Ahmeti: Dosadašnji tok dijaloga nije bio ravnopravan

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
 
Pokret ”Samoopredeljenje” ulazak u Vladu Kosova uslovljava prekidom dijaloga Beograda i Prištine, zato što, kako tvrdi gradonačeknik Prištine i član Upravnog odbora pokreta Špend Ahmeti, dosadašnji tok nije bio pravedan i ravnopravan.
 
"Taj dijalog nije dobar za Kosovo, jer, podiže podelu na viši nivo i uspostavlja zidove izmedju građana. Za ”Samoopredeljenje” je mnogo važnije da imate posao, nego da li ste Albanac,ili Srbin“, izjavio je Ahmeti u emisiji ”Razgovor” RTK2. 
 
Po njemu, veliki problem je i stav Srbije prema Kosovu. 
 
”Jedan od uslova je i da Beograd preuzme odgovornost za dešanja tokom 90-tih godina na Kosovu. Mi smo za to da se dijalog Priština- Beograd preusmeri na diajlog Priština – Srbi sa Kosova. To je jedini način da stvorimo mesto sa najvišim životnim standadima. Na postizbornoj koalciji je da prihvati uslove” Srpske”, ili” Samoopredeljenja”, navodi Ahmeti. 
 
„Ako pričam kao gradonačelnik, Vlada nam je potrebna što pre, jer je otežano funkcionisanje opština, ali ako pričam u ime” Samoopredeljenja”, mi smo smanjili uslove, kojih je sada pet. Ako ih prihvate, mi ćemo ući u Vladu, izjavio je on.
 
Gradonačelnik Prištine nema poverenja u rad Suda za ratne zločine počinjene na Kosovu, koji bi sa radom trebalo da počne 2015. godine.
 
„Kosovo je trebalo da forimira Sud za ratne zločine, jer se ne mogu minimalizovati zločini Srbije i ono što je uradila. Izveštaj kaže da će protiv 10 Albanaca biti podignuta optužnica. Ne stidim se, ako je neko od Albanaca čino zločine mora i da odgovara za njih, ali to ne znači da se mogu izjednačiti sa zločinima koje su činili Srbi, jer su to radili organizovano”, ističe Ahmeti.
 
Da li će Srbija prihvatiti nezavisnost Kosova, za Špenda Ahmetija je veoma važno pitanje, jer od toga, kaže on, zavisi i normalizacija odnosa Beograda i Prištine kao suseda.
 
Novi Zakon o legalizaciji predviđa da se do decembra popišu svi nelegalno izgrađeni objekti, kako bi do juna sledeće godine mogli da se legalizuju, ili će u suprotnom biti porušeni, podseća Ahmeti i tvrdi da je pravoslavni hram Svetog Spasa u Prištini za mnoge Albance simbol Miloševićevog režima, te da je pitanje hrama političko.
 
„Niko ne treba da bude privilegovan, ali ni da bude diskirminisan, ne pravimo razliku ni kada su u pitanju religiozni objekti, jer smo rušili i objekte islamske zajednice. U toku je sudski poces sa Katoličkom crkvom, vezano za prodavnice u blizini katedrale. Ako nakon javne rasprave bude donesena odluka da ostanu, ostaće tu, ali to nije deo kulturne bastine”, navodi gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti.
 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.