Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Organizacija Amnesti internešenel jedna je od retkih u svetu koja Kosovo i dalje u svojim izveštajima tretira kao deo Srbije te je i u ovogodišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji ukazala da su kosovski Srbi i dalje izloženi napadima, da su i druge manjine diskriminisane, te da se očekuje osnivanje specijalnog suda koji će suditi pripadnicima bivše OVK.
Na Kosovu su nastavljene međuetničke tenzije, ocenjuje Amesti internešenel:
"Nasilje na severu Kosova, međuetnički napadi i diskriminacija protiv manjina se nastavljaju", navodi se u izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2014-2015. godinu, koji je danas objavljen na sajtu ove organizacije.
Amnesti internešenel podseća da su neki srpski političari sprečavani da uđu na Kosovo.
Organizacija takođe ukazuje da su kosovski Srbi, uključujući povratnike u Klinu, u februaru i oktobru pretrpeli napade na svoju imovinu, groblja i verske objekte.
Ti napadi su, navodi Amnesti, intenzivirani posle fudbalske utakmice između Srbije i Albanije u oktobru prošle godine.
AI podseća da na Kosovu treba da se osnuje specijalni sud koji će suditi bivšim članovima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za otmice Srba 1999. godine.
Takođe se konstatuje da UNMIK nije obezbedio reparaciju, uključujući obeštećenje, rođacima kosovskih Srba koji se vode kao nestali, kao što je preporučilo Savetodavno veće za ljudska prava.
Navodi se i da je politički lider kosovskih Srba Oliver Ivanović, koji je uhapšen u januaru, u avgustu optužen za podsticanje na ratne zločine 1999. i na ubistvo u februaru 2000.
Kad je reč o slobodi izražavanja, AI konstatuje da vlast utiče na medije, da su nastavljeni napadi na istraživačke novinare.
Organizacija konstatuje da postoje i zločini iz mržnje "zbog seksualne orijentacije ili identiteta".
Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su podvrgnuti rasprostranjenoj i sistematskoj diskriminaciji, pri čemu se primenjuje nedovoljan broj mera u cilju njihove integracije, stoji u izveštaju.
Podseća se i na navode da je oko 1.700 pojedinaca, ili oko 360 porodica, migriralo sa Kosova do novembra, tražeći azil u Mađarskoj, te da je prema podacima UNHCR 17.227 ljudi, većinom kosovskih Srba, ostalo raseljeno posle oružanog sukoba.
Do 30. novembra se samo 404 pripadnika manjinskih zajednica dobrovoljno vratilo na Kosovo, gde uslovi za njihovu reintegraciju ostaju prilično neadekvatni, zaključuje se u izveštaju AI, uz napomenu da je do oktobra 11.000 ljudi sa Kosova zatražilo azil u EU.
Amnesti internešenel jedna je od retkih u svetu koja Kosovo i dalje u svojim izveštajima tretira kao deo Srbije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
