Američki general: Vučić stvorio utisak da je pod pritiskom Kremlja, SPC i boračkih organizacija

Foto: EPA/SERGEY DOLZHENKO

Izvor: BIRN (Tekst je izvorno preveden sa engleskog, osim naslova koji je adaptiran)

Piše: Leon Hartvel (Leon Hartwell)

Privatni razgovor između bivšeg američkog generala i Aleksandra Vučića otkrio je mogući pravac delovanja Beograda kada su u pitanju svi najbitniji razgovori sa Kosovom.

Penzionisani general-pukovnik Ben Hodžis (Ben Hodges), bivši komandant američke vojske u Evropi (USAREUR), prošle godine je dobio zanimljiv zahtev od srpskih vlasti – da se sastane sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hodžis je bio iznenađen. Zahtev je primio tokom obilaska Balkana, ali ne u bilo kojem zvaničnom ili diplomatskom svojstvu – prisustvovao je konferenciji o odnosima između Srbije i NATO-a kao predsedavajući Centra za analizu evropske politike, CEPA. Ipak, Hodžis je odlučio da prihvati poziv i odgovorio je sa: „Naravno“.

Sastanak održan sredinom maja otkrio je nešto o stavovima predsednika Srbije povodom srpske ekonomije, integracije u EU i Kosovu. Mnoga ključna pitanja o kojima su razgovarali od važnosti su za predstojeći dijalog između Srbije i Kosova koji će se 3. septembra održati u Beloj kući.

Iako je Hodžis bio željan da čuje šta je predsednik Srbije imao da kaže, takođe je bio oprezan. Na putu da se sastane sa njim, Hodžis se pitao: „Zašto [Vučić] želi da razgovara sa mnom?“, a to pitanje je i postavio jednom svom srpskom sagovorniku. Odgovor je glasio: „Nema s kim više da razgovara“.

Hodžis je očekivao priliku za slikanje, nakon čega bi usledio sastanak, a zatim i konferencija za štampu, na kojoj bi Vučić rekao Srbima da je zadržao čvrst stav prema bivšem američkom generalu, a samim tim i prema SAD-u. „Umesto toga, otišao sam tamo, slikali su nas, svi su otišli i samo smo on i ja ostali u njegovoj kancelariji oko 45 minuta“, priseća se Hodžis. Iznenađujuće, ali u sobi nije bilo zapisničara.

Divljenje prema Trampu

Hodžis je u Beograd stigao samo nekoliko dana nakon što se američki predsednik Donald Tramp sastao sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom u Beloj kući. Izgleda da je Vučić pomno pratio sastanak sa mađarskim saveznikom i rekao je bivšem američkom generalu: „Bez obzira na to šta mislite o predsedniku Trampu, ovo je bila velika stvar za sve u regionu, da mala zemlja poput Mađarske dobije šansu da upozna američkog predsednika“.

Srpski predsednik je takođe rekao da je sastanak američke administracije sa Orbanom „dobar znak… da je SAD stalo do regiona… i to ne samo povremeno“.

Zabrinut zbog demografije

Jedna od prvih stvari koje je Vučić spomenuo Hodžisu bilo je to da je veliki broj Srba i drugih ljudi sa Balkana napustilo region. Hodžis je rekao da Vučić očigledno želi da se uhvati u koštac sa demografskim problemom zemlje, ukazujući na nove ekonomske i investicione mogućnosti za mlade kako bi ih sprečio da napuste Srbiju.

Kako Hodžis navodi, Vučić je stvorio utisak da zapadne integracije igraju veliku ulogu u njegovim planovima za Srbiju. Međutim, normalizacija odnosa između Srbije i Kosova direktno je povezana sa integracijom u EU, što je čini komplikovanom. Ipak, Hodžis smatra da „Vučić zna da bi Srbija bez EU mogla da postane Venecuela Evrope, satelit koji zavisi od Kremlja“.

Vučić pod pritiskom da popusti u vezi sa Kosovom

Jedan od ključnih Hodžisovih utisaka nakon sastanka sa Vučićem bio je da on srpskoj javnosti mora da pokaže da može da izvuče veliku korist od pregovora između Srbije i Kosova, jer bi normalizacija odnosa sa Kosovom zahtevala „žrtvu“ od strane Srbije.

„Nisu to pregovori ukoliko nešto ne izgubite, tako da morate da imate šta da pokažete u zamenu za ono čega ste se odrekli. Dakle, ideja integracije sa Zapadom je zaista važna“, komentariše Hodžis.

Jedna stvar koja je Hodžisu bila upadljiva je ta da je Vučić, što je i srpski zvaničnik sam sugerisao pre njihovog sastanka – izolovana figura, jer je „na njemu toliko unutrašnjeg i spoljnjeg pritiska“ koji ga vuče u različitim pravcima. Hodžisu se činilo da je Vučiću „potreban prostor kako bi mogao da vodi teške pregovore kakvi su oni sa njegovim kolegom iz Prištine“.

Vučić je Hodžisu naglasio da se čitav niz aktera žestoko protivi normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Hodžis se priseća: „Moj utisak nakon posete je da je on očigledno pod velikim pritiskom Kremlja, [Srpske pravoslavne] crkve, boračkih organizacija i drugih, koji imaju puno različitih interesa.“

Sastanak Vučića i Hodžisa dogodio se jutro nakon što se predsednik Srbije sastao sa liderima Srpske pravoslavne crkve. Vučić je rekao Hodžisu da su ga verski lideri upozorili da će ga smatrati „izdajnikom ako postigne bilo kakav sporazum o priznanju Kosova“.

Prema rečima Hodžisa, Rusija je još jedna ključna prepreka normalizaciji odnosa sa Kosovom: „Bilo mi je jasno da Kremlj nema želju da se pitanje Srbije i Kosova rešava“.

