S druge strane, kada ljudi sa Kosova pokušavaju da uđu u centralnu Srbiju, takođe se od njih zahteva da borave u karantinu. Ovde je najveći problem to što ne mogu da idu u rašku po lekove. Budući da državne apoteke, preko pet godina ovde ne dobijaju robu. Ljudi koji dobijaju lekove na recepte su u nekom određenom periodu odlazili u Rašku i uzimali veću količinu lekova za taj period", ističe Rakić. Prema njenim rečima, većina građana je iskoristila te svoje zalihe, a ne nemaju načina da odu do Raške da preuzmu lekove. "Na konferencijama za štampu Kriznog lokalnog štaba, pitanje koje postavljamo funkcionerima da li se neko brine o tim licima, dobijamo informacije samo o obolelima. Konkretno, u ovom trenutku ima 45 osoba obolelih od korone u srpskim sredinama, dok je taj broj na čitavom Kosovu 273. Na žalost, severna Mitrovica je treća opština po broju obolelih na Kosovu. Dakle , nismo sigurni da se uopšte neko bavi građanima koji ne mogu da odu u centralnu Srbiju po lekove", ističe Rakić.
FOTO: N1

Potvrđena je prva optužnica Specijalnog suda u Hagu za ratne zločine Oslobodilačke vojske Kosova i uhapšen je bivši šef obaveštajne službe Kosovskih snaga bezbednosti Salih Mustafa, što označava ozbiljniji početak rada Specijalnog suda.

View this post on Instagram

 

Intervju sa Milicom Andric Rakic, novinarkom portala KoSSev i dopisnicom Dojcce velea sa Kosova

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs) on

To može da izazove bezbednosne i socijalne nerede na Kosovu. Očekujem da će udruženje „takozvanih veterana OVK“ organizovati proteste. Dakle, svakako će biti nemira, a moguće i bezbednosnih incidenata. Sve to može da se odrazi na dijalog, a posebno na inicijativu Mini Šengen, navela je u Instagram intervjuu za Danasovu rubriku „Druga strana Kosova“ Milica Andrić-Rakić, novinarka portala KoSSev i dopisnica Dojče velea sa Kosova.

Naša sagovornica konstatuje da će u slučaju da bude potvrđena optužnica Specijalnog suda protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, on, bez sumnje, otići u „političku penziju“. Kako podseća, rok za potvrdu optužnice, podignute u aprilu protiv Tačija i Kadrija Veseljija, ističe u oktobru.

„Ukoliko optužnica bude potvrđena, ‘politička penzija’ neće biti stvar izbora kosovskog predsednika već njegova zakonska obaveza. I da optužnica ne bude potvrđena, Tači nema odgovarajuću većinsku podršku za reizbor u kosovskom parlamentu. Najglasniji u svojim zahtevima da postane novi kosovski premijer je Ramuš Haradinaj, čija stranka je deo koalicione vlade“, precizira Andrić-Rakić.

Upitana kako ocenjuje značaj nedavne posete specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, Ričarda Grenela, Beogradu i Prištini, sagovornica Danasa kaže: “Poseta je bila dosta spektakularna, više u Beogradu, nego u Prištini, mada je i u Prištini bila praćena najavama o mogućnosti postavljanja bombe koja se potencijalno nalazila u koferu, za koga se ispostavilo da je neko zaboravio u blizini autobuske stanice“.

„Ali, za sada nema nikakvih konkretnih rezultata, posebno ne na Kosovu. U Srbiji je, eto, otvorena DFC kancelarija, dok je na Kosovu sve to sada na najavama. Imamo najave o mogućim ulaganjima u autoput Priština – Merdare koji bi trebalo da košta oko 250 miliona evra i da njegova izgradnja traje oko 15 meseci“.

„Slične su najave i sa srpske strane, i uglavnom se odnose na rekonstrukciju ili novoizgradnju putne infrastrukture. Ukoliko to zaista bude tako kao što je najavljivano, svakako će stanovništvu dosta da znači otvaranje auto-puteva, ali za sada je sve neopipljivo, mada je pokazalo određenu ozbiljnost koju pokazuje američka strana u sprovođenju ovih dogovora, jer je su ubrzo nakon potpisivanja predstavnici SAD došli da se uvere da će to što je dogovoreno biti sprovedeno. Da li će to preživeti, posebno ako dođe do promene američke administracije nakon izbora u novembru, ostaje nam da vidimo“, poručuje novinarka sa Kosova.

Andrić-Rakić odrično odgovora na naše pitanje da li su Sjedinjene Američke Države preuzele glavnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja od Evropske unije.

„Amerika je, za sada, izdejstvovala jedan sporazum, i sigurno da neće biti ničeg novog do kraja godine, imajući u vidu izbore u SAD. Taj sporazum nije doneo rešenje političkog statusa, što je cilj Kosova. Pregovore o političkom statusu i dalje predvodi EU i makar taj deo je jasan. Naglašavam da je deo sporazuma iz Vašingtona koji se odnosi na premeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim suprotan politici EU, dakle vodi dve strane dalje od evropskog puta na kojem bi trebalo da se nalaze, tako da postoji neki raskorak između SAD i EU, ali se čini da se ovaj politički, teži deo pregovora i dalje vodi pred Evropljanima i u tom smislu je sporazum iz Vašingtona bio neko olakšanje sa Srbe sa Kosova“.

Iako navedeni sporazum donosi izvesne političke posledice za Srbiju, za Srbe sa Kosova neće značiti promene nagore, bar se tako čini.

