Advokat Tom Gaši objavio je dokument Sekretarijata Skupštine Kosova iz 2021. godine, tvrdeći da Zakon o Specijalizovanim većima 2015. nije trebalo usvojiti jer poslanici nisu imali izveštaj američkog tužioca Klinta Vilijamsona. Dokument zaista potvrđuje da traženi izveštaj nije bio priložen uz predlog zakona i da ga Skupština 2021. nije posedovala. Međutim, Gašijeva druga ključna tvrdnja – da je Vilijamson „eliminisao“ navode Dika Martija o trgovini organima – ne odgovara Vilijamsonovim javno objavljenim nalazima iz 2014. godine.
„Specijalizovana veća nisu trebalo da budu izglasana, sada je kasno da se menjaju“, poručio je Gaši, deleći dokument koji mu je Sekretarijat Skupštine dostavio 18. juna 2021. godine.
On tvrdi da Skupština, ni pre glasanja o Zakonu o Specijalizovanim većima, niti nakon podizanja optužnica protiv bivših čelnika OVK, nikada nije zatražila niti imala izveštaj Klinta Vilijamsona.
Gaši navodi da američki tužilac, nakon četvorogodišnje istrage tvrdnji iz izveštaja Dika Martija, „nije pronašao nijedan dokaz o trgovini ljudskim organima“, odnosno da je Vilijamsonov izveštaj „eliminisao tvrdnju o trgovini organima“.
Iz toga izvodi zaključak da poslanici, da su taj izveštaj imali, „nikada nije trebalo da glasaju“ za Zakon o Specijalizovanim većima.
Šta zapravo potvrđuje dokument Skupštine
Dokument koji je Gaši objavio predstavlja odgovor tadašnjeg generalnog sekretara Skupštine Ismeta Krasnićija na njegov zahtev iz maja 2021. godine.
Gaši je zahtev podneo kao pravni zastupnik Mersina Katučija iz Albanije, u čijoj kući se, prema Gašijevim navodima, neosnovano tvrdilo da se odvijala trgovina organima.
Od Skupštine je tražio da mu dostavi „izveštaj o krivičnoj istrazi“ Specijalnog istražnog tima.
Sekretarijat mu je odgovorio da je Predlog zakona br. 05/L-053 o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca primljen u Skupštini 3. avgusta 2015. godine.
„Na osnovu dokumenata kojima raspolažemo u vezi sa Predlogom zakona br. 05/L-053 o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca, a koji se nalaze u arhivi Skupštine Republike Kosovo, izveštaj koji ste zatražili svojim dopisom nije bio priložen uz predmetni Predlog zakona/Zakon“, navodi se u odgovoru.
Sekretarijat zatim izričito navodi: „Skupština Republike Kosovo ne poseduje izveštaj koji ste zatražili svojim dopisom.“
Dokument, dakle, potvrđuje dve stvari: da traženi izveštaj nije bio priložen dokumentaciji uz predlog zakona koja se nalazila u skupštinskoj arhivi i da ga Skupština nije posedovala 2021. godine, kada ga je Gaši zatražio.
Sam dokument, međutim, ne potvrđuje širu tvrdnju da poslanici 2015. nisu bili upoznati sa Vilijamsonovim nalazima, koji su godinu ranije javno predstavljeni u Briselu.
Martijev izveštaj 7. januara, rezolucija usvojena 25. januara
Gaši u objavi navodi i da je Martijev izveštaj „usvojen u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope 7. januara 2011“.
Zvanična dokumentacija PSSE pokazuje nešto precizniju hronologiju: Doc. 12462, izveštaj Dika Martija, nosi datum 7. januar 2011, dok je Rezolucija 1782, zasnovana na tom izveštaju, usvojena 25. januara 2011. godine, sa 169 glasova za, osam protiv i 14 uzdržanih.
Šta je Vilijamson zaista rekao
Klint Vilijamson je 29. jula 2014. godine, predstavljajući nalaze Specijalnog istražnog tima – SITF-a, saopštio da su rezultati istrage „u velikoj meri u skladu“ sa izveštajem Saveta Evrope i da su pronađeni dokazi dovoljne težine za podizanje optužnica protiv određenih bivših visokih zvaničnika OVK za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Ni kada je govorio o trgovini organima Vilijamson nije saopštio da je ta tvrdnja „eliminisana“.
Rekao je da postoje „uverljive indicije“ da se praksa vađenja i trgovine organima dogodila, ali u veoma ograničenom obimu i u odnosu na mali broj ljudi. Istovremeno je naveo da tada raspoloživi dokazi nisu bili dovoljni za podizanje optužnice za ta konkretna dela.
