Za Kosovo po svaku cenu u sastavu Srbije 53 odsto građana Srbije

Više od polovine građana Srbije, njih 53 odsto, smatra da Kosovo treba da ostane u Srbiji po svaku cenu, dok se 63 odsto ne slaže sa činjenicom da je Kosovo nezavisno i veruje da Srbija ne treba da prihvati takvo stanje.

Prema istraživanju, da Kosovo treba podeliti na srpski i albanski deo smatra 33 odsto, dok bi se njih 44 odsto protivilo podeli. Za razgraničenje, uz razmenu teritorije i stanovništva, je 36 odsto, a to ne podržava 39 odsto ispitanika. Građani smatraju da razgraničenje u međunarodnoj zajednici najviše podržavaju SAD.

Predstavljajući rezultate istraživanja, Bojan Klačar, iz CESID-a, je rekao da ako bi sada bio raspisan referendum, 47 odsto građana bi bilo za ulazak u Evropsku uniju, dok bi 36 odsto bilo protiv.

Ako bi Srbiji sporazum sa Kosovom bio uslov za ulazak u EU, tome bi se usprotivilo 38 odsto ljudi, ali sporazum bi mogao biti podržan uz određene uslove.

“Mi govorimo o 42 odsto ljudi koji su u ovom momentu spremni da na neki način daju podršku za pravljenje nekog sporazuma između Srbije i Kosova, koji bi Srbima omogućio određene benefite, 17 odsto vidi da je to zaštita crkava i manastira, 15 odsto da je to Zajednica srpskih opština, a 10 odsto da je to Sever Kosova,” kaže Klačar.

“Ovo znači da svi ovi elementi u paketu ili odvojeno, zajedno sa još nekim elementima, na neki način, mogu ili trebalo bi da budu deo nekog budućeg sporazuma.“

Većina građana smatra da Srbija treba da ostane vojno neutralna. Oko 11 odsto ljudi u Srbiji podržava ulazak u NATO, dok se 68 odsto ispitanika tome protivi.

Upitani da li smatraju da su SAD promenile politiku na bolje prema Srbiji, pozitivno je odgovorilo 38 odsto, dok je 37 odsto reklo da je ta politika ista.

Prema rečima direktorke CEAS-a, Jelene Milić, bombardovanje 1999. i pitanje statusa Kosova utiču na negativne stavove građana o toj Alijansi i ulozi SAD, ali i negativna kampanja u medijima kao i sve prisutniji proruski diskurs.

I pored toga, dodaje ona, Srbija ulazi u novi ciklus partnerstva i saradnje sa NATO-om i ide ka evropskim integracijama.

“Ja se nadam intenziviranju dijaloga između Beograda i Prištine koji bi u skorije vreme mogao da izrodi neku vrstu sporazuma koji bi omogućio ubrzavanje evropskih integracija Srbije i nastavak saradnje sa NATO-om,” ističe Milić.

Ovakvo istraživanje je pokrenuto, kako je izjavila Jelena Milić, zato što je u ovoj godini bilo primećeno nešto bolje predstavljanje zapadne međunarodne zajednice u Srbiji a time i percepcije građana. Ali i zbog događaja koji će uslediti u 2019.

“U idućoj godini će biti 20 godina od NATO bombardovanja i 70 godina od formiranja NATO-a i to će se poklopiti sa intenziviranjem pregovora o Kosovu,” kaže Milić.

Istraživanje “Evroatlantske integracije i dijalog između Beograda i Prištine”, CEAS je sproveo u saradnji sa CESID-om, putem telefonskog intervjua, početkom novembra i na uzorku od 1010 ljudi.

RTK2