„Kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije?“ – upitao je Aleksandar Vučić sinoć sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, obraćajući se državama koje danas insistiraju na poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, a priznale su nezavisnost Kosova. U delu govora koji je posvetio Kosovu, predsednik Srbije ponovo se pozvao na Rezoluciju 1244, Briselski sporazum i neformiranje Zajednice srpskih opština, a zatim zemljama Globalnog juga poručio da, kada sklapaju sporazume sa velikim silama, „otvore četvore oči“.

Vučić se 23. septembra obratio Generalnoj debati 81. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku. Širi govor posvetio je promeni svetskog poretka, slabljenju međunarodnog prava, odnosima velikih sila, NATO bombardovanju SR Jugoslavije, evropskom putu Srbije i regionalnim pitanjima, ali je upravo Kosovo koristio kao glavni primer svoje tvrdnje o dvostrukim standardima u primeni međunarodnog prava.

„Kako ste se vi odnosili prema Kosovu?“

Govoreći o državama Zapada koje insistiraju na teritorijalnom integritetu Ukrajine, Vučić ih, uz pozivanje na Povelju UN i Rezoluciju 1244 u govoru pita:

„A kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije“,

Naveo je da, kada predstavnicima tih država postavi pitanje da li i Ukrajini savetuju da teritorija nije važna, razgovor, kako je kazao, prestaje i prelazi se na drugu temu.

Vučić je zatim države koje su priznale Kosovo optužio da su upravo one učestvovale u rušenju poretka zasnovanog na Povelji UN, tvrdeći da su bez oslonca u međunarodnopravnim dokumentima pokušale da Srbiji „otmu 14 odsto teritorije“.

„Otvorili smo Pandorinu kutiju koju je nemoguće zatvoriti. Ovde govorim o svim državama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova, koje su učestvovale u gaženju Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. I sve je to bilo moguće jer su bile velike, moćne i snažne. Šta je nakon toga usledilo? Protiv Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, rat je povelo 19 zemalja NATO-a. Nemojte to da zaboravite.“

Globalnom jugu: „Otvorite četvore oči“

Iz kosovskog pitanja prešao je na direktnu poruku zemljama Globalnog juga.

„Sve ugovore koje potpisujete sa velikim silama, otvorite četvore oči“, poručio je.

Kao primer naveo je Briselski sporazum iz 2013. godine.

„Ovo je naša pouka iz Briselskog sporazuma koji smo napravili 2013. godine, koji je trebalo da reši probleme između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji kompromisom. Sve obaveze koje je Srbija preuzela bile su ispunjene. A jedina obaveza Albanaca, jedina – formiranje Zajednice srpskih opština – nije ispunjena do dana današnjeg. Zanimljivo je da je sporazum postignut ne samo u prisustvu Evropske unije, već i uz posredovanje Evropske unije, ali to nije značilo ništa. Kao predsednik Srbije, deset godina sam trpeo sve moguće trikove i prevare kako bi se izbegla puna primena sporazuma.“

„To je pouka za nas u Srbiji, ali i za sve druge u svetu koji žele da zaštite svoju zemlju“, naveo je dalje.

Srbija će odbraniti svoju zemlju, svoj teritorijalni integritet, Povelju UN i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, poručio je Vučić.

Zahvalnost državama koje nisu priznale Kosovo

Posebno se zahvalio državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Prema njegovom računanju, takvih država je 107, a kazao je da je svestan da su mnoge bile izložene pritiscima da promene stav.

Zahvalio im je na, kako je rekao, „doslednosti u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije“.

Od Kosova do NATO bombardovanja

Vučić je kosovsko pitanje povezao i sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine.

Podsetio je da za vojnu intervenciju nije bilo odluke Saveta bezbednosti UN i optužio tadašnje zapadne sile da su delovale mimo sistema UN.

Tvrdio je da je bombardovanjem otvoren put ka urušavanju međunarodnopravnog poretka koji danas, kako je rekao, iste države pokušavaju da zaštite kada je reč o drugim krizama.

Izneo je i niz ocena o motivima intervencije i događajima koji su joj prethodili:

„Rekli su nam da su napali suverenu, nezavisnu zemlju kako bi sprečili potencijalnu humanitarnu katastrofu. Humanitarna katastrofa se nije dogodila, a ja do danas nisam čuo niti video da je takav presedan napravljen bilo gde u svetu. Napad na malu, ali suverenu i nezavisnu zemlju, zemlju čiji sam danas predsednik, izveden je sa ciljem da se, posle Drugog svetskog rata, pokaže dominacija jedne strane sveta – Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.“

„Znate li koliko je zemalja, dragi prijatelji, u istoriji Ujedinjenih nacija bombardovalo neku državu koja prethodno nije napala nijednu drugu zemlju? Moram da dodam: nijedan vojnik, nijedan policajac iz Srbije nije prešao granicu druge zemlje, a napad je ipak izveden“, nastavio je.

