Albanija i Kosovo: Ujedinjenje na zadnja vrata?

Izvor: Emerging Europe (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Piše: Nikola Đorđević

Albancima više nije potrebna boravišna dozvola za život i rad na Kosovu. Analitičari navode da ovaj potez približava Kosovo pridruživanju takozvanoj mini-Šengen inicijativi na Zapadnom Balkanu.

Nakon što je vlada u Prištini odobrila sporazum koji je ranije ovog meseca sklopljen sa administracijom u Tirani, Albanci, ukoliko to žele, sada mogu da žive, uče i rade na Kosovu.

Stanovnici Kosova takođe mogu da žive i studiraju u Albaniji, mada će onima koji žele da rade u ovoj zemlji i dalje biti potrebne dozvole.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada je pitanje mogućeg ujedinjenja Kosova i Albanije ponovo dospelo u centar pažnje, pre svega zbog izjava kosovskih zvaničnika i visokoprofilnih političara.

Bivši premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, u januaru je najavio da će zatražiti raspisivanje referenduma o ujedinjenju ako Kosovo ne postigne napredak u svojim nastojanjima da se pridruži EU.

Nakon što je u februaru izvojevao pobedu na parlamentarnim izborima, premijer Kosova, Aljbin Kurti, rekao je da će glasati „da“ na referendumu za ujedinjenje Kosova i Albanije.

Mada ne izgleda verovatno da će do referenduma uskoro doći – budući da bi on verovatno zahtevao promenu ustava Kosova koji trenutno ne dozvoljava da se Kosovo pridruži drugoj zemlji.

Narodna podrška ujedinjenju

Ujedinjenje, ili kako ga mnogi u Albaniji i na Kosovu nazivaju – ponovno ujedinjenje, uživa široku narodnu podršku u ove dve zemlje.

Anketa iz 2019. godine pokazala je da 75 odsto Albanaca i 64 odsto stanovnika Kosova podržava ujedinjenje.

Ovo pitanje je već neko vreme bilo van dnevnog reda u obe zemlje, sve dok Kurti i Haradinaj nisu ranije ove godine dali izjave o njemu.

Obe zemlje su ove godine održale parlamentarne izbore, ali su vodeće stranke s obe strane granice ovo pitanje gotovo u potpunosti ignorisale.

Konkretni pozivi na ujedinjenje bili bi škakljivi u trenutnoj atmosferi na Balkanu. Nekoliko takozvanih „non-pejpera“ kružilo je regionom u poslednjih par meseci, ponovo stavljajući fokus na ideju o promeni granica.

I EU i Sjedinjene Države jasno su stavile do znanja da se žestoko protive bilo kakvim predlozima o prekrajanju granica u regionu.

Uzimajući to u obzir, Vladimir Gligorov, viši naučni saradnik na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da ne misli da je uklanjanje privremenih dozvola korak ka ujedinjenju.

„Nema sumnje da je Kurti posvećen integraciji Kosova sa Albanijom, ali je u prošlosti shvatio da ustav Kosova stoji na putu tome. Takođe nema sumnje da i (albanski premijer Edi) Rama podržava ujedinjenje Albanaca, ali to bi bilo u suprotnosti sa ambicijama Albanije ka EU. Dakle, ujedinjenje nije u planu“, objašnjava Gligorov.

Međutim, najnoviji sporazum mogao bi da bude znak da dve zemlje postaju sve više međusobno zavisne u socijalnom i ekonomskom smislu.

„Stvar je u tome što bi Kosovo prirodno gledalo na srpsko tržište iz geografskih razloga i komparativnih prednosti. Ali ti odnosi su zategnuti – a tako će i ostati. Kao posledica toga, okrenuće se ka Albaniji, posebno zbog izlaza na more. A sada postoji i dobra drumska veza“, kaže Gligorov u izjavi za „Emerging Europe“.

Dr Zijad Bećirović iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, kaže da nedavni potez treba sagledati u kontekstu takozvane mini-Šengen inicijative, planirane privredne oblasti i zajedničke zone putovanja koja uključuje Albaniju, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju, a moguće je i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

„Deklaracija [mini-Šengen] podrazumeva uklanjanje granične kontrole i drugih prepreka za povećanu mobilnost u regionu, što bi građanima omogućilo da putuju samo sa ličnom kartom, kao i da se zaposle na bilo kojem mestu ako imaju sertifikat o stručnoj kompetentnosti“, objašnjava on.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, makedonski premijer, Zoran Zaev i Rama, potpisali su deklaraciju u oktobru 2019. Od tada su i Bosna i Hercegovina i Crna Gora pokazale interesovanje.

„Ukidanje boravišnih dozvola za albanske građane na Kosovu je korak bliže ka tome da se Kosovo zvanično pridruži mini-Šengen inicijativi, jer je prema Vašingtonskom sporazumu [2020] u obavezi da to učini“, kaže Bećirović za „Emerging Europe“.

Sve dok Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti nisu potpisali Vašingtonski sporazum u septembru 2020. godine, Kosovo je odbijalo da podrži mini-Šengen ideju iz straha da bi ona mogla da postane alternativa punopravnom članstvu u EU.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.