Zvaničnik SAD: Nakon niza destabilizujućih akcija na Severu, Kurti prešao „crvenu liniju“ pokušajem da spreči SL da učestvuje na izborima

Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; sinoćno izdanje)

„Jedna stvar koju bih posebno istakao, a koja nas je najviše zabrinjavala, bili su konkretni napori da se građani Kosova spreče, u ovom slučaju kosovski Srbi, da biraju svoje predstavnike, kako u širem smislu, tako i na vodećim pozicijama u institucijama. Postoji niz akcija u širem smislu, vezanih za Sever, za koje smatramo da su bile destabilizujuće i zbog kojih smo izrazili zabrinutost. Ali mislim da su glavna takva stvar koju želimo da istaknemo – akcije koje bi građanima Kosova uskratile pravo da biraju svoje predstavnike“, rekao je visoki američki zvaničnik. Akcija vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, koja je, prema SAD, „prešla crvenu liniju“ i dovela do odluke o obustavi planiranog Strateškog dijaloga, između ostalog je „pokušaj da se spreči učešće Srpske liste na izborima“, rekao je visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta sa sedištem u Vašingtonu. U intervjuu za Koha, kazao je da je, takođe, tome prethodio niz drugih akcija koje su „stvorile podele i nestabilnost unutar zemlje, ali i šire u regionu“.

Američki zvaničnik je govorio o tome kako SAD vide put ka rešavanju pitanja vezanih za integraciju Srba u kosovske institucije.

Rekao je da se nada da će proces koji vodi Brisel doneti rezultate, međutim, neophodno je još nešto:.

„Govorim i o paralelnom procesu, gde kosovska vlada razgovara sa svojim građanima i uključuje ih u planove, bilo da proizilaze iz dijaloga, ili da proizilaze iz dijaloga između Kosova i njegovih građana“.

Naveo je da paralelne strukture Srbije treba integrisati u kosovske institucije, ali da to treba učiniti na način koji obezbeđuje dugoročno i održivo rešenje.

U vezi sa ustavnom neizvesnošću oko glasanja za zamenika predsednika Skupštine, visoki zvaničnik u Vašingtonu je rekao da je neophodno obezbediti srpsku zastupljenost na ovoj poziciji i da se za postizanje ovog cilja mora pronaći rešenje, bilo institucionalno ili političko.

Potvrdio je da je američko prisustvo u KFOR-u neophodno za američke interese u miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali nije isključio proširenje mera u drugim oblastima, ako sadašnja ili buduća vlada nastavi sa istim akcijama kao do sada.

Visoki američki zvaničnik je ponovio da američke mere nemaju nikakve veze sa narodom Kosova i rekao da su vrata saradnje sa SAD širom otvorena ako vršilac dužnosti premijera, Aljbin Kurti, promeni kurs. Dodao je da SAD nisu lako donele odluku o suspenziji i da se nada da će uskoro doći do te promene kursa.

Razlozi za suspenziju

Iako su američki zvaničnici dosledno kritikovali kosovsku vladu zbog onoga što su nazvali jednostranim potezima u vezi sa akcijama oko paralelnih struktura i ukidanja dinara, Vašington nije preduzimao korake sve do 12. septembra ove godine, za razliku od Evropske unije, koja je uvela sankcije Kosovu od 2023. godine.

Ova odluka, prema rečima visokog zvaničnika Stejt departmenta u Vašingtonu, takođe je doneta nakon onoga, što je nazvao Kurtijevim pokušajem, da blokira Srpsku listu da učestvuje na izborima.

„Jedna stvar koju bih posebno istakao, a koja nas je najviše zabrinjavala, bili su konkretni napori da se spreče građani Kosova, a u ovom slučaju kosovski Srbi, da biraju svoje predstavnike, kako u širem smislu, tako i na vodećim pozicijama u institucijama. Postoji niz akcija u širem smislu, vezanih za Sever, za koje smatramo da su bile destabilizujuće i zbog kojih smo izrazili zabrinutost. Ali mislim da su glavna stvar koju želimo da istaknemo pokušaji da se uskrati građanima Kosova pravo da biraju svoje predstavnike“.