Drugim rečima, između zaključka da nije dostignut dokazni prag potreban za optužnicu i tvrdnje da je navod odbačen ili dokazan kao netačan postoji značajna razlika. Vilijamsonovi nalazi zato nisu „eliminisali“ Martijev izveštaj. Naprotiv, sam SITF ih je opisao kao nalaze koji su u velikoj meri saglasni sa njim.
Istraga nije završila na organima
Gaši u objavi i sam navodi da je Vilijamson ostavio mogućnost podizanja optužnica za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a zatim odgovornost za to vezuje za poslanike koji su usvojili članove 12–16 Zakona.
U tim odredbama Zakona uređuju se primenjivo pravo, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini, druga krivična dela i individualna krivična odgovornost. Sam zvanični istorijat Specijalizovanih veća navodi da je SITF 2014. zaključio da su prikupljeni dokazi dovoljne težine za optužnicu, ali da je za vođenje sudskih postupaka bilo potrebno uspostaviti odgovarajući pravosudni mehanizam.
Specijalni istražni tim je, inače, osnovan 2011. upravo radi krivične istrage navoda iz Martijevog izveštaja, a Specijalizovano tužilaštvo je 2016. preuzelo njegov mandat i osoblje.
Gaši, međutim, tvrdi da su poslanici usvajanjem Zakona omogućili da se sa prvobitnog pitanja trgovine organima pređe na mnogo šire procesuiranje ratnih zločina.
„Da su poslanici tražili i imali ovaj izveštaj, nikada nije trebalo da glasaju za Zakon o Specijalizovanim većima, jer je tvrdnje Dika Martija eliminisao Klint Vilijamson“, napisao je.
Poslanike koji su 2015. podržali Zakon optužio je i da su imali „veliku revnost da pravni suverenitet pošalju u Hag“ i da deo njih danas izlazi u prve redove protesta protiv institucije za koju su svojevremeno glasali.
Gaši govori i o „izveštaju od oko 60 strana“
Gaši tvrdi i da je Vilijamsonov dokument „u suštini bio krivična prijava od oko 60 strana“.
Dokument Skupštine koji je objavio to, međutim, ne potvrđuje. U skupštinskom odgovoru govori se o „izveštaju o krivičnoj istrazi“ koji je Gaši tražio, ali nema podatka o njegovom obimu, niti potvrde da je reč o dokumentu od oko 60 strana.
Javno je dostupno Vilijamsonovo saopštenje o nalazima istrage od 29. jula 2014, a njegovi nalazi potom su ušli i u dokumentaciju UN i drugih međunarodnih institucija.
Posle „Izveštaj osam puta, Vilijamson nijednom“ – sada Vilijamson u središtu argumenta
Na Kosovu je godinama unazad na delu demonizacija nalaza švajcarskog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Etabliran je stav da je izveštaj fabrikovan i praktično „podmetnut“ od strane Srbije i Ruske Federacije. Izveštaj Klinta Vilijamsona se istovremeno izostavlja.
Samo nekoliko dana ranije, grupa od 24 predstavnika akademske zajednice, civilnog društva i drugih javnih aktera zatražila je od Ombudsmana da Zakon o Specijalizovanim većima uputi Ustavnom sudu.
U njihovom zahtevu od sedam strana izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predstavlja jednu od centralnih osnova argumentacije i pominje se osam puta, dok Klint Vilijamson nije pomenut nijednom. SITF se pojavljuje jednom, u okviru zakonskog konteksta.
Gaši sada, nasuprot tome, upravo Vilijamsona stavlja u središte svog argumenta.
Time se u aktuelnu raspravu konačno uvodi jedna od ključnih karika između Martijevog izveštaja i uspostavljanja Specijalizovanih veća – višegodišnja istraga SITF-a i nalazi njegovog tadašnjeg glavnog tužioca.
Dokument koji je Gaši objavio otvara relevantno pitanje koju je konkretnu dokumentaciju Skupština imala pred sobom kada je 2015. usvajala Zakon. Ali iz tog dokumenta ne proizlazi njegov drugi zaključak – da je Vilijamson odbacio Martijeve navode. Javno objavljeni nalazi američkog tužioca govore da za trgovinu organima tada nije dostignut dokazni prag za optužnicu, dok su istovremeno postojale „uverljive indicije“ da se ona dogodila u ograničenom broju slučajeva i dokazi dovoljne težine za krivično gonjenje za druga teška dela.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
