Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Berlinu 29. aprila sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom nije presudan za dijalog Beograda i Prištine, ali jeste prilika za razgovor, ocenio je bivši zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i saradnik Instituta za mir Brajan Hojt Ji.
Američki diplomata, koji se dugo bavio Balkanom, ponavlja da Srbija mora jasno da odluči da li ide prema EU ili Rusiji, i upozorava da članstvo pojedinih zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2025. nije realno.
„Istorijske knjige o Balkanu su pune trenutaka ‘sad ili nikad’. Mislim da sastanak u Berlinu nije jedan od tih, ali jeste prilika. I dajem zasluge Nemačkoj i ostalim zemljama, koje i dalje organuzuju ovakve sastanke na kojima se diskutuje o narednim koracima. Nadam se da će se iskreno i detaljno diskutovati o narednim koracima Srbije i Kosova i da će se dogoditi neki napredak, nešto novo… Mislim da priča o podeli teritorija po etničkoj liniji nije dobra – pragmatično, politički, diplomatski – to nije nešto o čemu treba razgovarati”, rekao je Ji na diskusiji „Rešavanje nerešivog na Zapadnom Balkanu” u Internacionalnom republikanskom institutu u Vašingtonu.
Američki diplomata ponovo je uputio svoju dobro poznatu poruku Srbiji: da odluči hoće li sedeti na ruskoj ili evropskoj stolici.
„Nije moguće, po mom mišljenju, da želite da postanete članovi dve različite organizacije u isto vreme. To nema smisla, jer obema organizacijama šaljete zbunjujuće signale, a istovremeno usporavate svoj put. Dakle, nije reč o tome da nemate legalnu mogućnost, već nije efikasno. Nema ničeg lošeg u odnosima Srbije sa Rusijom, nema razloga da se to prekida, ali ako Srbija želi da postane članica EU mora jasno to da kaže da se ne bi stvarale tenzije – jer spoljna politika u tom slučaju mora da bude usaglašena sa EU, a ne sa nekom drugom zemljom, alternativnim strateškim partnerom”.
Članstvo pojedinih zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2025. godine nije realno, smatra Ji i kaže da je štetno „što se Zapadni Balkan pretvara da sprovodi reforme, a da se EU pravi da su reforme sprovedene”.
„Nema potrebe da se odustaje od evrointegracija, ali važno je biti iskren kakvi su izgledi na tom putu. Zato što pretvaranje da je to izvesno i da neke zemlje mogu da postanu članice 2025. godine, ne samo da odmaže onima koji treba da sprovedu reforme, nego i ohrabruje kleptokrate, korumpirane zvaničnike da kažu ljudima da će se članstvo desiti za dve, tri, pet godina i daje im više kiseonika nego što zaslužuju. Ono za šta se ja zalažem nisu alternative evropskom putu, nego drugačiji raspored prioriteta. Ovako završavate sa mnogo cinizma, pesimizma i sumnje u evropski put.”
Hojt Ji kaže da međunarodna zajednica trenutno nema jasnu strategiju za Zapadni Balkan i da EU i SAD regionu ne pridaju značaj koji bi trebalo. Naglašava da je veoma važno da EU i SAD imaju jedinstveni pristup.
„Takođe, moramo znati da ako ne reagujemo odmah – stvari će postati mnogo gore”, zaključio je bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
