Advokatska profesija na Kosovu među Srbima u izumiranju

Izvor: RTK2 (Tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

U Advokatskoj komori Kosova od 636 registrovanih advokata, 24 je srpske nacionalnosti. Ipak, na prste se mogu nabrojati oni koji na Kosovu zaista rade. Šta je prepreka da se više Srba sa Kosova bavi advokaturom i koliko to ugrožava prava pripadnika srpske zajednice?

Gorak ukus jedne istine je da je sasvim malo advokata srpske nacionalnosti, kaže jedan od njih, Miodrag Brkljač, a to se najviše oseti kada dođe do procesuiranja, pa usledi kršenje osnovnog ljudskog prava.

"Ljudi ne mogu da dođu do advokata ili su advokati fizički odsutni, jer mi radimo neke predmete i po Srbiji. Dakle, ne mogu da nas nađu. Onda im se postavljaju advokati po službenoj dužnosti, ljudi nemaju drugog izbora moraju to da prihvate. A osnovno je pravilo i pravo stranke da sebi sama izabere advokata. Ako je taj advokat neke druge nacionalnosti možete da pojmite kakav je to odnos između klijenta i njegovog advokata," kaže Brkljač.

U Advokatskoj komori Kosova registrovano je 24 advokata srpske nacionalnosti, ali procenjuje se da je između 7 i 15 onih koji se aktivno bave advokaturom na Kosovu. Starijih advokata je sve manje, a jedini registrovan u poslednjih deset godina je Dejan Vasić.

"Advokatska profesija na Kosovu među Srbima je u izumiranju. Ja sam se u Advokatsku komoru upisao 2007. godine. Od tada je prošlo skoro 10 godina, a da niko u međuvremenu nije postao advokat. Možda se ljudi plaše. Možda razmišljaju da treba da idu u neke divlje krajeve i divlje sudove, pa se i toga boje. Sa druge strane na Kosovu je nakon rata bilo carstvo i leglo kriminala gde se zakoni nisu poštovali i raditi advokaturu u jednom takvom miljeu nije nimalo jednostavno," smatra Vasić.

Ipak, za one koji se ne plaše, nepriznavanje diploma je kamen spoticanja da postanu advokati, sudiije ili tužioci. Nakon dve godine pripravničkog staža Žarko Kostić ne može da polaže pravosudni ispit i da se registruje u Advokatskoj komori Kosova i nije jedini pravnik kome su trenutno vrata advokature zatvorena.

"Svi oni imaju isti problem. Čak neki od njih su završili praksu, ali isto zbog tih nekih zakonskih prepreka ne mogu da izađu da polažu taj pravosudni ispit, isto ih koči ta nostrifikacija diploma," rekao je Kostić.

Pravni fakultet Univerziteta u Severnoj Mitrovici upisuje oko 100 studenata godišnje, a studirati pravo na Kosovu na srpskom , jedino je tu moguće. Ove diplome kosovske institucije ne priznaju. Uredba koju je Vlada Kosova usvojila u decembru 2015. predviđa proces verifikacije diploma nakon čega će biti moguće zapošljavanje i polaganje stručnih ispita, pa i pravosudnog. Na pimenu Uredbe još uvek se čeka.

"Ali sad kada dođe na red pitanje implementacije ili sprovođenje u život onoga što je negde na nekom nivou dogovoreno onda tu nastupaju kako bi narod rekao tatntalove muke. Mislim da to može mnog brže da ide, samo ako postoji politička volja da se to reši. U krajnjoj liniji, nažalost, kod nas na Balkanu sve je izgleda politika," zaključuje Brkljač.

Dok se čeka primena Uredbe, ostaje primedbe Asocijacije srpskih pravnika Kosova da je polaganja pravosudnog ispita na srpskom otežano. To iz Ministarstva pravde demantuju i tvrde da se pravosudni ispit održava 4 puta godišnje i da ga je moguće polagati i na srpskom. Ipak, nisu kosovske institucije te koje su obezbedile priručnike za ovaj ispit na srpskom jeziku, već Asocijacija, koja je organizovala i pripreme za kandidate iz srpske zajednice. Uzalud, jer im diplome iz Severne Mitrovice nisu priznali, a Ministarstvo pravde čeka zeleno svetlo Ministarstva obrazovanja Kosova. Nakon pravosudnog, polaže se advokatski ispit i plaća članarina Advokatskoj komori, a bilo je onih koji su to sve prošli i platili, da bi im komora saopštila da licencu nisu dopili, ponovo, jer im ne priznaju diplome.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.