„Nemojte ni pokušavati da to opravdate, jer to nije moguće. Zašto? Zato što takva opasnost nije ni postojala i jer je sve bilo toliko ispolitizovano da niko nije ni želeo da se obazire na stvarne činjenice. Bilo je toliko arogancije i moći da su mislili da im je sve dozvoljeno.“ 

„Međunarodni sistem kakav smo poznavali je srušen“

Kosovo je Vučiću poslužilo kao uvod u širu ocenu stanja u svetu.

„Međunarodni sistem kakav smo poznavali je srušen. Ne postoji“, rekao je.

Govorio je o rađanju novog poretka sa dva velika centra moći i sve snažnijim regionalnim akterima, uz upozorenje da se sukobi više ne vode samo oružjem, već ekonomskim pritiscima, tehnološkim ograničenjima, borbom za resurse, sajber napadima i dezinformacijama.

Za male i srednje države, rekao je, prostor za samostalno odlučivanje postaje sve uži, dok raste pritisak da izaberu jednu stranu.

Podrška Trampovoj administraciji

U delu govora posvećenom Sjedinjenim Državama, Vučić je pohvalio politiku administracije Donalda Trampa, kritikujući Klintonovu administraciju 90-ih:

„Bilo je toliko arogancije i moći da su mislili da im je sve dozvoljeno – od Klintonove administracije do najvećih evropskih zemalja.“

„Upravo zato Srbija podržava napore administracije predsednika Donalda Trampa i vidi u njenom radu i odnosu zalaganje za više pravde u svetu i odgovorniji odnos prema Srbiji, kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata. Ono što nisu znali ili razumeli jeste da su Srbiju gazili, ali je nisu pobedili.“

EU ostaje strateški pravac, ali Vučić govori o „zamoru“

Predsednik Srbije je istovremeno ponovio da punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Srbije, ali je govorio o dugotrajnom „zamoru od proširenja“ – i među pojedinim članicama EU i među kandidatima.

Podsetio je da je Srbija kandidat od 2012. godine i da pristupne pregovore vodi od 2014, ocenjujući da građani očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate. Predložio je da zemlje Zapadnog Balkana i pre punopravnog članstva dobijaju postepen pristup jedinstvenom evropskom tržištu i Šengenu.

Evropski put, dodao je, za Srbiju ne znači odricanje od odnosa sa drugim partnerima, posebno Kinom, Rusijom, SAD i zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike.

O Hrvatskoj – optužba za „uzdizanje nacizma“

U jednom od najoštrijih regionalnih delova govora Vučić je optužio Hrvatsku za ono što je nazvao „ponovnim uzdizanjem nacizma“ i korišćenje ustaških simbola i slogana.

„Najteža stvar za nas u Srbiji jeste kada pogledamo oko sebe i vidimo ponovno uzdizanje nacizma, koje se predstavlja kao društvena promena, naročito u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi svojom nacističkom prošlošću i korišćenjem nacističkih slogana i simbola“, kazao je Vučić.

„Srpski narod, kao narod koji je najviše stradao od nacističke ruke, ne može da prihvati povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti, odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u monstruoznim koncentracionim logorima poput Jasenovca.“

Nasuprot tome, iako je Kosovo zauzelo značajan deo njegovog govora, Vučić nije Spomenuo prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, izrečenu 16. septembra. Nije govorio ni o višednevnim protestima u Prištini koji su usledili nakon presude.

U razgovoru sa novinarima nakon obraćanja Vučić se ponovo dotakao Prištine, ovog puta govoreći o spoljnoj politici Srbije i odnosima sa Sjedinjenim Državama. Pozivajući se na sastanak ministra spoljnih poslova Marka Đurića sa Kajom Kalas, kazao je da je tog dana bilo „kidisanje, bukvalno, na našu zemlju iz Prištine, Sarajeva i nekih drugih delova regiona“. Upravo zbog toga, naveo je, Srbiji su potrebni saveznici, odnosno „što je moguće manje moćnih neprijatelja“.

Govor dan nakon razgovora sa Kalas

Vučićevo obraćanje u UN usledilo je dan nakon njegovog odvojenog sastanka sa visokom predstavnicom EU Kajom Kalas u Njujorku.

Kalas se istog dana sastala i sa Aljbinom Kurtijem i nakon oba razgovora poručila da napredak u normalizaciji i evropskim integracijama moraju ići zajedno, te da su sporazumi postignuti u dijalogu – posebno Ohridski sporazum – obavezujući.

„Vreme je da se krene napred“, poručila je Kalas, naglašavajući da posredovanje EU ne može da zameni političku volju Beograda i Prištine.