Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) izjavila je da će članstvo Kosova u Savetu Evrope utrti put pravdi. Prema njenim rečima, prioritet vlade ostaje tužba za genocid Srbije. Ona dodaje da su imali nekoliko sastanaka sa stručnjacima profilisanim za zločine u vezi sa genocidom. Međutim, stručnjaci za pravosuđe smatraju da je tako nešto nemoguće.
Hadžiju je rekla da Srbija i dalje ne predaje počinioce zločina nad nedužnim Albancima tokom rata.
„Rešavanje zločina koji su se dogodili tokom rata, znate, bio je prioritet vlade. S tim u vezi da samo ukratko pomenem neke od radnji koje smo preduzeli, a u ovom slučaju, kao što znate, prošle godine smo prvi put zakonom osnovali institut koji će se baviti istraživanjima i dokumentacijom dešavanja tokom ratnog perioda na Kosovu. S druge strane, bavili smo se pitanjem suđenja za ratne zločine u odsustvu, s obzirom na to da Srbija ne predaje ratne zločince, a sa druge strane, bavili smo se strategijom tranzicione pravde koja je trenutno u finansijskoj proceni od strane Ministarstva finansija i biće obrađeno za glasanje na sednici Vlade, tako da se bavi potrebama žrtava“, navodi Hadžiju.
Ona kaže da im je prioritet i tužba za genocid, te da su imali nekoliko sastanaka u vezi sa ovim pitanjem sa stručnjacima profilisanim za zločine u vezi sa genocidom.
„Imamo i tužbu za genocid u programu vlasti i ona je prioritet. Imali smo nekoliko sastanaka u vezi sa ovim pitanjem sa stručnjacima koji se profilišu za zločine u vezi sa genocidom. Međutim, zbog osetljivosti ovog pitanja, ne mogu dati više informacija. Iako su nam, naravno, posle članstva u Savetu Evrope otvoreni mnogi putevi, i naravno, na osnovu toga ćemo procenjivati i akcije koje proizilaze nakon članstva Kosova u Savetu Evrope, da to iskoristimo kao mehanizam u smislu uspostavljanja pravde“, rekla je Hadžiju.
Direktor Fonda za humanitarno pravo Bekim Blakaj kaže da kosovska strana mora da insistira na sprovođenju deklaracije za nestale.
„Kosovska strana je trebalo da insistira na sprovođenju zajedničke izjave premijera Kurtija i predsednika Srbije Vučića, odnosno na rasvetljavanju sudbine nestalih. Bilo je potrebno izvršiti pritisak za otvaranje arhiva i davanje informacija o sudbini nestalih lica. Tužba, ukoliko je moguća, ne znam pod kojim okolnostima će biti moguća, ali bojim se da bi mogla biti kontraproduktivna, da stvori neku vrstu otpora sa druge strane, sa srpske strane, da se sprovedu sporazumi koji su postignuti u vezi sa nestalim licima i da na kraju ne daju nikakve informacije o mogućim lokacijama grobnica ili mestima na kojima bi se mogla nalaziti tela nestalih lica“, izjavio je Bljakaj za KosovaPress.
Profesor političkih nauka, Dritero (Dritëro) Arifi, kaže da je Kosovu bolje da sačini nacrt rezolucije za osudu genocida.
„Kosovo može da podnese tužbu, može da bude pojedinačna, ali je pre svega bolje da se donese rezolucija, može mnogo brže. Ako postoji harmonija i saradnja između država članica Saveta Evrope i Kosova za prvobitnu rezoluciju kojom bi se osudili masakri i srpski genocid na Kosovu, to se može postići vrlo brzo, jer je to politička odluka, ali nije obavezna. Onda Kosovo treba da pogleda pravni aspekt da li može da tuži Srbiju ili da li pojedinačno svaki građanin koji je pretrpeo ljudsku ili materijalnu štetu može da tuži Srbiju. Ali ovaj proces prvo mora da se završi u lokalnim sudovima“, naglašava on.
Čak i advokat, Ardian Bajraktari, smatra da je teško podneti tužbu za nestale.
Prema njegovim rečima, čak je i tužba za genocid nemoguća, jer Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija.
Čak i posle 25 godina nakon rata, na Kosovu je preko 1.600 nestalih.
Pročitajte još:
Kusari-Ljilja: Slanje nacrta ZSO Ustavnom sudu nije preduslov za članstvo u Savetu Evrope
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