Dodao je da je, u vezi sa akcijama, koje SAD smatraju jednostranim i destabilizujućim, vođeno „mnogo razgovora sa Kurtijem privatno i diplomatski, kao što uvek činimo kada su u pitanju akcije koje izazivaju zabrinutost“.

„Takođe smo bili jasni da će biti posledica ako se ovo nastavi. I u jednom trenutku smo osetili da više ne možemo da čekamo i da moramo da zaštitimo svoje interese“, rekao je on.

Pre oko mesec dana, najviši američki diplomata akreditovan na Kosovu, Anu Pratipati, otišla je u kancelariju vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, da ga zamoli da zaustavi akcije koje sprečavaju srpske političke subjekte da učestvuju na lokalnim izborima 12. oktobra. Obavestila ga je da SAD prate ovo pitanje. Međutim, tog popodneva, CIK je odlučio da ne sertifikuje Srpsku listu, što je kasnije poništio IPŽP, podseća ovaj medij.

Integracija Srba

Američki zvaničnik je naglasio da odluka o obustavi planiranog strateškog dijaloga nema nikakve veze sa odnosom SAD sa narodom Kosova ili sa Kosovom. Ali je dodao da je, u suštini, poenta koju SAD pokušavaju da istaknu ta – da su kosovski Srbi građani Kosova i da treba da budu deo njenog političkog, društvenog i ekonomskog života.

Rekao je da je tokom godina bilo niza akcija koje su imale za cilj da ometaju njihovo učešće.

„Dakle, mislim da govorimo konkretno o političkom procesu i da moramo da idemo napred. Ono na čemu smo insistirali jeste to da niko od nas ne dovodi u pitanje da paralelne institucije treba na kraju da budu integrisane u kosovski sistem. Ali važno je kako će se to uraditi“, rekao je on.

Integracija, prema njegovim rečima, može se dogoditi „samo na način koji donosi stabilnost, uz punu saradnju i punu koordinaciju sa pogođenim stanovništvom“.

Na pitanje kako bi se ovo moglo dogoditi sa najvećom srpskom strankom na Kosovu, Srpskom listom, koju podržava vlada Srbije, i Beogradom koji deluje protiv integracije Srba u kosovske institucije, rekao je da vlada Kosova mora pokazati volju.

„Suština onoga što želim da kažem u smislu našeg fokusa je da, ako imamo scenario u kojem je vlada u Prištini spremna da se uključi u puni dijalog sa svojim građanima o putu napred, a onda postoji zastoj na drugoj strani, tada će naš fokus biti usmeren na tu drugu stranu. Mislim da trenutno nismo u toj situaciji“.

Na pitanje o, kako je navela Koha, „činjenici“ da neke od mera koje je vlada do sada preduzela u vezi sa paralelnim strukturama Srbije nisu izazvale tenzije, američki zvaničnik je rekao da one možda mogu izgledati kao dostignuća, ali da nisu održive.

Jasno je da možete učiniti nešto što je zadovoljavajuće na kraći rok, i pravno i emocionalno, da biste stavili stvari pod kontrolu, ali to nije održivo na duži rok ako nemate saglasnost pogođenog stanovništva

Američki zvaničnik je rekao da donekle razume frustraciju zbog sporog tempa dijaloga između Kosova i Srbije, koji SAD podržavaju i nadaju se rezultatima, ali „ono što svakako ne podržavamo jesu Kurtijevi jednostrani koraci da to uradi, na destabilizujući način, jer jednostavno nije održivo“.

Na pitanje da li konkretne mere koje SAD zahtevaju od vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, predstavljaju povratak procesu dijaloga i sprovođenju Ohridskog sporazuma, koji je Srbija formalno odbacila, on je rekao da su američki zvaničnici razgovarali sa Evropljanima i podržavaju napredak tog procesa.