„Naprotiv. Na primer, mi već imamo dogovor o diplomama u sklopu pregovora pod okriljem EU, ali ponovno obavezivanje dveju strana, i to pred Amerikom, budi nadu da će taj proces biti usavršen i ubrzan“, smatra sagovornica Danasa.

Upitana da li kosovski Albanci i dalje priželjkuju pobedu Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD, ona napominje:

“Kada je Amerika u pitanju, na Kosovu postoji uverenje da pitanje Kosova nije partijsko pitanje, tako da na Kosovu nije postojala neophodnost da određeni kandidat pobedi na izborima u SAD, odnosno pretpostavlja se da bio on demokrata ili republikanac, to neće uticati na način na koji Amerikanci vide Kosovo. Međutim, ovoga puta situacija je pomalo drugačija“.

„Ne verujem da bi pobeda Trampa bila tako dramatično prihvaćena na Kosovu, ali ovaj sporazum iz Vašingtona jeste pokazao da aktuelna američka administracija nije toliko posvećena kosovskoj nezavisnosti. To može da se vidi ne samo iz načina na koji je potpisan sporazum, gde nema odrednica poput republika Kosovo, niti bilo čega što bi ukazivalo na kosovsku nezavisnost, nego čak i u pismu Donalda Trampa Avdulahu Hotiju nigde se ne pominje ni nezavisnost ni identitet, što se na Kosovu obično predstavlja kao borba za slobodu i što obično stoji u svim zvaničnim dokumentima koji dolaze iz SAD na Kosovo. Uglavnom ste imali odrednicu da se podržava kosovska nezavisnost, da je narod Amerike bio uz narod Kosova kroz njihovu borbu za slobodu, dakle, toga sada nije bilo. Doslovno, u Trampovom pismu navodi se samo: Bili smo na Kosovu od početka, dakle bez odrednica šta taj početak znači, ističe Andrić Rakić.

Sagovornica Danasa ukazuje na to da je imajući sve to u vidu moguće da su očekivanja kosovskih Alabanaca kada je u pitanju Vašingtonski sporazum izneverena, „jer verujem da su mislili da Amerika može i želi da izvrši veći pritisak na Srbiju da prizna Kosovo, nego što u ovom trenutku može EU, što se nije dogodilo“.

„Za sada ostaju samo pregovori pod okriljem EU kao jedina mogućnost da kosovska strana ostvari svoj krajnji cilj u pregovorima, a to je priznanje. Nasuprot tome, srpska strana, bez obzira na to pod čijim okriljem se pregovara, govori o neophodnosti postizanja kompromisa, i u tom smislu je možda Vašingtonski sporazum više išao na ruku srpskim ciljevima nego ciljevima kosovske vlade“, kaže novinarka sa Kosova.

Odgovarajući na pitanje veruju li Srbi na Kosovu i dalje da je moguće formiranje Zajednice srpskih opština, Milica Andrić-Rakić podseća da je formiranje ZSO obaveza koje je Kosovo preuzelo ne samo ratifikovanjem Prvog sporazuma iz Brisela, gde se govori o formiranju Zajednice, „već i po već famoznoj odluci kosovskog Ustavnog suda“.

„Među kosovskim političarima koji kritikuju Zajednicu, često ćete čuti argument da je kosovski Ustavni sud rekao da su delovi tog sporazuma neustavni. To je tačno, ali isto tako kosovski Ustavni sud je krenuo od konstatacije da je to međunarodna obaveza Kosova i da budući da je Kosovo ratifikovalo taj sporazum u Briselu, mora da sprovede dogovor, odnosno da formira Zajednicu srpskih opština. S druge strane, ukoliko Kosovo želi da nastavi sa integracijom srpskog društva, što je počelo 2013, praktično uz pomoć srpske vlade koja je rasformirala deo srpskih institucija ovde, mora da postoji neko tranziciono telo koje će sprovesti integraciju ili delimičnu integraciju preostalih institucija“.

„Tu se radi o institucijama zdravstva i obrazovanja koje su jako bitne za kosovske Srbe. Njihova potpuna integracija u kosovski sistem verujem da ne bi bila prihvaćena dobro od strane srpske zajednice tako da u tom smislu je zaista neophodno jedno tranziciono telo, bez obzira da li se ono zvalo Zajednica srpskih opština ili nekako drugačije. Istraživanja javnog mnjenja koja se sprovode u većinski srpskim sredinama pokazuju da opada procenat ljudi koji veruju da će ZSO zaista biti formirana, ali većina srpske zajednice na Kosovu i dalje veruje u tu instituciju“, navodi sagovornica Danasa.

„Strahopoštovanje prema Americi“

Ocenjujući obnovljeno interesovanje za inicijativu „Mini Šengen“ i mogućnosti da se to sprovede u delo, Andrić Rakić kaže: „Na Kosovu vlada strahopoštovanje prema Americi i onome što se predstavlja kao interesi Amerike. Kosovski premijer je ponovio da je Mini Šengen sada obaveza Kosova, obaveza koja je preuzeta u prisustvu američkog predsednika, i ne verujem da će biti kočenja sa kosovske strane. Od političara na Kosovu stiže dosta negativnih reakcija, ali od Privredne komore Kosova stižu samo pohvale za tu inicijativu, tako da biznis zajednica malo drugačije gleda na stvari. Ipak, ovoj inicijativi se zvanično još nisu pridružile Crna Gora i BiH, tako da to tek ostaje da se vidi. Ukoliko se obistine neka od pozitivnih obećanja, to nikako ne može da odmogne, može samo da pomogne regionu“.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.