Ključna saznanja relevantna za predstojeće razgovore o Beloj kući?

Bela kuća će biti domaćin razgovora između Srbije i Kosova počev od 3. septembra 2020. godine, dok će se u Briselu 7. septembra održati politički razgovori između strana. Tramp bi se mogao sam pojaviti na razgovorima u Beloj kući.

Sastanak Hodžis-Vučić sugeriše da predsednik Srbije više voli male lične sastanke nego velike grupne postavke. Ovo je u skladu sa onim što mi je nedavno rekao programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković. Savković je rekao da je Vučić veliki zagovornih ličnih i bilateralnih kontakata. Kaže da je srpski predsednik „skrajnuo“ svoje ministarstvo spoljnih poslova i da je „od mnogih ambasadora čuo da oni zapravo nemaju ulogu“ u srpskoj diplomatiji. Tramp, slično, ne veruje američkom Stejt departmentu, pa im je to zajedničko.

Kao što je Vučić predložio Hodžisu, on se divi Trampu, sa kojim se rukovao otprilike četiri puta. Uz Trampa, Vučić može da ostavi po strani svoje razlike sa Sjedinjenim Državama jer Tramp nije bio umešan u politiku 1990-ih kada je NATO bombardovao srpske ciljeve i kada su SAD 2008. priznale bivšu srpsku pokrajinu Kosovo. U poređenju sa ostalim američkim zvaničnicima, Srbi smatraju da je Tramp neutralni posrednik.

Ako Tramp odluči da učestvuje u pregovorima Bele kuće, trebalo bi, međutim, da bude oprezan. Jedan zapadni diplomata sa sedištem u Beogradu izjavio je da srpski zvaničnici misle da američkim predsednikom mogu da manipulišu podilazeći „Trampovom egu“, kada je malo stranih vlada spremno da to otvoreno učini.

Dalje, kako je predstavljeno Hodžisu, Srpska pravoslavna crkva, srpska javnost i Kremlj sputavaju Vučića da prizna Kosovo – mada ne i da se dogovori.

U Srbiji se ne može potceniti uloga pravoslavne crkve. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, ključni trenutak za američkog ambasadora Ričarda Holbruka bio je kada mu je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Miločević uručio takozvano Patrijarhovo pismo, dokument koji je potpisao poglavar Srpske pravoslavne crkve, a koji je Miloševiću dao moć da vode mirovne pregovore u ime bosanskih Srba.

Srpska javnost je takođe u velikoj meri protiv priznavanja Kosova. Jedna anketa javnog mnjenja sugeriše da je 71,7 odsto Srba protiv priznanja. Vučić pažljivo prati ankete i, s obzirom na njegove ambicije, posrednici bi trebalo da shvate da u ovom trenutku neće izvršiti političko samoubistvo priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Ipak, Vučić ima sposobnost da pomeri jezičak na vagi u debati o priznanju. Tokom poslednjih nekoliko godina, kako postaje sve autoritarniji, vrši jaču kontrolu nad medijima. Crkveni lideri koji Vučiću kažu da je sklapanje sporazuma sa Kosovom „greh“ – prema rečima patrijarha Irineja – kao i ispitanici u anketama, isti su ljudi koji takođe konzumiraju Vučićevu propagandu.

Shodno tome, ukoliko srpski predsednik nastavi da predstavlja priznanje Kosova kao veleizdajničku ideju i ukoliko srpski mediji nastave da demonizuju Kosovare, Vučić ne bi trebalo da se ponaša iznenađeno ukoliko ga javnost obeshrabri da sklopi sveobuhvatan dogovor sa onima koji se smatraju đavolom. Specijalni izaslanik predsednika Trampa za dijalog Srbije i Kosova, Ričard Grenel, kao i specijalni predstavnik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, trebalo bi da ga opomenu zbog toga.

Ekonomski dogovor verovatniji od priznanja

Delim Hodžisovo zapažanje da je podsticanje srpske privrede ključno pitanje za Vučića, posebno u pogledu suzbijanja egzodusa mladih. Vučić legitimitet izvodi iz ekonomskog rasta i stabilnosti. Zbog toga je preduzeo korake ka integraciji u EU. Ipak, otkako je Vučić razgovarao sa Hodžisom, srpski predsednik je takođe pojačao svoj odnos sa Kinom, kritikujući EU.

Grenel je primio k znanju Vučićev apetit za ekonomskim, a ne političkim sporazumom i voljan je da ga prihvati. Lajčak se više zalaže za dogovor koji kombinuje ekonomska i politička pitanja. Prema specijalnom savetniku američkog predsednika, predstojeći razgovori u Beloj kući uglavnom će se fokusirati na „ekonomskoj normalizaciji“. Ipak, za Vučića EU ostaje važan ekonomski partner i bila bi greška da Trampova administracija razdvaja razgovore Bele kuće i briselski dijalog jedan od drugog, jer bi to umanjilo šanse za stvaranje sveobuhvatnog paketnog sporazuma.

Što se tiče Rusije, Kremlj ostaje važan igrač na Balkanu, kako je predložio Hodžis. NATO StratCom centar nedavno je objavio niz izveštaja koji pokazuju da Rusija nastavlja da propagira anti-zapadne i anti-kosovske narative širom zapadnog Balkana.

Jedan od ruskih strateških ciljeva je zadržavanje Srbije i drugih balkanskih zemalja van EU i NATO-a. To što se debata o dijalogu Srbije i Kosova truje pomaže da se spreči normalizacija, što zauzvrat garantuje da Srbija ne može da se pridruži EU. Jedini razlog zašto bi Kremlj pustio Srbiju u EU bio bi da bude ruski trojanski konj.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.