Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; sinoćno izdanje)
Kosovu je ostalo manje od mesec dana do glasanja ministara spoljnih poslova zemalja članica Saveta Evrope (SE) koji određuju da li će najmlađa zemlja na kontinentu postati 47. članica organizacije za ljudska prava. Očekivanja su različita jer je u pitanju formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom: da li je to preduslov ili neformalni zahtev Zapada?
Osnivanje Asocijacije bi bio „važan korak” u obezbeđivanju zaštite prava kosovskih Srba, rekla je izvestilac Dora Bakojani tokom zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 16. aprila, i „treba da bude uključen u buduću reviziju zahteva Komiteta ministara za članstvo Kosova u Savetu Evrope, kao obaveza posle učlanjenja“.
Ovo piše u članu 11 mišljenja izvestiteljke Bakojani.
Međutim, drugi glasovi nastavljaju da odjekuju suprotno od onoga što piše u izveštaju koji je odobrio 131 delegat Saveta Evrope, posredno zahtevajući Asocijaciju kao preduslov za članstvo, iako to nije napisano na papiru.
Nedavno je predsednik Francuske Emanuel Makron rekao da „u kontekstu puta Kosova ka članstvu u Savetu Evrope, Francuska pridaje značaj brzom i nepovratnom napretku Kosova ka formiranju Asocijacije”.
Iz istog razgovora premijer Aljbin Kurti je izvukao još jedan zaključak. On je posle telefonskog razgovora sa Makronom izrazio uverenje da će Francuska nastaviti da „podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope, bez dodatnih preduslova, u skladu sa mišljenjem Skupštine Saveta Evrope i istorijskim glasanjem od 16. aprila (2024)“.
Inače, ne spominjući doslovno pojam Zajednice, Kurti je tokom svog boravka u Nemačkoj 26. aprila rekao da ćemo „takođe prioritetno rešavati otvorena pitanja sa kojima se suočavaju naše manjine, njihova prava i potrebe, uključujući i srpsku manjinu na Kosovu“.
Sama predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Kurti i predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca su u martu 2024. godine poslali pismo izvestiteljki Bakojani, u kojem se obavezuju da će poštovati sve odredbe Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući uspostavljanje Zajednice.
Vlada Kosova nije odgovorila na pitanja Kallxo-a da li postoji mogućnost da se nacrt statuta uputi Ustavnom sudu pre poslednjeg koraka ka Savetu Evrope.
Zahtev međunarodnog faktora da Kosovo osnuje Asocijaciju više puta su ponovile zemlje Kvinte.
Jern Rode, ambasador Nemačke na Kosovu je prošle nedelje ostao pri svom stavu, rekavši da Kosovo treba da preduzme opipljive korake, što znači „slanje nacrta statuta Asocijacije na razmatranje Ustavnom sudu“, kako bi ubedilo vlade koje se dvoume oko glasanja za članstvo Kosova.
Zvaničnici na Kosovu iznose sasvim drugačije navode, ni u jednom trenutku ne govoreći o Asocijaciji kao preduslov.
Krešnik Ahmeti, zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, ujedno i lider Međuinstitucionalne grupe za članstvo u Savetu Evrope, izjavio je da je pitanje Asocijacije obaveza koja mora da se reši nakon članstva Kosova u Savetu Evrope.
ZSO – „neformalno uslovljavanje Kosova“
Viši saradnik u Savetu za politiku demokratizacije (DPC) sa sedištem u Berlinu, Bodo Veber, kaže da je jasno da glavne prestonice EU/Zapada neformalno uslovljavaju podršku kandidaturi Kosova za članstvo u Savetu Evrope napretkom u Ohridskom osnovnom sporazumu, odnosno uspostavljanjem Asocijacije.
Prema njegovoj analizi, to je u potpunosti u skladu sa dosadašnjom praksom, što znači da su prethodni napori Prištine za članstvo u Savetu Evrope „koja nije imala podršku saveznika Kosova tako propali“.
