Istraživanje o stavovima Srba: 95% smatra da se situacija ne odvija u dobrom smeru, gube poverenje u Rusiju kao zaštitnika

Aktiv
FOTO: Medija Centar/Printscreen

„Beznađe i besperspektivnost“ u pogledu bezbednosti i svakodnevnog života ključne su reči kada se govori o stanju srpske zajednice na Kosovu, zaključak je govornika na izlaganju rezultata istraživanja „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu” nevladine organizacije Aktiv.

Istraživanje Aktiva, sprovedeno od juna do avgusta 2023. godine Miodrag Milićević, izvršni direktor te organizacije ocenio je kao „najpesimističniji izveštaj u skorije vreme“.

Kao ključne nalaze Milićević je istakao da preko 95% ispitanika smatra da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru, 69% da je politička nestabilnost ključni problem na Kosovu, 83% ne veruje nijednoj političkoj partiji, te da postoji pad poverenja u Rusiju kao zaštitnika srpske zajednice na Kosovu.

„Osim materijalnog stanja, svi ostali segmenti života su jako ugroženi i pad je u odnosu na 2022. i 2021 godinu evidentan, i odnosi se na bezbednosnu, ekonomsku i političku situaciju,“ rekao je Milićević i dodao da je dramatično što je 90% ispitanika na Severu izjavilo da su oni ili pripadnici porodica bili direktno ugroženi.

Kada se govori o rešenju situacije, 40% ispitanika smatra da je zajednica najprihvatljiviji model rešenja, dok 18,9% smatrada će ZSO biti formirana, a broj onih koji veruju da je razgraničenje prihvatljiva opcija je tri puta veći.

„Život za Srbe po ocenama svih anketiranih će biti mnogo gori za tri godine“, kazao je i dodao da je ta percepcija približno identična kod Srba južno i severno od Ibra.

Najveći problemi su vezani za političku stabilnost. 69.2% je reklo da je to najveći problem na Kosovu, dok je na drugom mestu problem bezbednosti sa 64,6%.

Milićević je napomenuo da je ovo istraživanje sprovedeno pre događaja u Banjskoj koji su dodatno ubrzali proces migracije.

„Alarmantan rezultat“ je i to što 83,5% ne veruje ni jednoj političkoj partiji niti političaru. Ukoliko sagledamo to kojim političkim opcijama veruju, govorimo o procentu od 2%, dok albanskim političkim opcijama takođe ne veruju,“ istakao je Milićević.

Dok najveći stepen poverenja imaju u Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju sa 2,46%, Vlada Kosova je sa 1,61% na poslednjem mestu.

Kada se govori o podršci pregovorima u Briselu, 40% ispitanika ga ne podržava, 49% nema stav dok ih 18% podržava, i ti rezultati se uglavnom poklapaju sa prethodnim godinama.

Najprihvatljiviji scenario sporazuma bi za Srbe bio ZSO sa dok je na drugom mestu održavanje trenutnog stanja.

Istraživanje je pokazalo i da se Srbi na Kosovu najviše informišu preko tradicionalnih medija iako se povećava broj onih koji prate internet portale, dok se beleži pad poverenja u društvene mreže. Najviše veruju srpskim medijima na Kosovu, pa tek onda medijima sa nacionalnom frekvencijom u Beogradu.

Bezbednost i politička nestabilnost najveći problemi Srba na Kosovu

„Najkritičniji deo izveštaja je procena bezbednosti gde je preko 70% ispitanika izjavilo da se situacija izuzetno pogoršala“, rekao je Milićević i dodao da je na Severu veći broj onih koji imaju takav stav, a dve ključne stavke koje su se pogoršale su međuetnički incidenti i politička stabilnost.

61,4 % svih ispitanika tvrdi da im je bezbednost bila direktno ugrožena, a 83,8% ispitanika je reklo da je neko iz neposredne blizine napustio Kosovo, što je direktna posledica pada bezbednosti u srpskoj zajednici.

„Ako bi trebalo jedna reč da imenuje sve trendove to je besperspektivnost u smislu stabilnosti političke situacije i dijaloga koji se vodi pod okriljem Brisela i u pogledu daljeg života na Kosovu“, rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.

Surlić tvrdi da Srbi na Kosovu „ne vide proces dijaloga kao nešto što menja njihovu stvarnost u praksi i svakodnevnom životu“ i dodaje da se time šalje jasna politička poruka da elite pregovaraju na nagovor svetskih lidera, ali da suštinski nema benefita ni štete.

Zamenik centra za bezednosnu politiku, Bojan Elek, je istakao da je glavna valuta koja nedostaje na Kosovu poverenje i dodaje da je pokazatelj beznađa veća opredeljenost za razgraničenje.

„Ljudi na Kosovu glasaju za produženu ruku vlasti u Srbiji iako nemaju poverenje u političke opcije, što potvrđuje njihovu ugroženost“ rekao je Elek.

Istakao je i da je zabrinjavajuće to što je istraživanje rađeno pre incidenata u Banjskoj i što je uprkos tome je pokazalo porast u osećaju nebezbednosti i dodao da je bezbednost na Severu Kosova nakon povlačenja Srba iz institucija u „slobodnom padu“.

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj je istakao „da se nešto jako loše dešava u okviru spske zajednice na Kosovu i da je pokazan veliki stepen povezanosti tog trenda i ponašanja kosovske vlade i bezbednosnih struktura Kosova.“

„Na to treba i kosovska vlada i međunarodni činioci da obrate pažnju“, zaključuje Mijačić.

Istraživanje je brojalo 536 ispitanika, 36 pitanja, i rađeno je putem ankete, fokus grupa i intervjua.

Danas

Pročitajte još na:

 

Analiza trendova: Većina ispitanih Srba zabrinuta za bezbednost

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.