Amaterska istraga vojnički organizovanog atentata

milan radonjić

Piše: Milan Radonjić

ZASTOJ, NAPREDAK, HIBERNACIJA

Sve je u inicijalnoj istrazi Ivanovićevog ubistva bilo savršeno pogrešno i amaterski, u pokušaju da se razreši jedan vojnički organizovan i precizno izveden politički atentat. Počev od trenutne reakcije policajaca koji nisu obezbedili mesto zločina, preko mlitave reakcije Direkcije Sever Kosovske policije u satima po atentatu.

Preuzimanjem istrage atentata od Specijalnog tužilaštva Kosova ulazi se u fazu profesionalnijeg rada, a u decembru 2019. podignuta je i optužnica. Početkom naredne godine održano je prvo ročište pred Osnovnim sudom u Prištini, ali se rešenjem Apelacionog suda u Prištini od 25. septembra 2020., proces praktično vratio na početak.

Četiri godine bilo je potrebno srpskom pravosuđu da okonča istražni postupak i donese prvostepenu presudu za ubistvo predsednika vlade Zorana Đinđića. Taj veoma dugačak vremenski okvir za okončanje jednog ovako važnog sudskog procesa, bio je uzrokovan kompleksnošću predmeta, koji je zahvatao i neke prethodne zločine (poput ubistva Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali), opstrukcijama odbrane, ali i političkim promenama koje su se u Srbiji dogodile između marta 2003. i novembra 2007.

Kada je u pitanju sudski proces za ubistvo Olivera Ivanovića koji prema optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova takođe zahvata neke zločine koji su prethodili atentatu na Ivanovića (ubistvo Ivice Rajčića 2014.), ne postoji čak ni nada da bi se u istom periodu moglo doći do jednog koherentnog i obuhvatnog pravnog sagledavanja ovog političkog zločina decenije. Tri puta menjana optužnica koja ne obuhvata ni izvršioce ni nalogodavce zločina, tu nadu apsolutno ne dopušta.

Brojni su razlozi zbog kojih je moguće da je sudski proces za Ivanovićevo ubistvo danas u fazi koja se može nazvati apsolutnim zastojem, a osnovna su tri. Prvi je da je Oliver Ivanović bio opozicioni lider, a drugi da i dalje nema adekvatnog međunarodnog pritiska na Beograd i Prištinu da svoje razlike ostave po strani i posvete se rešenju ovog zločina, a treći i možda najvažniji je da međunarodna zajednica i dalje kao prioritet shvata proces dijaloga Beograda i Prištine, bez jasnog razumevanja da se upravo na Ivanovićevom ubistvu on direktno prelama.

Sve je u inicijalnoj istrazi Ivanovićevog ubistva bilo savršeno pogrešno i amaterski, u pokušaju da se razreši jedan vojnički organizovan i precizno izveden politički atentat. Počev od trenutne reakcije policajaca koji nisu obezbedili mesto zločina, preko mlitave reakcije Kosovske policije u satima po atentatu, kojoj kao da je nekoliko dana trebalo da se osvesti da je do zločina uopšte došlo. Šokirane institucije ne uspevaju, ili ne žele da odgovore adekvatno na kriminalni nemar Direkcije Sever Kosovske policije.

Od momenta kada je, pod pritiskom javnosti, istragu preuzelo Specijalno tužilaštvo Kosova, istražni proces ulazi u manje blamantnu fazu, koja je usledila posle inicijalne blokade svih institucija i počinje da liči na ozbiljan pravni proces.

Posebno ohrabrujuća bila je iskazana volja Specijalnog tužioca Sulj Hodže da sagleda kontekst u kome se atentat dogodio. Ovo je značilo da će se pod istragom naći ne samo policajci i oficiri KP već i akteri medijske kampanje protiv Ivanovića. Iako je tu nameru potvrdio i u razgovoru sa autorom ovog teksta, do ozbiljne istrage konteksta ubistva i preplitanja medijske defamacije i atentata nije došlo. Ovo je iznimno važno jer sama priroda ali i sadržaj kampanje protiv Ivanovića ukazuje da se sami njeni tvorci nalaze izvan sveta medija, odnosno da su to bili isti ljudi koji su ga tajno pratili i snimali. Dakle kontekst i njegovi akteri.

U vezi s tim, ne ohrabruje ni insistiranje tužilaštva na ulozi spaljenog automobila pronađenog praktično u neposrednoj blizini mesta zločina, posebno kada se ta činjenica uporedi sa preciznošću grupisanja rana na telu pokojnog Ivanovića. Za takvu sposobnost kontrole vatre potrebne su godine iskustva u rukovanju automatskim oružjem i takve profesionalne ubice nije lako nagovoriti na tako besmislen plan bega koji podrazumeva promenu automobila na mestu koje je od mesta zločina udaljeno svega nekoliko stotina metara.

