Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta najavio je da će lideri država i vlada članica Evropske unije na sastanku 15. i 16. oktobra u Briselu razgovarati o proširenju i reformama, uz poseban osvrt na rad na pristupnom ugovoru sa Crnom Gorom i cilj da se pregovori sa tom zemljom okončaju do kraja godine.
U pozivnom pismu liderima EU, Košta je naveo da će rasprava o proširenju biti zasnovana i na novom dokumentu Evropske komisije „Priprema za širu Uniju“, objavljenom 6. oktobra.
„Naša debata pružiće strateške smernice o daljem putu. Posebno će istaći rad koji je u toku na Ugovoru o pristupanju sa Crnom Gorom, kao i cilj da se pregovori sa tom zemljom kandidatom, nadamo se, zaključe do kraja ove godine“, naveo je Košta.
Evropska komisija je u dokumentu „Preparing for a wider Union“ ocenila da Evropska unija treba da prilagodi svoje institucije, politike i budžet budućem proširenju. Među predlozima je i razmatranje kvalifikovane većine za otvaranje pregovaračkih klastera i druge međukorake u pristupnim pregovorima, uz najavu postepenog uključivanja zemalja kandidata u pojedine sektore jedinstvenog tržišta i druge politike EU.
Košta će sa liderima EU razgovarati i o ekonomiji, konkurentnosti, visokim cenama energenata, narednom višegodišnjem finansijskom okviru za period 2028–2034, podršci Ukrajini, bezbednosti i odbrani, migracijama, kao i situaciji na Bliskom istoku.
Kada je reč o Ukrajini, Košta je najavio da će lideri ponovo potvrditi podršku toj zemlji, dok će od predsednika Volodimira Zelenskog čuti o njenim potrebama pred zimu. Takođe će razmotriti napredak Ukrajine na putu ka članstvu u EU.
Tema će biti i, kako je naveo Košta, „sve bezobzirnije ponašanje Rusije“, uključujući kampanju hibridnih napada širom Evrope, kao i sprovođenje mera usmerenih na jačanje evropske odbrambene spremnosti.
Košta o evropskom putu Kosova i dijalogu Beograda i Prištine
Koštino pismo dolazi četiri meseca nakon njegove posete Prištini i Beogradu, tokom koje je evropske integracije Zapadnog Balkana povezao sa reformama, regionalnom saradnjom i dijalogom Beograda i Prištine.
Tokom posete Prištini 3. juna, Košta je poručio da su potrebne „snažne, stabilne i funkcionalne institucije“ koje mogu da sprovedu reforme i ispune obaveze proistekle iz dijaloga. Tada je istakao i da je normalizacija odnosa ključna za evropsku budućnost i Srbije i Kosova, uz poziv na punu primenu Ohridskog sporazuma.
Istog dana predstavnici Srpske liste zatražili su od Košte odlučnije angažovanje EU u zaštiti prava srpske zajednice i sprovođenju ranije postignutih sporazuma, posebno formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
U Beogradu, dan kasnije, Košta je kao jedan od tri prioriteta na evropskom putu Srbije izdvojio dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, a kao njihovu ključnu tačku naveo dijalog Beograda i Prištine. „Proširenje se zasniva na izgradnji poverenja, a put pred vama je zahtevan“, rekao je tada Košta.
Njegova junska poseta usledila je u trenutku kada je Priština i dalje imala status potencijalnog kandidata za članstvo u EU. Prema aktuelnim podacima Evropske komisije, taj status se nije promenio.
Tokom razgovora sa Koštom u junu, tadašnji premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti zatražio je od EU da Prištini dodeli status kandidata i otvori pristupne pregovore.
U međuvremenu, Evropska komisija je početkom 2026. počela da sprovodi dalje korake u vezi sa postepenim ukidanjem mera uvedenih Prištini, dok je deo finansijskih sredstava ponovo stavljen na raspolaganje. KoSSev je ranije objavio da je Komisija navela da je oslobođeno 216 miliona evra, uz očekivanje dodatnih 205 miliona evra.
Sastanak Evropskog saveta zakazan je za 15. i 16. oktobar u Briselu. Košta je naveo da želi da razgovori budu završeni u petak, 16. oktobra, tokom ručka.
EU upozorava da izmene Zakona o Specijalizovanim većima krše međunarodne obaveze
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
