Činjenica da je prošlo pet meseci od predaje zahteva Prištine za članstvo u Savetu Evrope, a procedura još uvek nije počela pokazuje da smo do sada bili uspešni u toj borbi, rekla je ambasadorka Srbije pri Savetu Evrope Aleksandra Đurović. Sa druge strane, precizira da tema članstva Kosova u SE može da se nađe na dnevnom redu bilo kog od narednih sastanaka Komiteta ministara, ali i da Priština ima podršku većine.
Komentarišući pokušaj Prištine da postane deo SE Đurović je u intervjuu za Novosti istakla da postoje zemlje koje daju blanko podršku Prištini u svemu što radi.
Napomenula je da dugi niz godina postoji saradnja Saveta Evrope (SE) sa predstavnicima kosovskih vlasti sa ciljem dostizanja standarda poštovanja ljudskih prava i vladavine prava na KiM, prenosi Tanjug.
Kaže da se Srbija tome nikada nije protivila, ali da je uvek insistirala na poštovanju statusne neutralnosti.
Sa druge strane, Đurović navodi da tema članstva Kosova u SE može da se nađe na dnevnom redu bilo kog od narednih sastanaka Komiteta ministara, koji se održavaju svake srede u Strazburu.
„Preduslov za to je da Biro u svom predlogu dnevnog reda za sastanak i tu tačku uvrsti u predloženi dnevni red. Trenutno, Biro SE se sastoji od ambasadora Irske, Islanda, Italije, Mađarske, Letonije i Lihtenštajna“, kazala je Đurović.
Đurović, sa druge strane, poručuje da je na sastanku KMSE održanom 5. oktobra Srbija dobila snažnu podršku od predstavnika Španije, Slovačke, Azerbejdžana, Moldavije i Gruzije.
„Postoje i druge zemlje koje nisu istupale tog dana, ali koje nesumnjivo podržavaju Srbiju, kao i one koje su priznale tzv. Kosovo, ali su na našoj strani“, kazala je Đurović.
Ambasadorka je podsetila da je od 46 država članica SE 34 priznalo jednostrano proglašenju nezavisnost Kosova, dok 12 država nije. Potrebna dvotrećinska većina za članstvo Prištine je 31.
Dodala je da Priština ima dvotrećinsku podršku da se učlani u SE, ali da se Srbija diplomatskom aktivnošću bori za odbranu svojih nacionalnih interesa, te da će nastaviti u tom pravcu.
„To znači da nam brojke ne idu u prilog, ali mi se intenzivnom diplomatskom aktivnošću borimo za odbranu naših nacionalnih interesa i u tome se nećemo zaustaviti“, rekla je Đurović, prenosi FoNet.
Odgovarajući na pitanje kako sukob Rusije i Ukrajine može da utiče na pokušaj Prištine da uđe u Savet Evrope, jer albanski političari često porede Srbiju sa Rusijom, Đurović je navela da su predstavnici Prištine želeli da iskoriste izlazak Rusije iz Saveta Evrope smatrajući da je pozicija Srbije slabija u ovom trenutku.
„Na neprikladnost argumentacije koju su koristili u početku, pozivajući se na Rusiju, ukazali su im upravo oni koji ih najviše podržavaju, tako da su prestali da koriste taj argument u Strazburu“, kazala je Đurović.
Podsetimo, Priština je 12. maja preduzela prvi korak u prijavljivanju za članstvo u Savet Evrope. Odluka je tada donešena na elektronskom sastanku Vlade u Prištini, a prema njoj Ministarstvo za spoljne poslove i dijasporu se obavezuje da sprovede sve zakonski zasnovane procedure za članstvo.
Odlukom je „u načelu“ odobrena inicijativa za članstvo u ovu međunarodnu organizaciju. Ubrzo zatim, Kosovo je predalo i aplikaciju za članstvo.
Ovaj potez Prištine naišao je na osudu Beograda.
Sa druge strane, odmah zatim su Prištini podršku dali Albanija, međunarodni predstavnici na Kosovu – Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Mesecima unazad iz Prištine takođe sve češće najavljuju i apliciranje za članstvo u drugim međunarodnim organizacijama poput EU, NATO i Partnerstvo za mir.
Upravo zahtev za članstvo u EU do kraja godine, a tokom predsedavanja Češke, najavila je septembra meseca kosovska predsednica, a potom i u više navrata ponovila iste namere.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