Naime, sa logističke tačke gledišta, imajući u vidu veličinu grada, spaljivanje automobila bilo gde u Severnoj Mitrovici je po sebi apsurdno, jer bi to samo oduzelo vreme za bekstvo atentatorima, uz dodatni rizik da pritom, ne tako jednostavnom poslu temeljnog ukljanjanja DNK tragova spaljivanjem budu i primećeni. Ona sa druge strane direktno indicira da su atentatori imali razvijenu logistiku u samom gradu, odnosno da im je bilo omogućeno da svoj posao zametanja tragova ili postavljanja lažnih, rade sasvim neometano.

Istini za volju, istraga bi identifikacijom ljudi koji su zaista zapalili Opel Astru u ulici Vojvode Putnika mogla pre da dobije informaciju o samoj organizaciji ubistva, ako ne i o samom njegovom izvršenju.

Kako god, Specijalno tužilaštvo Kosova je 2. decembra 2019., dakle nepune dve godine od ubistva konačno i podiglo optužnicu. Prethodno je ministar pravde u vladi Kosova Abeljard Tahiri, u avgustu iste godine, izjavio da je Milan Radoičić glavnoosumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića. Za Zvonkom Veselinovićem, Milanom Radoičićem i Željkom Bojićem izdat je međunarodni nalog za hapšenje, po kome srpska država do danas nije reagovala.

Pripremno ročište bilo je najavljeno za 30. decembar, a održano 11. februara 2020. nakon što je tužilaštvo dostavio novu, izmenjenu optužnicu, koja je dočekala još dve promene a u međuvremenu se, krajem godine penzionisao nekadašnji specijalni tužilac – Sulj Hodža. U procesu koji danas vodi Specijalno tužilaštvo Kosova optuženi su Marko Rošić, Nedeljko Spasojević, Silvana Arsović, Žarko Jovanović, Dragiša Marković i Rade Basara, dok su kao vođe kriminalne grupe optuženi Radoičić i Veselinović.

Advokati optuženih kritikovali su ovakvu praksu tužilaštva i podneli prigovore a kasnije i žalbu na njihovo odbijanje. Dejan Vasić advokat policajca Dragiše Markovića izjavio je da je neophodno da ovakvu optužnicu sud odbaci, zbog probijanja rokova za njeno podnošenje, navodeći kao argument i rešenje Apelacionog suda u Prištini koji je 25. septembra 2020, vratio proces na početak. U vezi s tim, može se zaključiti da se trenutno sudski proces nalazi u fazi hibernacije.

U međuvremenu u Beogradu traje predistražni postupak Tužilaštva za organizovani kriminal, koje do sada nije udostojilo srpsku javnost ni jednog detalja, ili uspeha svog trogodišnjeg rada, osim nagađanja i licitiranja imenima mogućih počinilaca – sa albanske strane, naravno. A sve izjave po pitanju istrage Olivera Ivanovića davali su i daju srpski političari. Oni isti koji su se sa njim politički sukobljavali.

Takođe toj istoj javnosti nije dozvoljeno da sazna ni ko je postupajući tužilac u ovom najvažnijem sudskom procesu u poslednjih 10 godina, pod obrazloženjem da je ceo proces državna tajna. Zbog čega je pak, ovaj proces tako kvalifikovan – takođe je tajna.

Srpskim medijima i javnosti uskraćeni su čak i nalazi forenzičke medicine iz KC Mitrovica, koji su do nje došli kroz navode optužnice Specijalnog tužilaštva Kosova. Ipak nije im bilo uskraćeno obraćanje predsednika sa kopijom svedočenja Rade Trajković, datog Specijalnom tužilaštvu Kosova, kojim je pred TV kamerama mahao predsednik Srbije, kao dokazom da su upravo njene reči bile razlog za hapšenje dvojice kosovskih Srba. Specijalno tužilaštvo Kosova ovo je demantovalo aprila 2019., kvalifikujući čak kao falsifikat sličan dokument koji je u svojim javnim nastupima koristio nekadašnji šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, nastavljajući dičnu tradiciju SNS i Srpske liste u praksi javne defamacije političkih protivnika.

Puno je pitanja kojima se još nisu pozabavili ni srpski ni albanski tužioci. Najpre nadzorom nad komunikacijama potencijanih nalogodavaca i izvršilaca, lociranjem njihovih kontakata i kretanja, preko snimaka sa nadzornih kamera u Sutjeskoj ulici, sve do saslušanja Ivanovićevih sagovornika iz KFOR koji su sa njim razgovarali u bazi u Vučitrnu 7. januara 2018. godine, 9 dana pred atentat. Za istragu bi nedvosmisleno bilo od vitalne važnosti da sazna šta je bila tema predmetnog razgovora i da li je Ivanović tada nekome nagovestio da mu preti opasnost.

Ukupno posmatrano, utisak koji se stiče je da proces istrage posle početnog zastoja, i naknadnog ubrzanja, ponovo ulazi u period hibernacije koji će verovatno morati da bude prekinut političkom intervencijom. Ona bi morala da dođe sa istog onog mesta gde je odlučeno da Beograd i Priština sednu za pregovarački sto.



Milan Radonjić, novinar NIN-a i autor knjige „Oliver, kao brat za brata“



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.