Veber kaže da za razliku od drugih posmatrača i mnogih aktera na Kosovu, on uopšte nije iznenađen ovakvim razvojem događaja. Prema njegovim rečima, javnost na Kosovu je pomalo prevarena u pogledu kandidature za članstvo u Savetu Evrope, pa je, kaže, donedavna percepcija bila u potpunosti usmerena na formalni proces prijave.
On kaže da je podrška Zapada želji Kosova da postane članica Saveta Evrope uvek bila usko povezana sa sudbinom, dinamikom političkog dijaloga.
Kao rezultat toga, Veber kaže da su to formalni uslovi prijave za članstvo, a potom i politički uslovi o kojima će se odlučiti konačnim, poslednjim korakom – odlukom Komiteta ministara.
Veber dodaje da bi takav zahtev, osnivanje Asocijacije, bio značajan, posebno u prvim godinama dijaloga, kada je postojala progresivna dinamika, ali i sada kada je ono što naziva „neprikladna nemačko-francuska inicijativa“ dovela do totalnog kraha dijaloga, najniže tačke kosovsko-srpskih odnosa“, duboke eskalacije na Severu Kosova, potpunog neuspeha politike Zapada prema Srbiji.
„Vučićev režim i raspad odnosa između Kurtijeve vlade i zapadnih pristalica Kosova – ova saga o zahtevu za članstvo u SE, je nažalost, deo opšte zbrke“, dodao je on.
Ideja da se Asocijacija uvede kao preduslov za članstvo u Savetu Evrope „nije pila vodu“ na dan kada je odlučeno da Kosovo pređe drugi korak ka članstvu. To je zato što su istog dana u Strazburu svi amandmani koji su predviđali osnivanje Asocijacije odbijeni od strane delegata država članica u Savetu Evrope.
Nije usvojen nijedan od amandmana koje je predložila Srbija, u kojima je Kosovo predstavljeno kao teritorija Srbije i predstavljen preduslov za formiranje Asocijacije.
Ove amandmane prethodno nije odobrio ni Odbor za politiku Parlamentarne skupštine, uprkos velikom insistiranju srpskih delegata.
U jednom od amandmana Srbije piše da bi Parlamentarna skupština trebalo da ispita formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kao preduslov za nastavak procesa razmatranja zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope.
Čak i u amandmanu koji je predložila poslanička grupa Italije piše da bi osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom trebalo da se nađe na vidnom mestu u razmatranju Komiteta ministara.
Dalje, mišljenje Bakojani koje je usvojeno u dve faze zahteva uklanjanje fusnote iz naziva Kosovo, koja se od 2012. godine koristi u svakom izveštaju i saopštenju o Kosovu.
Takođe, preporučuje se da Kosovo bude pozvano kao država (state – engleski), shodno članu 4. Statuta Saveta Evrope, a ne kao zemlja (country – engleski) prema članu 5.
Kosovo je 12. maja 2022. podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, uz podnošenje aplikacije od strane zamenice premijera Kosova, Donike Gervale.
Sa druge strane, pitanje Asocijacije stoji već duže vreme bez ikakvog rešenja.
Kosovo i Srbija postigli su dogovor o Asocijaciji 2013. godine, a zatim 2015. godine o principima za njeno osnivanje.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu sa Ustavom, te zvanična Priština odbija da primeni taj sporazum.
Dve zemlje su postigle još jedan osnovni sporazum u februaru 2023. godine u Briselu, dok su 18.03.2023. u Ohridu usaglasile aneks implementacije ovog sporazuma, kojim je predviđeno i osnivanje Asocijacije.
Sporazumom se, između ostalog, zahtevaju dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje državnih dokumenata i simbola, kao i uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Takođe, traži se od strana da ne ometaju jedna drugu u procesima integracije, ali se ne zahteva međusobno priznanje.
Evropska unija je upozorila da će pojačati pritisak na obe zemlje za sprovođenje ovog sporazuma.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