Međutim, prema njegovim rečima, SAD vide potrebu za direktnom komunikacijom između Vlade Kosova i zajednice kosovskih Srba.

„Govorim o paralelnom procesu, gde Vlada Kosova razgovara sa svojim građanima i uključuje ih u planove, bilo da dolaze iz dijaloga ili iz dijaloga između Kosova i njegovih građana“, rekao je.

„Ovde postoji proces u dva koraka. Prvi je ponovno angažovanje kroz dijalog EU kako bi se nastavila normalizacija sa Srbijom. Ali glavna poenta je da je potrebno angažovanje sa kosovskim Srbima za budućnost“.

On je izjavio da bi u tom kontekstu predstojeći izbori mogli pružiti tu priliku.

„Nadamo se da će kosovski Srbi izabrati svoje predstavnike. Ovo pruža priliku nakon izbora za Vladu Kosova — ko god da je na vlasti — da otvori dijalog o tome kako pravilno sprovesti integraciju: na održiv način, koji poštuje prava ljudi i u potpunosti ih integriše u politički, društveni i ekonomski život zemlje“, rekao je on.

Potpredsednik Skupštine iz redova Srba

Na pitanje o ustavnim neizvesnostima u vezi sa izborom potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, gde Srpska lista ima pravo da predloži kandidata, a poslanici da glasaju za njega ili ne, američki zvaničnik je izjavio da ova liderska pozicija pripada kosovskim Srbima i da institucije moraju pronaći rešenje, bilo institucionalno ili političko.

„Kosovo ima jake i vitalne institucije i na njima je da pronađu put napred. Kosovski Srbi imaju pravo da budu u rukovodstvu Skupštine. Trebalo bi da imaju pravo da biraju svoje predstavnike na liderske pozicije. To je nešto što bismo želeli da vidimo, kroz bilo koje rešenje, bilo institucionalno ili političko“, rekao je on.

Na pitanje da li su oštre izjave kosovske predsednice, Vjose Osmani, u vezi sa pitanjem izbora potpredsednika Skupštine, uticale na odluku o suspenziji, američki zvaničnik je rekao da je izjava SAD o ovom pitanju bila jasna, da se odluka odnosi samo na Vladu i vršioca dužnosti premijera.

Saradnja sa SAD

Iako je planirani strateški dijalog obustavljen, Kosovo nastavlja saradnju sa SAD u različitim oblastima – odbrani, trgovini, obrazovanju, kao i putem MCC-a – ali prema rečima američkog zvaničnika, „ako postoje drugi destabilizujući koraci koji stvaraju podele unutar zemlje, možemo preduzeti druge korake da zaštitimo naše interese“.

Suspenzija, prema njegovim rečima, nije bila laka odluka, niti je bila željena.

„Zaista je žalosno što smo bili primorani da preduzmemo ovaj korak. Želimo da budemo u mogućnosti da ga preokrenemo, ali to se može dogoditi samo na osnovu konkretnih poteza“, rekao je.

Dodao je da je to izbor svake kosovske vlade, a trenutno vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, koji bi „širom otvario vrata za povratak duhu saradnje koji je definisao naš odnos“.

„On može imati najjači mogući odnos sa Sjedinjenim Državama, još više produbiti to partnerstvo i pomoći Kosovu da postane primer stabilnosti u regionu i prosperitetna zemlja. Ili može preduzeti jednostrane i destabilizujuće korake koji stvaraju podele unutar zemlje i nestabilnost u regionu, ali ne može imati i jedno i drugo“.

„Dakle, nadamo se da ćemo uskoro videti promenu kursa. Nadamo se da ćemo ovaj odnos vratiti na pravi put, ali to je izbor koji on mora da napravi.“

Visoki zvaničnik Stejt departmenta, kada je upitan da li će biti bilo kakvih promena u vezi sa američkim prisustvom u KFOR-u, jasno je stavio do znanja da je „osnovni interes Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu očuvanje mira i stabilnosti i preduzećemo sve korake koje smatramo neophodnim da to sačuvamo“.