Izjava britanskog ambasadora na Kosovu Džonatana Hargrivsa da se prvostepena presuda Specijalizovanih veća bivšim čelnicima OVK odnosi na „individualne zločine“ izazvala je reakcije PDK-a, Vljore Čitaku i Altina Krasnićija, sina Jakupa Krasnićija.
Hargrivs je tu poruku objavio nakon obilaska britanskih vojnika u Đeneral Jankoviću, mestu preko kojeg su britanske trupe u junu 1999. ušle na Kosovo u okviru NATO misije. Naveo je da je Velika Britanija ponosna na svoju ulogu 1999. i podršku međunarodnoj pravdi, te da se poslednje presude odnose na „individualne zločine počinjene nad žrtvama iz različitih zajednica“, a ne na državnost, suverenitet ili pravo Kosova da određuje svoju budućnost. Dodao je i da osuđeni imaju pravo žalbe.
Hargrivs je juče, u objavi povodom presude Specijalizovanih veća, poručio da se presuda odnosi na individualnu krivičnu odgovornost za zločine počinjene nad žrtvama iz različitih zajednica, a ne na državnost, suverenitet ili budućnost Kosova. Naglasio je i da osuđeni imaju pravo na žalbu.
„Osuđeni imaju pravo da ulože žalbu“, naveo je Hargrivs, dodajući da će Velika Britanija nastaviti snažno da podržava Kosovo.
Čitaku: „Očigledno nije pročitao optužnicu“
Vljora Čitaku je u prvoj reakciji osporila Hargrivsovu poruku da se presuda odnosi na „individualne zločine prema različitim zajednicama“.
„Očigledno uvaženi ambasador niti je pročitao optužnicu, niti je pratio proces, niti je čuo presudu Suda. Jer ovde nije reč o presudama za individualna dela“, napisala je Čitaku.
Ona je potom tvrdila: „OVK je označena kao udruženi zločinački poduhvat. To je suština. To je težina ove odluke. I to ne možete prekriti jednom diplomatskom rečenicom.“
Čitaku je Hargrivsu potom poručila: „Ne bacajte nam prašinu u oči.“
„Vi možete da prihvatite ovu odluku. Možete da je relativizujete. Možete da je svedete na četiri imena i nastavite dalje kao da se ništa nije dogodilo. Možete njome da kupujete dobru volju i mir sa Srbijom i drugima. Ali mi ne“, navela je.
„Nećemo ćutati dok se naša borba za slobodu opisuje jezikom kriminaliteta. Nećemo prihvatiti da se naša istorija prepisuje zarad bilo čijeg političkog komfora. Ne. Ne u moje ime“, zaključila je. Njena reakcija objavljena je i u kosovskim medijima istog dana.
Čitaku opet: „Licemerje ‘nezavisne pravde’ i ćutanje britanskog ambasadora“
Nekoliko sati kasnije Čitaku se ponovo obratila Hargrivsu, ovog puta zbog njegovog insistiranja na tome da se Britanija „ne meša u sudska pitanja“ i da veruje u nezavisno pravosuđe.
Čitaku se pozvala na tvrdnje tužioca Međunarodnog krivičnog suda Karima Kana da je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron vršio pritisak na njega u vezi sa zahtevom za naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika.
Ona je navela da je britanska vlada u januaru 2026. potvrdila da je razgovor Kamerona i Kana postojao, dok je Kan tvrdio da mu je prećeno smanjenjem finansiranja i povlačenjem Velike Britanije iz MKS-a. Medijski izveštaji zaista beleže da je britanska strana potvrdila postojanje tog razgovora, dok se tvrdnje o pretnjama pripisuju Kanu.
Čitaku je zatim optužila Hargrivsa za dvostruke standarde:
„Ovo ćutanje teško je ne posmatrati kao dvostruki standard i licemerje: na Kosovu se stalno govori o nezavisnosti pravosuđa i nemešanju u sudska pitanja, a kada je reč o slučaju koji direktno pogađa Ujedinjeno Kraljevstvo, ćutanje je, izgleda, izbor ambasadora.“
Završila je porukom: „Ako pravosuđe treba da bude nezavisno, sa čim se slažem da treba, onda mora biti nepristrasno i nezavisno za sve. I kada je reč o vama, gospodine ambasadore.“
PDK: Ne relativizujte presudu „diplomatskim jezikom“
Reagovala je i Demokratska partija Kosova.
PDK je Hargrivsovu formulaciju o „individualnim zločinima“ nazvao „neprihvatljivim diplomatskim svođenjem“ odluke za koju tvrdi da ima mnogo šire istorijske i političke posledice.
Stranka navodi da se u presudi govori o zajedničkom zločinačkom cilju i doprinosu četvorice osuđenih njegovom sprovođenju, zbog čega, prema njihovom stavu, presuda ne može da se predstavi samo kao odluka o pojedinačnim krivičnim delima.
PDK je istovremeno naglasio da ceni istorijsku ulogu Velike Britanije na Kosovu, ali da će se protiviti svakom tumačenju za koje smatra da „iskrivljuje istorijsku istinu o ratu“.
Altin Krasnići: „Proverite činjenice“
Hargrivsu je odgovorio i Altin Krasnići, sin Jakupa Krasnićija.
„Kako se može govoriti o individualnoj odgovornosti kada, kako pokazuje sažetak presude, optuženi nisu proglašeni odgovornim za pojedinačne radnje, već su osuđeni zbog svojih uloga političkih lidera vojne organizacije“, naveo je Krasnići, prema izveštajima medija u Prištini.
Pozvao je ambasadora da „proveri činjenice“ pre javnih izjava i ocenio da takve formulacije ne služe na čast ni njemu ni zemlji koju predstavlja.
Šta zapravo kaže presuda
U zvaničnom sažetku presude Specijalizovanih veća navodi se da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići proglašeni krivično odgovornim za ratne zločine proizvoljnog lišenja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva. Sud je istovremeno naveo da je pri određivanju kazni pojedinačno procenjivao „prirodu i obim učešća svakog optuženog“.
Ali isti sažetak takođe navodi da je sud utvrdio da su sva četvorica značajno doprinela zajedničkom zločinačkom cilju usmerenom protiv osoba koje su smatrane protivnicima političkih i vojnih ciljeva OVK — među njima Albanaca povezanih sa LDK-om i FARK-om, osoba smatranih povezanim sa srpskim ili jugoslovenskim vlastima, kao i pojedinih Roma i Srba.
Sud, međutim, u zvaničnom sažetku nije proglasio OVK kao organizaciju krivično odgovornom niti joj sudio kao pravnom subjektu; predmet se vodio protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija.
Sva četvorica oslobođena su optužbi za zločine protiv čovečnosti, jer Tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje postojanje rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
